U prethodnih godinu dana desilo se, naizgled, mnogo više „istorije” nego što smo kao društvo i pojedinci u stanju da procesuiramo. Ono što je ovaj period svakako obeležilo jeste artikulacija pobune, tj. pobunjenog društva, koje čine studenti, nastavnici, profesori, poljoprivrednici, advokati, radnici u kulturi, i svi ostali građani koji su se, na ovaj ili onaj način, usprotivili režimu. Od tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u masovnim protestima i studentskim blokadama koje su usledile, kao i reakcijama vlasti na njih, novi i stari mediji imali su izuzetno važnu ulogu. O tome, između ostalog, svedoče i rekordan broj napada na novinare od strane policije, vlasti i njihovih simpatizera i brojni pritisci na nezavisne medije, koji su doveli do toga da Srbija zvanično sada spada u zemlje u kojima nema (dovoljno) medijske slobode. Zašto su nam slobodni mediji – i novi i stari – neophodni kad poverenje u institucije više ne postoji, za Liceulice objašnjava Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme.