Sticajem okolnosti, protekle dve sedmice bio sam prinuđen da učestvujem u „infrastrukturnim sanacijama“ na zgradi u kojoj stanujem već 47 godina. Naime, pošto je utvrđeno da je uzrok sve češćim poplavama u stanovima u tome što su ruinirane osnovne cevi (kišnjičara, glavni odvod i glavna cev za vodosnabdevanje) krenulo se u proces odlučivanja da li i kako pristupiti rekonstrukciji instalacija između 18 vlasnika stanova na našoj „vertikali“, koji bi potrebne radove trebalo da finansiraju pošto su izdvajanja iz „inforačuna“ za tekuće održavanje kuće nedovoljna. Održano je nekoliko sastanaka vlasnika stanova pod predsedništvom „upravnice zgrade“ i izgledalo je da se do dogovora ne može doći, jer su se sučelili interesi onih koji su svoje stanove samostalno renovirali i onih koji stalno imaju prokišnjavanje, itd. Međutim, na kraju je ipak postignut dogovor pošto je upravnica zgrade obezbedila više ponuda izvođača radova.

Retko se to događa da poslednjih godina stalno izbijaju ozbiljni ratovi u svetu, a da cene pšenice i nafte istovremeno padaju ili stagniraju – obično je svaki rat izazivao skokove cena ova dva „strateška proizvoda“. Naime, cene pšenice na svetskoj pijaci su u poslednjih pola godine praktično prepolovljene (sa oko 35-38 dinara za kilogram, na manje od 20 dinara ovih dana) dok se cene sirove nafte zasad ljuljaju nešto niže od 90 američkih dolara za barel. Tu je i paradoks da zemlje koje međusobno ratuju (Rusija i Ukrajina) pokušavaju da izvezu svoju pšenicu, a zemlja koja je pod svetskim sankcijama u pogledu cena izvoza nafte (Rusija) beleži snažan porast izvoznih prihoda od nafte, pa je cena Ural nafte u poslednje vreme gotovo pristigla cenu one nafte koja nije pod restrikcijama (Ural se ponegde plaća i oko 85 dolara za barel, a američki brend tek za nijansu više).

Vlada Srbije je prošle sedmice saopštila da je usvojila Predlog zakona o budžetu za iduću godinu u iznosu od 2.040,9 milijardi dinara, što je povećanje državne potrošnje u odnosu na nedavno rebalansirani budžet za ovu godinu od 7,2 odsto. Taj predlog budžeta izgleda da se najviše oslanja na optimističnu projekciju da će iduće godine bruto domaći proizvod, u odnosu na ovu godinu, biti povećan za 3,5 odsto. To je prilično više od projekcije Svetske banke da će BDP Srbije iduće godine porasti za tri odsto (da bi 2035. godine skočio na stopu rasta od 3,5 odsto).