Šta znači “pun položaj” u jogi?

Zašto uopšte polazimo od toga da je izgled položaja neka referenta mera procenjivanja da li smo u jogi početnici, napredni, vredni, lenji, dobri ili loši?

Ova pitanja me dugo muče i ponekad se osećam kao da se borim sa vetrenjačama ili da ispravljam krive Drine.

Ali, ipak, ne odustajem.

Ako bismo položaje posmatrali kao savršene “figure”, onda bi svaki gimnastičar bio jogi, a ako pak posmatramo položaje kao neko mesto na koje treba da stignemo, na kom ćemo pronaći “isceljenje”, “sreću” i “sidije” (paranormalne moći), onda bi isto tako svaki gimnastičar i hiperfleksibilna osoba bila zdrava, srećna i bila gospodar Univerzuma.

U pozadini svakog položaja leže dva principa, stabilnost i udobnost, a postoji još jedan preduslov za praktikovanje joge, a to je nevezivanje, prepuštanje i prihvatanje.

Postoje različite varijante položaja, ne zato što smo manje sposobni da ih uradimo, nego zato što smo svi različiti i imamo različite potrebe. Kad osoba A uradi položaj do određene mere, ona je angažovala mišiće i zglobove na isti način i u istoj meri kao osoba B koja ga radi u ovoj ili onoj meri. “Pun položaj” bi u svakodnevnom životu značio isto što i kad bismo rekli da je samo osoba sa plavim očima (kao npr. ja) dobra osoba. Da li mi imamo istu sposobnost vida i da li nam oči služe istoj svrsi bez obzira na boju očiju? Da, apsolutno!

Na slici radim varijantu višvamitrasane onako kako sam mogla da je uradim nakon dva sata slikanja i umora od najrazličitijih položaja. Da li je to “pun položaj”, šta vi mislite?

Pun položaj je onaj položaj koji je u skladu sa trenutkom i našim mogućnostima i potrebama.

Vežbajte jogu a ne položaje.