Privreda

koridor11-1-2-1.jpg
Javni ServisAvgust 16, 2019

Vozači koji iz Obrenovca krenu ka Čačku novim auto-putem, trebalo bi da napune rezervoare, jer na razdaljini od 103 kilometara nema nijedne benzinske stanice. Prve pumpe na Auto-putu Miloša Velikog trebalo bi da budu otvorene tek sledeće godine, pišu Večernje novosti. Ni u Grdeličkoj klisuri vozači neće moći pre da sipaju gorivo, kao ni na ostalim novim deonicama auto-puteva u Srbiji. Na potezu od Obrenovca do Čačka prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Tako je u svakoj opštini kroz koju prolazi Koridor predviđena izgradnja po dve benzinske stanice. Na odmorištu kod Obrenovca planirana je i izgradnja baze za održavanje Puteva Srbije, u kojoj bi trebalo da se zaposli od 40 do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, benzinske pumpe, restorana, kafea, prodavnica i informacionog centra. Sledeća benzinska stanica gravitira opštini Ub, a kod petlje Lajkovac predviđeno je da postoji odmorište, gde je planirana i izgradnja manjeg motela kapaciteta od 20 do 40 ležajeva. Na području opštine Ljig biće izgrađena još jedna benzinska pumpa. U blizini petlje Preljina nalaziće se odmorište i motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva. Sve aktivnosti u vezi sa otvaranjem ugostiteljskih i drugih objekata sprovode se preko JP Putevi Srbije. – Investitori moraju da otkupe zemljište, da izrade projekat i da dobiju sve dozvole. Očekujemo da sve te aktivnosti budu realizovane 2020. godine. Interesovanje je veliko – kaže Nebojša Pavlović, savetnik u Ministartsvu građevinarstva.

3-1.jpg
Javni ServisAvgust 16, 2019

Pre tri godine portal Ozon pres je uz finasijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja realizovao medijski projekat pod naslovom „Zapadna Morava – slika i prilika nebrige i neodgovornosti„ sa ciljem da se ukaže na alarmantno stanje u kome se decenijama unazad nalazi Zapadna Morava koju Čačani često nazivaju svojim morem. Nažalost ni naš projekat ni stalna upozorenja stručnjaka nisu dala nikakv efekat kada je reč o reakcijama nadležnih institucija, ali ni kada je u pitanju svest građana koji uprkos relevantnim podacima svesno ili nesvesno odbijaju da prihvate činjenicu da je voda Zapadne Morave u toj meri zagađena da se kupanje u njoj slobodno može porediti sa kupanjem u kolektoru otpadnih voda. Od 2016. godine, kada je Ozon pres realizovao ovaj projekat situacija se znatno pogoršala o čemu svedoči i permanentno izlivanje ulja i masti u rečicu Lupnjaču, odnosno Jezdinski potok, pritoku Zapadne Morave, a da se do dana današnjeg nadležni nisu usaglasili oko toga ko je zagađivač, mada mnogi Čačani prstom upiru u kompaniju Sloboda, što je pre nekoliko dana potvrdio i gradonačelnik Čačka, doduše tvrdeći da je Sloboda krivac samo za poslednje registrovano zagađenje. Budući da tekstovi objavljeni u sklopu projekta „Zapadna Morava – slika i prilika nebrige i neodgovornosti„ ni posle tri godine nisu ništa izgubili na aktuelnosti redakcija Ozon presa je odlučila da neke od njih ponovo objavi kako bi javnost stekla uvid u pravo stanje u kome se nalazi Zapadna Morava. Ključne izvore zagađenja u Srbiji predstavljaju netretirane industrijske i komunalne otpadne vode, drenažne vode iz poljoprivrede, ocedne i procedne vode iz deponija, zagađenje izazvano saobraćajem, kao i zagađenja vezana za plovidbu rekama i rad termoelektrana. Sve ono što krakteriše ekološku degradaciju vodotokova u Srbiji u najvećem se ogleda i u slučaju Zapadne Morave i njenog sliva. Dosadašnja istraživanja su pokazala da u ukupnoj količini ispuštenih otpadnih voda, komunalne vode učestvuju sa 33, industrijske otpadne vode u kojima preovlađuju biorazgradive materije sa 32, a industrijske otpadne vode u kojima preovlađuju neorganske materije sa 35 odsto. Na loš kvalitet vode utiče i prekogranično zagađenje voda nutrijentima, naftom, teškim metalima i organskim materijama. Samo 46 odsto domaćinstava je povezano na kanalizacionu mrežu (u Vojvodini 45 odsto gradskih sredina, a u Centralnoj Srbiji 55). Od ukupne količine komunalnih otpadnih voda, oko 87 odsto se bez prečišćavanja ispušta u vodotokove. Neadekvatno održavanje i nedovoljno ulaganje proteklih godina, dovelo je do značajnog pogoršanja stanja velikog dela kanalizacione infrastrukture. U ruralnim oblastima koriste se u velikoj meri vodopropusne septičke jame. Trenutno samo 20 opština (16 odsto stanovništva) poseduje postrojenja za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda -15 postrojenja vrši biološki i pet mehanički tretman. Najveći gradovi u zemlji, Beograd, Novi Sad i Niš, ispuštaju neprečišćene otpadne vode dok se svega 12 odsto ukupnih komunalnih otpadnih voda prečišćava. – Kao i ostali vodotoci i sliv Zapadne Morave izložen je snažnim zagađenjima: organskog (otpadne materije podložne biološkoj razgradnji) i neorganskog (suspendovani nanos, ispiranje jalovine, hemikalije) porekla. Emisija zagađenja iz Užica, Požege, Arilja, Ivanjice, Čačka, Kosovske Mitrovice, Novog Pazara, Raške, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Trstenika i Kruševca predstavljaju dominantan izvor pre svega organskog zagađenja Zapadne Morave. Zbog toga je reka Zapadna Morava zagađena od samog početka, pa sve do ušća kod Stalaća – upozorava Milan Glidžić u radu Rasprostranjenost zagađivača u slivu Zapadne Morave. Industrijska postrojenja koja se nalaze u urbanim područjima ispuštaju otpadne vode u postojeći komunalni kanalizacioni sistem. Velika industrijska postrojenja obično se nalaze u blizini reka, pa ispuštaju otpadne vode direktno u vodotokove, uglavnom bez ikakvog tretmana ili samo sa primarnim tretmanom. Oko 80 odsto ukupne količine industrijskih otpadnih voda prima sliv reke Save. Tokom 2000. godine ukupno je prečišćavano 11 industrijskih otpadnih voda, a tokom 2004. godine samo 3 procenta. Zagađenja voda u rudarskim basenima nastaju erozijom nezaštićenih odlagališta jalovine, a više puta je došlo i do značajnog zagađenja vodotokova i podzemnih voda usled havarijskih proboja flotacijskih brana i izlivanja jalovine. Otpadne vode iz industrija koje se bave proizvodnjom i preradom hrane izazivaju mikrobiološko zagađenje površinskih voda. _________________________________________________________________

nada-lojanicici-640x360-1.jpg
Javni ServisAvgust 14, 2019

Након два одржана семинара о женском предузетништву, којима су присуствовале жене из Златиборског округа, заинтересоване за покретање сопственог посла, изабране су четири жене чије су бинис идеје оцењене као најбоље. Како би започеле посао или унапредиле своје пословање, Форум жена им је обезбедио набавку неопходне опреме. Идеја Наде Лојаничић о гајењу шипурка на породичном имању изабрана је међу четири најбоље.

Нада Лојаничић
Некако сам била охрабрена да ми жене треба да уђемо самостално у неки бизнис, а имала сам идеју већ чиме бих се бавила. Ја сам хтела да гајим плантажни шипурак, који  овде има неколико људи на својим имањима. Распитала сам се, то је култура која може лако да успе и захтева мање рада и труда па је погодна за једну жену – каже Нада Лојаничић која је, захваљујући добијеним средствима, набавила ручну копачицу, тример, торнадицу, саднице као и жицу којом је ограђена плантажа.

Нада је у селу Буковик, око 20-ак километара удаљеном од Нове Вароши, засадила 200 садница шипурка, а ако се засад покаже исплативим, постоји могућност да ће проширити плантажу.

Треће године кажу да даје највећи род. Друге године цвета, обрезује се и има први, мањи род – прича Нада која не планира да се бави прерадом, већ да сав принос предаје откупљивачима.

Захваљујући средствима које је добила преко Форума жена, обезбедила је неопходну механизацију, тако да јој нису неопходна даља улагања. Проблем јој представљају радници, па јој на плантажи помаже породица. Осим финансијске подршке, значила јој је много и едукација.

Ја нисам била свесна дал то могу сама. Мислила сам да ми требају велика средства, тако да ми је Форум жена много помогао.

Средства за подршку за жене почетнице у послу, Форум жена Пријепоља обезбедио је кроз пројекат „Медији у функцији подстицања женског предузетништва“, који реализује уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена.

 

35980-2-1.jpg
Javni ServisAvgust 13, 2019

Gradsko veće donelo odluku o učešću u projektu Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, pod nazivom „Iz margine na posao – Obuka Roma za postojeća radna mesta”.
Grad Sombor je sa projektnim partnerima Školom za osnovno obrazovanje odraslih Sombor i Savezom romskih nevladinih organizacija Zapadnobačkog okruga Sombor konkurisao na programu Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji, sa projektom pod nazivom „Iz margine na posao – Obuka Roma za postojeća radna mesta”. – Cilj ovog projekta je da se osobe iz teže zapošljivih grupa obuče za rad u skladu sa potrebama lokalnog tržišta, odnosno da se obuče za rad na konkretnim radnim mestima, koja su u sklopu projekta identifikovana kod lokalnih preduzetnika, koji će potom zaposliti obučene radnike. Procenjena vrednost projekta iznosi 150.000 evra dodeljenih bespovratnih sredstava koje finansiraju SKGO i GIZ, bez finansijskog učešća Grada Sombora – objavljeno je u izveštaju sa sednice gradske vlade.

Većnici su na poslednjem zasedanju usvojili i nacrt Odluke o kriterijumima za raspodelu sredstava za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina, koji će se naći pred odbornicima na narednoj sednici Skupštine grada. Takođe, odobrili su i 150.000 dinara za nabavku 620 školskih rančeva koji povećavaju bezbednost đaka prvaka u saobraćaju. Kako je navedeno 450.000 dinara je za ove namene obezbedio Savet za bezbednost saobraćaja. – Rančevi su sive boje sa reflektujućom trakom kako bi se lakše uočili đaci prvaci – obrazložili su nadležni.

Ako je verovati fotografijama sa zvaničnog sajta grada zasedanju Gradskog veća odazvao se i Goran Milić, gradski većnik za međunarodnu saradnju i saradnju sa republičkim i pokrajinskim organima. Iskreno se nadamo da bi prisustvo „većnik za saradnju” moglo ubrzati proces rešavanja zahteva SOinfo.org portala za dostavljanje saziva dosadašnjih sednica Gradskog veća, kao i listu prisutnosti većnika. Zahtev smo podneli pre pedeset dana.

Malina-1-300x259-1.jpg
Javni ServisAvgust 11, 2019

Проблеми малинара у Србији трају већ годинама. Исто толико трају и стална обећања власти да ће држава на сваки начин помоћи малинаре као веома важну пољопривредну производњу и значајан извозни приход Србије.  У међувремену ништа се не дешава, осим што су произвођачи све незадовољнији, а профитерима џепови све пунији. Власт првима све више даје лажна обећања, а другима све више логистике у згртању пара.  Из разних државних радних тела и удружења малинара све чешће пљуште оставке оних који су чистог срца и са добром вољом ту дошли да помогну колико могу, а на крају схватили да власт баш и нема часне намере кад је помоћ малинарима у питању.  Оставку је поднела и Слађана Станковић, председница Скупштине Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Ево њеног, како сама каже, последњег саопштења за јавност са те позиције:  Саопштење за јавност У прилог свему ономе кроз шта сам прошла последње две године од како сам активно као члан Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица учествовала у борби за цену првенствено малине, а и права и бољи положај пољопривредних произвођача, обавештавам јавност као неко ко је јавно говорио испред Удружења, да одлучно дајем оставку на место председнице Скупштине и иступам из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица. Сваки мој искорак који сам направила да јавно кажем и укажем на проблеме као активиста, заједно са члановима удржења утицао је да се у одређеном тренуку мобилише јавност и да се о нашим проблемима дискутје, у нади да ће се нешто променти верујући у сигурнију бућност пољопривредних произвођача и њихових породица. Како је време пролазило била сам све одлучнија да ћу својим гласом и искреношћу направити мали помак, који је можда и направљен али лицемерје малих људи и позиције великих ајкукла који њима управљају, сваки дан говоре да се све више манипулише, а модел за то је страх и неизвесност који се ствара свакога дана. Велики једу месо бацајући коску за глодање са којом се задовољавају подгузници и мали који су једино битни када седну у кавану да отварју „Пртински састанак затвореног типа“ у нади да ће остаци бити довољни да они живе или преживе. Глодаторка никада нисам била, а нити ћу бити то ми моје људско достојанство, а и грађанско право не дозвољавају. На протесте малинара ишла сам са надом да ћемо успети у борби и нисам профитирала, а они који јесу надам се да ће искрено једнога дана положити рачуне за то и платити ако ништа пред свевишњим. Јавно сам говорила о томе шта се дешава и износила проблеме са којима се суочавамо, а проблема у нашој производњи је много. Била сам поласкана, а у уједно и дирнута када ми је јденога дана стигла коверта на кућну адресу једног нашег еминентног академског грађанина који је у њу ставио део онога чиме се он бавио у свом радном веку указивајући на проблеме и манипулације које се дешавају када је производња малина и њена цена у питању. Све што сам прочитала и растумачила у датом тренутку помогло ми је да КАЖЕМ И ДА СЕ БОРИМ, јаче и гласније! Ценом малине управљају моћни у спрези са владајућом класом која из године у годину у завиности од потреба и апетита одређују цену, удељујући милостињу онима који стварају ту вредност. Више се ни не питам, пошто знам али указујем да је врло јадно и бедно да се прича о наталитету и суверенитету у једној држави, а да се с друге стране подрива сваки развој и напредак који демотивише просечног човека да се развија и ствара, а посебно младе људе. Што се тиче самог удружења као и „савеза“ са којима је наше удружење деловало у протеклом периоду морам рећи да је многo контрадикторности и „случајности“ од тренутка када су савези склопљени. И до дана данашњег није разјашњено шта се то збило од како је „САВЕЗ“ склопљен и како су активисти који су били до тада подобни и вукли цело удружење излажући себе на такозвану црту постали непожељни чланови истога удружења љагајући их са свих страна. И то од кога? Од истих оних који су били слободни да се обрате сада „непожљенима“ за било какву помоћ у сваком тренутку да и у касне ноћене сате одговоре на питања и да саслушају проблеме, нађу решење, врло савесно и солидарно. Али шта рећи, обично вас изневере они у које верујете и остане стварно мало оних људи на које можете да рачунате. То је живот. Као неко ко је по образовоању трговац, а и потиче из радничке породице и није био у кругу интелектуалне елите, без очајавања и било кавих заблуда после свега додала бих још и и то да сам генерално стекла врло ружну слику о нашој академској структури. Зашто? Разлог је врло кукавички приступ наших интелектуалаца, не свих али доброг дела, који иду само дотле докле се њихове позиције и њихова сигурност не угрозе. Не бих овом приликом генерализовла али то је раширена појава. Ипак су они људи у позицији да кажу и да се боре, изнад сваког просека, од којих се очекује али слаба вајда ипак се све сведе само на сигурност. Питала бих овом приликом економисте и правнике и агрономе и друге где виде себе у будућности са оваквом пољопривредом и овим механизмима заштите нашег тржишта и наших пољопривредних производа? То што се сада цена на тржишту мења и што се се лицитира од 138 рсд до 187 рсд то је та можда борба на гладном тржишту за малином, а да ли је реално да цена буде и већа? Ко гарантује оним пољопривредним произовђачима који су уговоре склопили са хладњачарима да ће им бити исплаћена разлика као што у неким уговорима и пише: „може бити“, ко им то гарантује? А да не причам о бизарностима да ли сте предали малину до 13 часова попоподне или после тога па на основу тога имате већу или мању цену. По званичним изјавама наших стручњака малине на тржишту нема довољно, а приноси су ове године били мањи што смо сви осетили у нашим малињацима. Свака част изузетцима, није све ни до мера заштите и унапређења, али ипак има ту и среће. Снег који је падао у пролећном периоду, затим кишни дани све је то утицало да се негативно одрази на принос и саму биљку, а да не причам о самој заштити где су се морала издвојити већа средства да би се обавио процес заштите. И сада долазимо до тога када се подвуче рачуница која је то произвођачка цена малине и која је то реалана цена која припада произвођачу. Има много оних који кажу па добро не треба бити незадовољан. Јел? А што не тражити оно што вам реално припада. Друго нико више не поставља питање ових дана а шта је са ценом малине из 2018. године и пљачком која је задесила пољопривредне произвођаче – малинаре. Да ли је то што је прошло, било па прошло или том пљачком треба неко да се позабави? Да, да задовољиће се коском. Оно на шта бих скренула пажњу, а када је Удружење пољопривредних произвођача у питању, је да стварно не желим да седим у удружењу у коме сам била до данас, у коме се у пролећном периоду када се бије битка за аконтну цену малине, расправља где ће бити окачена захвалница додељена на локалној манифестацији када једног дана добијемо простор од већ некога.  Нити желим нити имам времена да попуњавам време за туђ рачун у разним телима од којих слаба вајда. Оно што радим радим поштено и врло одговорно, у шта су се уверили и људи са којима сарађујем на послу који обављам. Колико још савеза и асоцијација тереба да се оформи да би се положај пољопривредних произвођача побољшао? Одговор на то питање ја имам. А пољопривредници који се задовљавају на мало, чекајући да се проблем сам од себе реши нека се бар мало запитају, а за то време нека се кредитно задужују и „осигуравају“ рачунајући на субвенције као шансу за развој у неизвесним условима у сваком погледу. Можда све то лепо функционише у уређеним друштвима али са оваквом културом и приступом стварима код нас не води ничему добром и од дугорочног планирања нема ништа. Као грађанин ове земље увек ћу дићи глас против глупости, неправде, јавашлука али више никада испред удружења, савеза и слично, наступаћу као грађанка и у своје име. Председнику удружења са којим сам имала добру сарадњу и који је имао јасну визију, а који због одсуства није био земљи, у наредном периоду предаћу сву документацију, печат, финансијски извештај који сам иначе и доставила члановима удружења. Моју оставку и иступање из Удружења пољопривредних произвођача „Ужице“ из Ужица обелодањујем, нека остане као писани доказ и у јавности. У Ужицу 09.08.2019. године. Свако добро, Слађана Станковић __________________________________________________________________________

Stizemo-sa-juga-3-1-1.jpg
Javni ServisAvgust 10, 2019

U partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije i Smart kolektivom, Coca-Cola sistem pokrenuo je jedinstveni program „Stižemo sa juga”, kojim će podržati razvoj poslovanja malih proizvođača hrane sa juga Srbije. Ukupno devet odabranih preuzetnika će kroz novu online platformu www.stizemosajuga.rs, kao i u okviru karavana u 10 gradova Srbije direktno promovisati i prodavati svoje proizvode. Takođe,učesnici će dobiti četvoromesečnu razvojnu podršku kao i mentorsku pomoć eksperata Coca-Cola sistema u oblastima marketinga, prodaje, tehnologije proizvodnje i finansija. – Sjajna energija ovih vrednih ljudi, njihova posvećenost, privrženost tradiciji i kvalitetu, za nas su bili velika inspiracija i motiv da im pružimo podršku. Iako imaju izvanredan potencijal, mali  preduzetnici juga Srbije svakodnevno se susreću sa brojnim izazovima, među kojima je ključan – razvoj biznisa na dugoročnom planu. To nas je zapravo i motivisalo da, zajedno sa našim partnerima, osmislimo program koji će omogućiti preduzećima iz lokalnih sredina da steknu nova znanja i ugrade u svoje poslovanje iskustva koja mi kao kompanija imamo i delimo sa njima.Na taj način ćemo još jednom podržati razvoj biznisa, time svakako i celokupnu privredu, baš kao što toCoca-Cola čini duže od pola veka u Srbiji – rekla je u svom obraćanju Jovana Paljić, predstavnica kompanije Coca-Cola HBC Srbija. Preduzeća koja su učestvuju u programu „Stižemo sa juga” proizvode domaće džemove, marmelade, slatka, ajvare, sušeno voće, brašna, začine i čajeve, i to su: Jastrebačka priča (Jastrebac), Vinarija Status (Svrljig), Agro Iris – Zadruga (Šabac), FIŠEK (Varvarin), Organic Tea Serbia (Niš), Chrono (Leskovac), Radanska RUŽA,(Lebane) DOO Polo (Čačak), i Nanin recept s juga (Vranje). Svi oni su razvili inovativne i kvalitetne prehrambene proizvode, koristili lokalne sirovine i tradicionalne recepture, poseduju HACCP setrifikat, deklaraciju i specifikaciju proizvoda prema pravilniku. Na Zemunskom keju, gde je predstavljen program, širili su se mirisi i ukusi juga Srbije kojima nisu mogli da odole brojni posetioci, gosti i prolaznici. Svi oni su mogli da kupe proizvode učesnika u programu po simboličnim cenama i podrže lokalne proizvođače. Ovom prilikom je ipoznata kulinarska blogerka Minja Bogdanovski spremala ukusne specijalitete upravo koristeći proizvode izabranih malih proizvođača. “STIŽEMO SA JUGA” PROGRAM PODRŠKE COCA-COLA SISTEMA MALIM PROIZVOĐAČIMA HRANE _________________________________________________________________

simpo-2-radovnica-pogon-300x169-1.jpg
Javni ServisAvgust 9, 2019

Fabrika dečjih krevetića „Simpo“u selu Radovnica kod Trgovišta, godinu dana posle ponovnog pokretanja proizvodnje, beleži vanserijske rezultate jer kompletna proizvodnja ide za izvoz po već postignutom dogovoru.

Mile Mitić, direktor ove fabrike sa 55 radnika, kaže da su od juna prošle godine osnovni ekonomski pokazatelji – proizvodnja, produktivnost, broj zaposlenih i zarade, u stalnom su usponu.

Shodno ugovoru sa nemačkim partnerom, mi smo celokupnu proizvodnju za proteklih godinu dana 100 odsto plasirali kupcima u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji – kaže Mitić.

Direktor ističe da menadžment „Simpa“ već pravi analize kako bi se do novembra zaposlilo novih tridesetak radnika i tako odgovorilo na nove zahteve kupaca iz Evrope.

On podseća da ovi rezultati još nisu na nivou onih kada je Fabrika krevetića iz Radovnice ekskluzivno snabdevala moćnu Ikeu i njene probirljive kupce širom sveta.

Ipak, finansijski rečeno, naša mesečna proizvodnja trenutno je između 80 i 90 hiljada evra, a novi kupac iz Danske traži da stavimo potpis na ugovor o redovnoj mesečnoj isporuci krevetića za 50.000 evra – objašnjava Mitić.

Očigledno je da su krevetići od masivnog drveta na velikoj ceni svuda, a posebno kod kupaca u zemljama Evropske unije, koji veoma  dobro znaju šta je kvalitetan nameštaj.

Obim proizvodnje, kvalitet i redovne isporuke odrazile su se i na primanja radnika, pa je trenutna prosečna zarada u ovoj fabrici sa stimulativnim delom 33.000 dinara.

Naravno da su ovakvim zaradama meštani više nego zadovoljni, jer koliko juče ova fabrika je bila u agoniji kojoj se nije video kraj.

Treba podsetiti da je Radovnica, sa gotovo 1.000 stanovnika, najveće selo u opštini Trgovište u kome, pored „Simpove“, radi i Fabrika konfekcije „Jumko“, u kojoj je zaposleno 50 radnika.

Nenad Krstić, predsednik opštine Trgovište, objašnjava koliko je sve ovo važno za lokalnu ekonomiju:

-Najviše koristi od te dve fabrike imaju porodice zaposlenih, lokalna trgovina, a potom i lokalna samouprava, čiji budžet jača iz meseca u mesec – za zadovoljstvom konstatuje Krstić.

The post Krevetići iz Radovnice preplavili Evropu appeared first on Bujanovačke.

1280x0_800x600-nefa-vranje-spilit-foto-i-m-juzne-vesti-1.jpg
Javni ServisAvgust 8, 2019

Nakon što je pogon u Vranju napustila “preko noći” i ostavila u neizvesnosti i bez posla oko 300 radnika i kupce bez nameštaja, ispostava ruske kompanije Spilit – Nefa nameštaj tvrdi da je isplatila zaposlenima zaostale plate i mušterijama isporučila naručen nameštaj. Da su isplaćeni od ruskog investitora, potvrđuju i sada bivši radnici.

Jedan od bivših radnika, koji je bio jedan od 70% zaposlenih u Nefi koji su bili angažovani preko agenciji Adeko, kaže da su Rusi izmirili dugovanja prema zaposlenima.

Rekli su da će krajem maja isplatiti zaostalu zaradu, a ostatak krajem juna, i to su ispoštovali. Koleginica koja je bila u stalnom radnom odnosu kaže da su njih Rusi isplatili i pre toga – otkriva sagovornik Južnih vesti.

Na zvaničnoj stranici Nefa nameštaja stoji obaveštenje u kome piše da su isplatili zarade zaposlenima za maj i isporučili više od 700 porudžbina kupcima.

Na žalost nisu svi verovali u nas i bili iskrenih namera, što je rezultiralo otuđenju materijalnih vrednosti koja prelazi 200 hiljada evra. Posle ovakvog udarca ne možemo da nastavimo delovanjem u svojoj branši već moramo da se posvetimo istrazi i pravnim regulativima kako bismo povratili kako poslovni tako i lični ugled. Proces istrage je započet, kao i procesi eventualnog krivičnog gonjenja i vraćanja materijalnih vrednosti u saradnji i uz podršku nadležnih organa vlasti – navodi se u obaveštenju.

Napominju i da će dalje isplate i kompenzacije biti ostvarene nakon završetka procesa i povratka imovine kompaniji.


Nejasno zašto je ruski investitor otišao iz Vranja

Iako je bilo različitih izjava, do danas se ne zna šta je pravi razlog odlaska ove firme koja je u Vranje došla 2017. godine. Sada bivši radnici kažu da su imali pristojna primanja i da nisu imali zaostala dugovanja, kao i da pre odlaska ništa nije ukazivalo da ima bilo kakvih problema.

Pomoćnik gradonačelnika za lokalni privredno-ekonomski razvoj, rad i zapošljavanje Nenad Veličković, kaže da su se iz gradske uprave par puta sastajali sa radnicima, ali ne i sa nekim iz rukovodstva ruske kompanije.

Gradonačelnik je samo jednom stupio u kontakt sa jednim od vlasnika Andrejem Hodaševićem, koji je tada je rekao da će sve biti u redu i da niko od kupaca i zaposlenih neće biti prevaren. Kasnije se ni on više nije javljao. To je jedina informacija koju imamo – kaže pomoćnik gradonačelnika.

Prema njegovim rečima, Rusi nisu koristili subvencije Grada i redovno su izmirivali sve obaveze.

Spilit je u Vranje došao 2017. godine i tada započeo proizvodnju sofa i kreveta sa stotinak radnika, a bilo je najava da će zaposliti oko 1.000 ljudi i proširiti pogon, dok jedne noći nisu odlučili da samo nestanu.

Rusi su, nezvanično saznajemo, zainteresovani za prodaju mašina koje se još nalaze u iznajmljenim pogonima Jumka. Navodno je bilo reči da novi kupac samo treba da pokrene proizvodnju jer je posao razrađen.