Sumnjam da ćemo ikad saznati ko su nalogodavci ubistva Slavka Ćuruvije. To će biti velika mrlja na savesti čitavog društva, kaže novinar i književnik Dušan Veličković, koji je Ćuruviju sreo neposredno pre ubistva. O članku iz Politike ekspres, pročitanom i u Dnevniku RTS-a par dana pre zločina, kaže da nije nikakav novinarski tekst, već „jedna beskrupulozna, primitivna denuncijacija“.

Na današnji dan 1999. godine ubijen je novinar i izdavač Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija. Suđenje za ovaj zločin počelo je tek 2015, a danas, šest godina kasnije, neizvesno je kada će se i kako završiti. Ne samo što se postupak neumereno i neprimereno razvlači već je u toku i neometano pranje biografija okrivljenih, osporavanje krunskih činjenica i svedoka, kao i obnavljanje priče o izdajstvu i plaćeniku stranih država, iste one kojom je na Ćuruviju stavljena meta u sramnom tekstu „Ćuruvija dočekao bombe“ iz Ekspres politike, nekoliko dana pred ubistvo. Istovremeno, van sudnice, u javnosti jača taj obrazac napada na novinare kao strane plaćenike.

Već 22 godine su prošle od tatinog ubistva, a ja se i dalje aktivno trudim da dođemo do pravde. Nekad izgleda kao da nismo stigli nigde. Bukvalno, ni par koraka dalje, iako je 2020. delovalo da smo nadomak rešenja. Ali ja sam njegovo dete. Ne odustajem, idem do kraja, kaže za Cenzolovku Jelena Ćuruvija Đurica, ćerka novinara Slavka Ćuruvije koji je ubijen 11. aprila 1999. Suđenje za ubistvo nije završeno ni posle šest godina.