Dimitrije Boarov - Provala optimizma

Mada se politička situacija u svetu „intenzivira“, a na domaćem terenu „usložnjava“, da upotrebim stare ironične izraze za raznovrsne spoljne i unutrašnje krize, ekonomske prilike i u svetu, a i kod nas, kao da odolevaju tekućim izazovima. Iz sveta javljaju da su izbegnute „stagflacione tendencije“ (Kristalina Georgijeva, šefica MMF-a), dok Svetska banka za naš region za ovu godinu predviđa privredni rast od 3,2 odsto, sa tendencijom povećanja te stope iduće godine na 3,5 odsto. Kako se ove sedmice održava prolećno zasedanje MMF-a i Svetske banke, o ovim tendencijama konačnog oživljavanja svetske ekonomije posle kovida, što povoljno utiče i na Srbiju, čućemo nešto više, ukoliko ne izbije neki novi rat.

Dimitrije Boarov. Foto: Medija centar Beograd

Autor: Dimitrije Boarov, Izvor: Novi magazin

Kad je o nama reč, povoljne vesti vidimo i u publikaciji MAT, koja je protekle sedmice saopštila da je realni BDP Srbije u prva dva meseca ove godine međugodišnje uvećan za 5,7 odsto (što je više od projektovan rasta u 2024. godini od 3,5 odsto). Industrija je ovoga puta tom rastu dala ključni doprinos (sa 1,7 procentnih poena).

Kod međugodišnjeg upoređenja povoljno je i to što je u februaru ove godine zabeleženo povećanje spoljnotrgovinske razmene za 5,3 odsto. Pri tome, unutar te razmene je vrednost izvoza povećana za 3,2 odsto, što upućuje na zaključak da je ovog proleća u privredama naših spoljnih partnera nešto bolje stanje nego prošle godine.

Ovom spisku povoljnih vesti za Srbiju treba dodati i izjave Siniše Malog ministra finansija, da je naša finansijska situacija stabilna, da su devizne rezerve veće od 20 milijardi evra, da je spoljni dug ispod 50 odsto BDP-a, da u državnom trezoru imamo oko četiri milijarde evra gotovine, da je budžetski deficit 2,1 odsto, itd.

U „samoprecenjivanju“ Srbije, koje je dobro za tekuće mitingašenje, a nije dobro za takozvane „nacionalne interese“, ono ekonomsko („Srbija je privredni tigar“) je najmanje produktivno. Mogao bih reći da je ono upravo kontraproduktivno

Te vesti su ponukale predsednika države Aleksandra Vučića da se, prilikom nedavne posete Parizu, pohvali da je Srbija došla u Francusku ne da moli, već da pazari – pošto država ima para u trezoru (citiram po sećanju). Kada se predsednik vratio kući i kada su zazvonile cene eventualnih kupovina novih 12 lovačkih aviona tipa „rafal“ (navodno tri milijarde evra) i kada je procenjeno da bi nove nuklearne elektrane koštale ne manje od 7,5 milijardi evra, on nije govorio o mogućem „ublažavanju“ ovih eventualnih troškova u budućnosti, nego je samo napomenuo da je svetska situacija takva da za naoružanje sada moramo trošiti i „preko mere“. Možda još nismo dotle došli, ali u narednom razdoblju ne bi bilo loše kada bi naši pregovarači o zaključenju bilo kojih kupovina u inostranstvu pokazali više skromnosti pred prodavcima nama doista potrebne opreme i kada bi bar deo cene mogli prebaciti na neku vrstu trampe – što je opozicija već počela da napada kao „rasprodaju nacionalnih resursa“ i stvaranje od Srbije „evropske deponije nuklearnog otpada“. Naši zvaničnici takve priče već demantuju, ali im tek sleduje sudar sa domaćim „ekologistima“ koji će verovatno jačati u budućnosti.

Poneki domaći posmatrači (poput Svetislava Basare, na primer) već su pisali o sindromu „srpskog samoprecenjivanja“ koje nas je tokom istorije najčešće vodilo u političke i ekonomske katastrofe. U tom „samoprecenjivanju“, koje je dobro za tekuće mitingašenje, a nije dobro za takozvane „nacionalne interese“, ono ekonomsko („Srbija je privredni tigar“) je najmanje produktivno. Mogao bih reći da je ono upravo kontraproduktivno. Jer šta znači samohvala ministra Malog da su nam rejting agencije kazale da će Srbija dobiti investicioni (kreditni) rejting najverovatnije kroz 12 meseci. To jednostavno znači da naši pregovarači u bilo kakvom pazaru u svetu i dalje ne mogu računati na najpovoljnije međunarodne zajmove na svetskom finansijskom tržištu.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.