Majka ubijene Sofije Negić: Mi tražimo odgovornost. Odgovornost nije osveta

Autorka: Milanka Negić majka ubijene Sofije

Mi tražimo odgovornost.

Odgovornost nije osveta.

Nijedna presuda neće vratiti našu decu. Ali bez odgovornosti nema pravde ni u pokušaju, ni poverenja u institucije, ni društva koje je sposobno da uči iz sopstvenih tragedija.

U Preambuli Konvencije o pravima deteta države članice, usvajajući Konvenciju, polaze od ČINJENICE da dete treba da raste u porodičnom okruženju, u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja, radi pravilnog i skladnog razvoja ličnosti. Polaze od te činjenice, ne od ideala. To je minimum koji dugujemo svakom detetu.

Zato je važno da odgovornost bude prepoznata i sankcionisana.

Da, postojali su sistemski propusti. Postojali su propusti škole. I postojala je školska sredina u kojoj su pritisak, takmičarski duh i očekivanje najboljih rezultata često potiskivali dete koje stoji iza tih rezultata, njegove potrebe, njegovo emocionalno stanje i znake upozorenja koji nisu smeli biti ignorisani.

O tim propustima se mora govoriti i za njih mora postojati odgovornost.

Ali postojanje jedne odgovornosti ne umanjuje drugu. U ovakvim tragedijama odgovornosti se ne potiru, ne dele, niti se prebacuju sa jednih na druge. One se sabiraju. Tako je i u krivičnom zakonodavstvu, svaki saučesnik odgovara za delo koje izvršeno, kao da ga je sam počinio.

Ovde se i ne sudi roditeljima počinioca za ubistvo naše dece i Dragana. Zato postojanje drugih faktora nikako ne umanjuje ono što je bilo u isključivoj moći roditelja. Čuvanje oružja u kući, nadzor nad detetom, primarna briga o njegovom emocionalnom razvoju i vaspitanju, sve ono što im se u ovom postupku stavlja na teret, nije sistem, nije škola, nije društvo. To je bilo u njihovoj isključivoj moći i njihova je isključiva odgovornost.

Katina sestra, Natalija Martinović, je suštinu roditeljske odgovornosti pokazala kroz dve slike:

„Moja sestra je ponela keks i knjige. Vaš sin je poneo pištolje i metke.“

U toj razlici se vidi gde prestaje sistem, a počinje isključiva odgovornost ovih roditelja.

Zato za ta dela moraju odgovarati, i to u potpunosti.

Jer posledice tih dela i propusta nisu apstraktne.

One imaju imena.

Bojana.
Ana.
Katarina.
Mara.
Ema.
Sofija.
Andrija.
Adriana.
Angelina.
Dragan.

I jos mnogo imena. Ranjenih. Nasih porodica. Nasih prijatelja. Nasih sugradjana. Prezivelih.