Ako priču o podbačaju proizvodnje kukuruza stavimo u širi kontekst izvoznih izgleda Srbije, onda nemamo poželjnu sliku. Naime, pad cena bakra i čelika na svetskom tržištu, izostanak izvoza automobila iz Kragujevca i vrludanje naše vlasti oko geopolitičkih pitanja na kraju će se, možda, završiti u nepovoljnom spoljnotrgovinskom bilansu Srbije ove godine.

Kad je reč o deviznom kursu, koji je i dalje glavno „sidro“ protiv inflacije cele srpske ekonomije, on očigledno prati sudbinu evra na međunarodnom planu, ali će biti pod sve većim pritiskom naših izvoznika, sapetih između „jakog dinara“ i sve viših troškova.

Stiče se utisak da se krug ljudi u koje Vučić ima poverenje u samom SNS-u nekako sužava, pa su, valjda i zbog toga, utihnule i spekulacije o tome za koga će se on opredeliti za mandatara nove vlade. U stvari, očigledno je da je Vučićeva lična vlast takva da je i to sve manje bitno.

Ako SAD i EU doista stegnu Rusiju i najtvrđim finansijskim sankcijama priprete i bankama koje i dalje s njom rade, Srbija se može naći pri neugodnom izboru između „carstva nebeskog i carstva zemaljskog“.

Napad na Ukrajinu izaziva oštar kulturni razdor sa Zapadom koji bi mogao da potraje dugo u budućnosti.

Prelaskom na evro Hrvatska zapravo dobija centralnu banku koju dosad nije ni imala.