CINS

Baklje-ispred-upravne-zgrade-Ziđina-u-Boru-15.-novembra-576x383-1.jpg
Javni servis25. februar 2020.

Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Ziđin Bor Koper (Zijin Bor Copper) zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020, otkriva CINS. Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.

jorgovanka-stefanovic-sapic.jpg
Javni servis9. februar 2020.

Privatni univerziteti na kojima su Nebojša Stefanović, Jorgovanka Tabaković i Aleksandar Šapić stekli doktorate već godinama ignorišu optužbe da je reč o plagijatima. I dok Union tvrdi da u Šapićevom slučaju niko neće da bude u komisiji koja bi proveravala postojanje plagijata, za Megatrend i Educons osporavanja doktorata Stefanovića i Tabaković ravna su neistini.

Javni servis31. januar 2020.

Borba jednog čoveka da se čuje istina o mogućim zloupotrebama u valjevskoj fabrici oružja Krušik, u koju je uključen sam vrh vlasti u Srbiji, obeležila je prethodnu godinu. Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkriva kako je nastala priča o Krušiku - od prvog susreta Aleksandra Obradovića sa novinarima pa sve dok javnost nije saznala za njegovo hapšenje.

zvezda-stadion.jpeg
Javni servis21. januar 2020.

Višemilionski dug koji fudbalski klub Crvena zvezda ima prema Agrobanci ponovo će biti smanjen, saznaje CINS. Poverenik Agencije za osiguranje depozita Miloš Janković potvrdio je za CINS u decembru da je ovaj sporazum u proceduri, ali od tada ni on ni Agencija ni Zvezda ne žele da daju informacije o ovom poslu.

Naslovna-šume-2.png
Javni servis30. decembar 2019.

U Srbiji je za dve decenije zbog ilegalne seče uz administrativnu liniju sa Kosovom nestala šuma veličine dve beogradske opštine Novi Beograd. Ekološka šteta takve seče procenjuje se na 25 milijardi dinara. Zemljište koje ostane bez šume je sklono erozijama, smanjuje se proizvodnja kiseonika i apsorpcija ugljen-dioksida iz vazduha, a reke kao izvor vode za piće vremenom mogu nestati, ističu stručnjaci.

Jovica-StefanoviC487-Nini-1.jpg
Javni servis29. decembar 2019.

Viši sud u Beogradu osudio je Jovicu Stefanovića Ninija na 4 godine zatvora zbog zloupotreba u zrenjaninskoj fabrici lekova Jugoremedija. Preduzeća povezana sa Stefanovićem, Jaka 80 i MD Nini, presudom su obavezana da u republički budžet uplate ukupno nešto više od 865 miliona dinara. Zlatko Marković, Olga Antić i Dobrica Živković, koji su se teretili za saizvršilaštvo su oslobođeni optužbi.

Naslovna-nasilje-u-porodici.jpg
Javni servis27. novembar 2019.

Piše: Anđela Milivojević, CINS

Na autobuskoj stanici u Pančevu u julu ove godine suprug je ubio ženu, višegodišnju žrtvu nasilja u porodici, nekoliko dana pošto je prijavila policiji da ga se plaši. Žrtva je na dan ubistva izašla iz sigurne kuće, a njemu je bio zabranjen prilaz.

Iako Krivični zakonik i novi Zakon o zaštiti od nasilja u porodici treba da spreče da nasilnik iznova naudi žrtvi, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), ovakva ubistva se u proseku dešavaju jednom mesečno. Tako se od 62 žene koje su u prethodne dve godine stradale pretežno od strane partnera ili drugih članova porodice, najmanje njih 20 na nasilje ranije žalilo.

Zakon nalaže da policija po prijavi reaguje odmah – nasilniku se zabranjuje prilaz i da kontaktira žrtvu, a policija, tužilaštvo i Centar za socijalni rad prave dugoročan plan koji će žrtvi omogućiti da nastavi život bez straha da će je nasilnik pronaći i ponovo napasti. Predstavnici sve tri institucije prijave razmatraju u okviru Grupe za koordinaciju i saradnju.

Tanja Ignjatović; foto: CINS

Tu je procena bezbednosnog rizika za žrtvu ključna, smatra Tanja Ignjatović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra (AŽC), jer su žrtve u najvećoj opasnosti kada odluče da prijave nasilje. U tome najveću ulogu ima policija, a kada se ne uradi dobar posao žrtve ispaštaju, objašnjava Ignjatović.

Ona smatra da je tužilaštvo trebalo da traži pritvor za supruga ubijene žene iz Pančeva, jer zabrana prilaska očigledno nije bila dovoljna da je zaštiti.

„Nju je neko mogao da isprati do autobuske stanice“, navodi kao alternativu Ignjatović i dodaje da je morao da bude napravljen individualni bezbednosni plan uoči izlaska iz sigurne kuće i na taj način se spreči tragedija.

Za devet godina 285 usmrćenih žena

Od 2010. do 2018. godine 285 žena je ubijeno od strane partnera, članova porodice, komšija ili drugih lica. U proseku 31 žena godišnje strada, pokazuju podaci organizacije Žene protiv nasilja.

Zbog ubistva u Pančevu, ali i još dva slučaja nasilja u porodici iz Smedereva tih dana, AŽC je uputio otvorena pisma Republičkom javnom tužilaštvu (RJT) i MUP-u, tražeći da se ispitaju odgovornosti nadležnih tužilaštava i policije.

Ipak, krivice za sada nema.

Dok RJT zaključuje da su tužilaštva u konkretnim slučajevima postupala u skladu sa zakonom, MUP još uvek nije dogovorio AŽC-u.

„Nema učenja na najozbiljnijim greškama, zbog čega se može očekivati da se one ponove. Javnost nikada, ili sasvim retko, sazna šta su propusti i ko je za njih odgovoran“, objašnjava Ignjatović.

MUP nije pristao na intervju za CINS niti je odgovorio na pitanja.

Povećava se broj prijava

Iako nije rešio problem, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici iz 2017. je doprineo da se veći broj žrtava ohrabri da nasilje prijavi.

Od juna te godine policija je u preko 50.000 slučajeva morala da reaguje izricanjem hitnih mera kojima je nasilnika privremeno, na 48 sati, udaljila iz stana ili kuće u kojoj je živeo sa žrtvom nasilja i zabranila dalji kontakt ili prilazak. Ako policija proceni da je žrtva u opasnosti, mera može biti produžena na 30 dana.

„Hitne mere su izricane u kratkom postupku, te su mogle da obezbede neposrednu zaštitu žrtve „sada i ovde“. Njihova efikasnost je ohrabrila prijavljivanje događaja nasilja”, kaže Tanja Ignjatović.

Iako se svaka prijava nasilja ne završi krivičnom prijavom, krivične prijave su u 2018. podnete protiv 10.732 osobe, od čega 89% čine muškarci, pokazuje godišnji izveštaj o radu Republičkog javnog tužilaštva (RJT).

Najveći broj krivičnih prijava podnela je policija, a među žrtvama ima najviše žena – 5.166. Žrtve su neretko i muškarci (1.861) i maloletna deca – 274.

Među poslednjim žrtvama starog sistema zaštite od porodičnog nasilja našla se porodica Lovrić. Smrt ispred Centra za socijalni rad potresla je javnost u julu 2017. godine, a nadležni su obećali da će utvrditi ko je napravio propuste. U međuvremenu su dve osobe smenjene, a šta se dogodilo i zbog čega CINS prikazuje u interaktivnoj animaciji.

U Centru za socijalni rad Beograda takođe se povećao broj slučajeva od donošenja novog zakona:

„U 2018. godini na evidenciji je bilo 20 odsto više žrtava porodičnog nasilja nego u godini pre“, navodi se u odgovoru Centra koji kao najveći izazov u toj situaciji vidi nesklad između broja stručnih radnika i broja i strukture korisnika.

Dok se broj prijava povećava, sudovi u predmetima nasilja u porodici najčešće izriču osuđujuće presude – u čak 93% slučajeva. Ipak, nasilnici se najčešće kažnjavaju uslovnim osudama.

Prema podacima RJT, od 3.576 osuđenih lica, čak 2.410 je dobilo uslovnu osudu u 2018. godini, dok je 1.011 lica kažnjeno zatvorom.

Slađana Jovanović, profesorka krivičnog prava i kriminologije Pravnog fakulteta Univerziteta UNION, kaže da je praksa kažnjavanja uslovnim osudama oduvek postojala. Glavni razlog tome je, smatra Jovanović, što se u najvećem broju slučajeva radi o osudama za osnovni oblik nasilja u porodici, za koje bi se moglo reći da su „lakše“ vrste nasilja.

Ona smatra da bi uslovna osuda imala više smisla ako bi sudovi uz nju dodeljivali takozvani zaštitni nadzor, odnosno kontrolu nasilnika dok je na uslovnoj slobodi, kako ne bi ponovo maltretirao žrtvu.

Zaštita žrtvi nije svuda ista

Žrtve nasilja u porodici dobijaju zaštitu od države kroz smeštaj u sigurnu kuću. Iz Centra za socijalni rad Beograda za CINS kažu da u sigurnim kućama ima dovoljno mesta, kao i da je žrtvama obezbeđena finansijska podrška.

„U 2018. godini stalnu novčanu pomoć za žene žrtve nasilja u porodici u proseku su mesečno koristile 24 žene, a Sredstva za lične potrebe koja se obezbeđuju u prihvatilištu za vreme dok traje usluga smeštaja, u proseku je mesečno koristilo 20 žena.

 

Realizovano u sklopu:

 

 

Članak je prenet sa portala CINS.