Kako u životu, tako i na prostirci

Na primeru stoja na glavi jasno vidimo da nijedna asana nema samo jedan efekat i jednu funkciju. Način izvođenja položaja, kao i stavljanje asane u kontekst drugih asana, koje joj prethode i koje slede posle nje, daju joj efekat, funkciju i značenje.

Kako u životu, tako i na prostirci, ništa nije crno-belo. Naš odnos prema sebi, prema drugima i prema životu daje trenutno značenje svakoj pojavi, doživljaju, utisku ili celokupnom životu. Ono što je za nekoga lek, za nekoga je otrov, ono što je za nas u nekoj situaciju rešenje, u nekoj drugoj je problem. Interakcija, dinamika, kontekst, komunikacija daju značenje svemu. Tako treba da pristupamo i vežbanju. Nekad ćemo stoj na glavi uraditi da nas zagreje i da nam podigne energiju, a nekad da bi nas smirio i opustio.

Nekad ćemo neku asanu uraditi sa lakoćom, a nekad ćemo se osećati zaglavljeno ili je nećemo uopšte uraditi. Posmatranje, osluškivanje i prihvatanje su praksa, a asane – one su samo medijum putem kojeg upoznajemo sebe.

Ako uradite 1001 stoj na glavi a ne čujete sebe (i druge) u bilo kojem trenutku, u stoju na glavi, u prodavnici, u banci ili na porodičnom ručku, nećete postati jogi.

Vežbajte i živite poštujući princip ljubavi i nenasilja prema sebi i prema drugima.

Lokah samastah sukhino bhavantu. (Neka sva bića budu srećna i neka moje misli, reči i dela doprinesu sreći svih bića.)

Photo by @draganurosevic79

Supported by @namaste.studio.zemun