Sedeo sam u četvrtak u maloj sudnici Palate pravde na pripremnom ročištu parnične tužbe sutkinje Apelacionog suda Dušanke Đorđević i njenog supruga advokata Aleksandra Đorđevića, jednog od šefova službi u Državnoj bezbednosti devedesetih godina (i obezbeđenje Mirjane Marković), u onoj Državnoj bezbednosti Radomira Markovića, pravosnažno osuđenih za organizovanje ili učešće u nekoliko ubistava. Sutkinja Đorđević nedavno je kao deo Apelacionog veća, učestvovala u oslobađanju optuženih, i prvostepeno dva puta osuđenih na ukupno 100 godina zatvora, u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, koje je bilo vrhunac procesa ućutkivanja nezavisnih medija devedesetih godina. Pored mene, bila je Tamara Filipović iz NUNS-a i Sofija Bogosavljev iz KRIK-a. Bio sam i na pripremnom ročištu po krivičnoj prijavi istih tužitelja protiv redakcije za iste optužbe i tada je bilo mnogo više koleginica i kolega, kao i posmatrača iz sedam ambasada.