Novinari na udaru hakera

Piše: Ivan Trajković

Da li ste znali da se posao novinara oduvek nalazi među pet najstresnijih profesija, i među deset najopasnijih? Uz profesionalne vojnike, vatrogasce, pilote i policajce, novinari su redovno u „top deset“ zanimanja koja traže posebnu posvećenost, rad i van radnog vremena, te često ugroženo zdravlje, pa čak i život.

Naročito su u opasnosti novinari i izveštači (kao i snimatelji i fotografi) koji izveštavaju iz ratnih područja, sa mesta raznih prirodnih katastrofa, kao i istraživački novinari koji obrađuju teme organizovanog kriminala, trgovine drogom i oružjem.

Nasilje nad novinarima je naročito prisutno u Južnoj Americi, Africi i delovima Azije. Po podacima UNESCO, čak 50 odsto novinara koji nastradaju na zadatku je specifično targetirano, 34 odsto su žrtve nesreća, nepogoda ili unakrsne vatre, dok je čak 14 odsto izgubilo živote u otmicama. Takođe, smatra se da je više od trećine slučajeva nasilja nad novinarima u svetu inspirisano ili čak naređeno iz političkih krugova i zbog političkih interesa.

Novi vijek – nove metode

Činjenica da živimo u 21. veku, da je svet umrežen internetom, te da informacije putuju brže nego ikada u ljudskoj istoriji, nisu učinili posao novinara posebno lakšim i bezbednijim. Naprotiv.

Internet gigant Google je još pre par godina prezentovao studiju, nastalu nadzorom aktivnosti na globalnom nivou. Tako su došli do podatka da je čak 18 od 20 najvećih svetskih medijskih organizacija bilo meta hakerskih i sajber napada, a čak polovina njih je došla iz grupa koje podržavaju neke države, ili izravno od vojnih i specijalnih grupa za elektronske i kontraobaveštajne aktivnosti.

Ovi hakeri napadaju novinare i medijske kuće kao specifične „mete“, a najčešći oblik napada je email-udica (phishing email), napadi virusima za krađu podataka ili tzv. „force attack“ kada hakeri preuzimaju kontrolu nad čitavim računarskim mrežama.

Ovakvi napadi nisu „rezervisani“ samo za velike međunarodne medije – i male lokalne redakcije, kao i pojedinačni novinarima, pa čak i blogeri su često meta sajber napada, naročito u Istočnoj Evropi, Severnoj Africi i Bliskom Istoku.

Branimir Dejanović, programer i IT stručnjak, kaže da hakeri najviše koriste najpoznatije aplikacije.

„Većina novinara bude hakovana preko zaraženih email poruka na Gmail, Yahoo ili privatnom emailu. Ove poruke izgledaju kao i svaka druga a hakeri imaju različite načine da ‘prevare’ sisteme na ovim servisima kako bi sama poruka izgledala potpuno autentično. Koliko su ovi napadi sofisticirani, govori i podatak da su često mete i novinari i IT stručnjaci koji upravo istražuju ovakve teme, koriste antivirus softvere, te sve ‘proveravaju tri puta’“, kaže Dejanović.

Napad na borce za istinu

Početkom decembra, stručnjaci za sajber bezbednost sa Univerziteta u Torontu, koji rade u okviru organizacije pod imenom „Citizen Lab“ saopštili su da otkrili ne samo jedan sajber napad, već čitavu sofisticiranu kampanju usmerenu na novinare Al Jazeera.

Treba reći da „Citizen Lab“ čine neki od najboljih stručnjaka za sajber bezbednost u svetu, a do sada su otkrili na stotine ovakvih napada. U ovoj kampanji je korišćen izuzetno napredan spyware virus, koji koristi propuste u operativnim sistemima na smartfonima kao i na računarima novinara. Hakeri su mogli da dođu do podataka kako pojedinačnih novinara, tako i čitavih timova u redakciji. Naročito su pogođeni novinari koji koriste iPhone uređaje jer ovaj spyware koristi već poznate propuste u iOS operativnom sistemu (koji koriste iPhone smartfoni i iPad tableti).

Takođe, „Citizen Lab“ stručnjaci su pokazali da je iPhone uređaj jednog od novinara Al Jazeera bio stalno povezan na servere hakerske grupe, iako on sam nije „kliknuo“ na bilo koji link ili email. Na ovaj način su hakeri mogli da šalju maliciozne aplikacije, preuzimaju podatke, pa čak i prate aktivnosti na smartfonu novinara. „Citizen Lab“ smatra da je ukupno hakovano čak 36 novinara Al Jazeera, a osumnjičene su dve grupe hakera, jedna nazvana ‘Monarchy’, i druga pod imenom ‘Sneaky Kestrel’. Takođe, smatra se i da je korišćen specifičan softver za hakovanje smartfona kompanije NSO Group.

NSO Group je kontroverzna izraelska kompanija, sa sedištem u gradu Herzlija. Najpoznatija je po svom softveru pod imenom Pegasus, koji može omogućiti nadzor svakog smartfona u svetu.

NSO kaže da svoj softver prodaje samo državama i državnim agencijama, kao i da su uz pomoć njega do sada sprečene stotine terorističkih napada širom sveta. Ipak, veliki broj IT stručnjaka i boraca za ljudska prava smatra da je softver Pegasus korišćen od strane Saudijske Arabije za praćenje novinara i disidenta Jamala Khashoggija, koji je ubijen u konzulatu u Istanbulu.

Dušan Savić, IT stručnjak, kaže da ovakve kompanije i softveri nisu retkost, te da postoje u svim velikim državama.

„NSO Group je možda najpoznatija, ali postoje desetine, ako ne i stotine sličnih kompanija. One proizvode softver, a u novije vreme i hardver koji se koristi za nadzor telefona, računara, pa čak i kompjuterskih sistema u vozilima. Sve ove kompanije zvanično prodaju svoje proizvode isključivo državama i državnim agencijama, ali sve češće njihovi proizvodi završavaju i na ‘crnom tržištu’“, objašnjava on.

Nije nikakva tajna da postoje softveri i uređaji koji mogu da „otključaju“ bilo koji Android i iPhone uređaj. Uređaji poput” “CelleBrite” mogu da pročitaju i podatke zaštićene otiskom prsta ili čak biometrijskim prepoznavanjem lica. Prošle godine je Američka agencija FBI ušla u pravi „rat“ sa kompanijom Apple, od koje je tražila da otključa iPhone uređaj osumnjičenog. Кompanija je to odbila, ali je FBI ipak uspeo da telefon “pročita”, verovatno koristeći CelleBrite ili još napredniji uređaj pod imenom UFED.

Da ironija bude veća, mnogi polovni UFED uređaji su završili u rukama meksičkih narko-kartela i drugih kriminalnih organizacija širom sveta – tako što su ih kriminalci kupovali na javnim aukcijama polovne opreme državnih organa SAD.

Kako da se novinari zaštite

Iako većina zemalja u svetu garantuje bezbednost novinarske profesije i novinara, u stvarnom svetu vidimo da je to vrlo daleko od realnosti. I u zemljama Balkana česti su otvoreni napadi, uvrede pa čak i pretnje novinarima i redakcijama kako iz političkih, tako i iz državnih organizacija, kao i kriminalnih krugova.

Mnogi novinari su „uzeli stvar u svoje ruke“ – imaju poseban telefon za posao i za privatni život, računar koji koriste samo za pisanje tekstova, a koristite samo jedan mail nalog, sa malim brojem kontakata. Ipak, jasno je da iz finansijskih razloga (naročito na Balkanu) ovo nije uvek moguće.

Besplatne opcije su korišćene pretraživača kao što je TOR, koji omogućava (skoro) anonimno korišćenje interneta (treba reći da je u Evropskoj uniji TOR skoro pa nelegalan softver, znog toga što ga koriste i mnoge kriminalne grupe). Druga opcija je besplatni pretraživač Firefox koji ima ugrađene sisteme protiv spyware i malware virusa.

Takođe, veoma popularna aplikacija za komunikaciju između novinara je Telegram. Ova aplikacija liči na sve druge ‘chat’ aplikacije, ali koristi ‘end to end’ enkripciju i šifrovanje sa AES algoritmom, koje je veoma teško presresti od strane treće strane. Veoma teško – ali ne i nemoguće. Stručnjaci smatraju da i Rusija i Kina (a verovatno i SAD) imaju način da dešifruju poruke iz ove aplikacije.

Da li će novinari širom sveta biti bolje zaštićeni, ili će morati da i sami postanu ‘stručnjaci za sajber bezbednost’ – ostaje nam da vidimo u godinama pred nama.

Tekst je prenet sa portala Al Jazeera.