Procena kvaliteta života dece sa problemima u ponašanju

Problemi u ponašanju kod dece mogu da imaju širok spektar manifestacija koje se kreću od prkosnog ponašanja do fizičkog nasilja i krađa. Ovi problemi se razvijaju postepeno, počevši od blagih i manje ometajućih po razvoj deteta, do težih koji su socijalno vidljiviji i koji imaju izraženije štetne posledice za dete i socijalnu sredinu. Učestalo ponavljanje i dugotrajnost ih razlikuju od situacionih i epizodnih društveno neprihvatljivih ponašanja dece.

Kada su ispoljeni u ranom uzrastu onda predstavljaju rizik za razvoj ozbiljnih oblika kriminalnih i zavisničkih ponašanja u odraslom dobu, kao i rizik za nastanak mentalnih teškoća i prihvatanje nezdravih i negativnih stilova života poput uključivanja u različite antisocijalne potkulture. Problemi u ponašanju kod dece imaju značajan komorbiditet sa anksioznim i depresivnim poremećajima, kao i s ponašanjima koja su povezana sa upotrebom psihoaktivnih supstanci. Oni se iskazuju se i kroz teškoće u vaspitno-obrazovnom procesu, kao što su slaba akademska postignuća, neadekvatno ponašanje na času u odnosu prema nastavniku i vršnjacima i napuštanje škole.

Deca s problemima u ponašanju zahtevaju posebnu i dodatnu zaštitu, podršku i stručnu pomoć, bez koje ne mogu da savladaju teškoće odrastanja. Problemi u ponašanju dece zato nisu samo „akti antisocijalnosti“, nego i situacije izazova i rizika za njihov psihosocijalni razvoj i kvalitet života. Upravo iz tog razloga kao važan okvir razumevanja procene problema u ponašanju dece jeste pitanje primene modernog i multidimenzionalnog koncepta kvaliteta života. Deca sa problemima u ponašanju se nalaze u značajnom većem riziku od nižeg kvaliteta života i tokom odrastanja i kasnije u odraslom dobu nego druga deca iz opšte populacije koja nemaju posebno izražene teškoće u socijalnom razvoju.

Šta je kvalitet života?

Religije i brojna filozofska gledišta pokušavali su da daju svoje viđenje pitanja šta je dobar život? Mnogi faktori utiču na kvalitet života ljudi, kao što su fizički, duhovni, zdravstveni, socijalni, ekološki i drugi činioci. Kvalitet života bi se mogao odrediti kao zadovoljstvo osobe trenutnim životnim okvirom u odnosu na pretpostavljeni i zamišljeni ideal života. Dobar ili kvalitetan život nije univerzalno definisan i njegova percepcija zavisi od kulturno-civilizacijskog ambijenta. U društvima zapadne civilizacije, u skladu sa kulturnim obrascem, kvalitetan život će se najčešće definisati ispunjenjem potreba, funkcionisanjem u socijalnom kontekstu i ličnim bogatstvom.

Kvalitet života ima dve ključne komponente: subjektivnu i objektivnu. Subjektivni kvalitet života se odnosi na osećanje dobra i zadovoljstva. Objektivni indikatori kvaliteta života pokazuju dostizanje društvenih zahteva o materijalnom stanju, socijalnom statusu ili fizičkom blagostanju. Ovi indikatori su “merljivi” i mogu predstavljatti osnov tumačenja nivoa životnog standarda u jednom društvu. Subjektivni indikatori mogu biti procenjivani na osnovu odgovora koje ispitanik daje na određena pitanja kroz samopercepciju. Ova dimenzija pokazuje koliko je individua zadovoljna sopstvenim životom i polazi od pretpostavke da svaka osoba lično procenjuje svoju egzistenciju na emocionalnom i misaonom nivou. U merenjima i proceni kvaliteta života obično se kombinuju oba indikatora.

Ipak, kvalitet života se u savremenim socijalnopolitičkim studijama i praksi socijalnog rada određuje pretežno kao subjektivna percepcija blagostanja. Ovde subjektivnost znači da se blagostanje odnosi na individualne potrebe, osećanja i stavove. Kada govorimo o kvalitetu života kod dece, određeni indikatori se izdvajaju kao opšteprihvaćeni, a to su fizičko, psihološko i socijalno funkcionisanje. Svetska zdravstvena organizacija pored navedenih indikatora ukazuje da je za procenu kvaliteta života dece bitno uzeti u obzir i porodične, društvene i psihosocijalne relacije unutar okruženja dece.

Kako se može proceniti kvalitet života dece sa problemima u ponašanju?

Kao dobar okvir za procenu kvaliteta života dece u riziku i sa problemima u ponašanju posebno se izdvaja instrument KIDSCREEN 52. Ovaj instrument je multukulturalno razvijan u 13 evropskih zemalja sa ciljem da se identifikuju deca sa posebnim teškoćama u psiho-socijalnom i zdravstvenom razvoju, kako bi se definisale preporuke za dalje intervencije. Zahvaljujući dobroj pouzdanosti, instrument se koristi u mnogim evropskim istraživanjima iz ove oblasti. Pomoću samopercepcije deset životnih dimenzija, KIDSCREEN 52 pruža priliku deci da iskažu svoje doživljaje, osećanja, mišljenja i stavove.  To su sledeće dimenzije:

1. Fizičko zdravlje – ispituje se nivo fizičke aktivnosti, osećaj zdravlja i energije dece (primer pitanja: „Da li si se osećao/la dobro?“).
2. Psihičko zdravlje – meri se psihičko blagostanje dece, uključujući pozitivne/negativne emocije i raspoloženja i životna satisfakcija („Da li si zadovoljan/a svojim životom?“).
3. Raspoloženje i emocije – ispituje se prisustvo i učestalost depresivnih raspoloženja i emocija, kao i iskustva stresnih situacija („Da li si se osećao/la kao da sve radiš pogrešno?“).
4. Slika o sebi kroz samoopažanje – doživljaj sopstvenog tela, zadovoljstvo izgledom i ponašanjem (Jesi li zadovoljan/srećan sa onim što jesi/kakav/va jesi?“).
5. Autonomija kroz slobodno vreme – ispituje mogućnosti deteta da slobodno organizuje svoje vreme za socijalne aktivnosti („Da li si imao dovoljno vremena za sebe?“).
6. Roditeljske relacije i porodična atmosfera – detetovo opažanje odnosa roditelja/staratelja prema njemu i doživljaj porodične atmosfere u kući („Da li si bio/la u mogućnosti da pričaš sa svojim roditeljima kad god si to želeo/la?“).
7. Socijalna podrška i odnosi sa vršnjacima – posmatra se priroda odnosa deteta sa vršnjacima („Da li si se zabavljao/la sa svojim prijateljima?“).
8. Školska sredina – detetova percepcija o kognitivnim sposobnostima, želja za učenjem i koncentracija, kao i osećanja koja su vezana za školu („Da li si dobro sarađivao/la sa svojim nastavnicima?“).
9. Socijalna prihvaćenost od vršnjaka – prihvaćenost/odbačenost od strane vršnjaka i priroda odnosa sa vršnjacima („Da li si se plašio/la drugih dečaka i devojčica?“).
10. Finansijski resursa deteta („Da li si imao/la dovoljno novca za iste stvari kao i tvoji prijatelji?“).

Zašto je koristan koncept procene kvaliteta života dece sa problemima u ponašanju?

Na najopštijem nivou, značaj subjektivne procene kvaliteta života dece ogleda se u aktivnoj participaciji dece u proceni svog razvoja, što predstavlja jedan od temeljnih principa Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, na kome bi trebalo kreirati sve politike brige o deci. Poboljšanje subjektivnog blagostanja dece je moguće uz razumevajne osećanja, želja i potreba dece i uz njihovo učešće u skladu sa uzrasno-razvojnim sposobnostima. Procena kvaliteta života dece sa problemima u ponašanju ukazuje na značaj rane intervencije i neophodnost multisektorske saradnje u prevenciji i reagovanju na manifestovane teškoće u socijalizaciji deteta.

Ova procena jasno ukazuje na vrste i dubinu nezadovoljenih potreba konkretnog deteta kao i to na kojim oblastima je potrebno prioritetno raditi na unapređenju opšteg kvaliteta života deteta. Prvi segment unapređenja kvaliteta života bi se svakako morao odnositi na zadovoljavanje primarnih potreba dece, kao i na dostupnost različitih socijalnih i zdravstvenih usluga, odnosno dodatnih obrazovanih programa za decu sa problemima u ponašanju.

Ovaj koncept i instrument naglašavaju i psihosocijalne i zaštitne potrebe dece, kao što su zaštita od zlostavljanja, nasilja, eksploatacije, odbacivanja, stigme i diskriminacije. Takođe, značaj merenja kvaliteta života dece sa problemima u ponašanju može se ogledati i u evaluaciji postignutih promena u svakoj  dimenziji nakon primenjenih intervencija.
Procena kvaliteta života dece u riziku i sa problemima u ponašanju se, inače, retko koristi u našoj praksi institucija, pa ga zato svesredno preporučujem za upotrebu, u ne samo istraživačke svrhe, nego i u svrhe definisanja javnih politika ali i konkretnih praktičnih intervencija stručnjaka u sistemima zaštite svih osetljivih grupa dece.