Prosečan instruktor joge pored joge ima redovan posao koji mu je primaran izvor zarade.
 Cenom časova najvećim delom pokriva troškove prostora i drugih dažbina, registracije u udruženjima, licenciranja, opreme za jogu i slično, kako bi imao osnovne uslove da drži časove.
 U vreme kovida, ulaže u tehničku opremu i dovija se kako zna i ume da poboljša kvalitet časova u promenjenim okolnostima.

Svaki čas vinjasa joge je kao pričanje priče i ima svoju temu i poruku (nameru).

Biti autentičan ili biti svoj, često upotrebljavana fraza, a da li zaista znamo njeno značenje i da li taj izraz odgovara onom što njime opisujemo?

Zašto kažemo da je joga pre svega lična praksa a onda praktičare joge stavljamo nesvesno ili svesno u određene kalupe, kao npr. način izvođenja asane i izgled asane?