Rekordna inflacija u Evropi: Srbija u vrtlogu poskupljenja

Piše: Jelena Aleksić, Novi magazin

Može li se galopirajući rast cena u Srbiji sustići najavljenim povećanjem plata u javnom sektoru i penzija? Da li će podizanje minimalca za 4.500 dinara, i to dogodine, zaista spasti naše građane od bede zvane inflacija, koja hara planetom kao nikada u poslednjih nekoliko decenija? Kako će država odgovoriti na rast nezaposlenosti i sigurna poskupljenja osnovnih namirnica kada odmrzne cene brašna, ulja, šećera, mleka i svinjetine? Konačno, kolika je uopšte moć srpske privrede da se suprotstavi nadolazećem uraganu ekonomske neizvesnosti koja bi, prema prognozama Ujedinjenih nacija, „do sledeće godine mogla eskalirati u prehrambenu katastrofu“?

GLADNE OČI: „Viši troškovi energije i trgovinska ograničenja u snabdevanju đubrivom iz regije Crnog mora doveli su do rasta cena đubriva čak i brže od cena hrane“, upozorila je početkom juna koordinatorka Globalne grupe za reagovanje na krizne situacije i šefica UN-a za trgovinu i razvoj Rebeca Grynspan, uzimajući u obzir sledeće:

„Pandemija je već ostavila 60 odsto radnika s nižim realnim primanjima. Na ivici smo najteže globalne krize troškova života u jednoj generaciji“, upozorila je Grynspan, govoreći o najvećem rastu cena hrane u poslednjih nekoliko decenija. Radi lakšeg razumevanja, cena jedne tone pšenice se na svetskom tržištu godinama kretala oko 200 evra, a u ovom trenutku ona iznosi 400 evra.

Posebno je dramatična situacija zbog toga što su među kupcima pšenice mnoge zemlje u razvoju ili tranziciji, pogotovo one iz Afrike, gde ljudi za hranu izdvajaju i 80 odsto svog dohotka. Cunami straha od nestašice zbog smanjenog prinosa u Ukrajini, ali i sve težeg dopremanja hlebnog žita zbog blokiranih luka, izazvao je skladištenje čak i u državama koje nisu niti bi mogle biti ugrožene, a to gura dodatna poskupljenja. Naime, Rusija i Ukrajina, grubo računajući, doprinose sa 30 odsto globalnom izvozu pšenice, a zbog rata su u obe te zemlje zarobljene za svet vitalne količine pšenice, ali i kukuruza i ječma. Međutim, pitanje je da li su aktuelna poskupljenja i stampedo kupovine zaista opravdani ili je sve vreme u igri tek egzistencijalni strah od gladi?

U razgovoru za Novi magazin agroanalitičar Žarko Galetin predstavlja najnovije podatke američkog ministarstva poljoprivrede, koje važi za jednu od najreferentnijih institucija u globalnoj statistici ponude i tražnje osnovnih prehrambenih proizvoda.

„Proizvodnja pšenice, prema poslednjem, junskom izveštaju, na nivou je od oko 775 miliona tona, a procenjena potrošnja oko 785 miliona tona. To znači da postoji manjak u odnosu na tražnju, ali ako bi se u obzir uzele prelazne zalihe, razloga za paniku i nema mnogo. Još je bolja situacija s kukuruzom, gde je očekivana proizvodnja 1,18 milijardi tona, što je gotovo jednako potražnji. Bilansi su stabilni i na tržištu soje, ali problem nastaje zbog toga što se neće sva proizvodnja naći na tržištima. Ukrajina će ne samo podbaciti u prinosima već će deo količina ostati zarobljen u zemlji. Veliki proizvođači zbog straha zadržavaju određene količine, što izaziva manjkove na tržištu, izmenjenu percepciju i rast cena. Međutim, ono što je najvažnije jeste da suštinski bilansi ponude i tražnje nisu toliko problematični koliko politika mahnitog povećanja zaliha koja će, bez svake sumnje, dovesti do poremećaja na tržištu. A to će, nažalost, najviše pogoditi najsiromašnije, i to pre svega zemlje Podsaharske Afrike“, objašnjava za naš nedeljnik Galetin, zaključujući da razloga za nestašice nema, ali za poskupljenja svakako ima.

VIŠA PLATA – MANJE HRANE: S njim će se složiti i ostali naši sagovornici, tvrdeći da će se rast cena nastaviti bez obzira na to hoće li se zbirna inflacija smanjiti ili povećati za koji procenat.

„Do kraja godine inflacija bi u Srbiji trebalo da bude od sedam do osam odsto, a da u 2023. godini nastavi da opada“, smatra naš sagovornik ekonomista Aleksandar Stevanović.

U maju ove godine inflacija u Evropskoj uniji i evrozoni dostigla je najviše vrednosti otkako je 2001. Eurostat počeo da objavljuje te podatke. Rast cena poguralo je poskupljenje energenata (40 odsto više u odnosu na maj prošle godine) i hrane, koja je bila 10 odsto skuplja nego u istom mesecu lani.

U Srbiji je situacija nešto drugačija, budući da su rast cena i dvocifrenu inflaciju pogurala najpre poskupljenja hrane, pa tek onda energenata. Ako se zna da su cene osnovnih namirnica zamrznute, a da se poskupljenja energenata tek očekuju, kao i da je cena goriva sada kontrolisana, pitanje je kakva nas to zaista zima očekuje? Jesu li u pravu fatalisti ili optimisti koji tvrde da je Srbija bezbednija od većine sveta? I jedni i drugi dolaze iz redova vlasti koja nas do pola dana kuraži, a od podneva zastrašuje pričama o gladi, nestašicama, odnosno „blagodetima žitne Srbije“.

Tek, činjenice su sledeće: U odnosu na februar prošle godine, prema zvaničnoj statistici o prosečnoj potrošačkoj korpi, u ovogodišnjem februaru za prosečnu platu od 70.605 dinara moglo je da se kupi 50 litara jestivog ulja manje ili 62 kilograma manje kristal šećera, kao i osam kilograma manje svinjskog mesa s kostima ili 97 kilograma manje brašna ili 265 komada jaja manje…

A pre samo nekoliko dana ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ponosno je izjavio da će Srbija ovog leta požnjeti bar tri miliona tona pšenice, „što je dovoljno za ceo Balkan“.

Ali, sledi onaj drugi „kuku-lele“ deo: „Situacija nije naivna. Ovo što se sada dešava na tržištu hrane u svetu je dečja igra u odnosu na ono što će biti za šest meseci ili godinu dana. Nije bilo setve u delovima Ukrajine, a pitanje je da li će biti žetve, a Rusija je zabranila izvoz kukuruza i pšenice“, podseća ministar, koji ni slovom ne govori o zalihama koje je u međuvremenu Srbija napravila zbog zabrane izvoza hlebnog žita s početkom krize u Ukrajini. A upravo to će se ispostaviti kao problem, ne samo zbog gubitaka koje su pretrpeli trgovci je im je bilo zabranjeno da viškove prodaju po visokim cenama već i zbog zauzeća smeštajnih kapaciteta.

DRŽAVA LOŠ DUŽNIK: „Ulazimo u novu žetvu pšenice s veoma velikim prelaznim zalihama zbog zabrane izvoza i one su između 500 i 700.000 tona. Kukuruza imamo skoro milion tona u zalihama i mada ima još tri meseca do žetve kukuruza, činjenica je da se i za jedno i za drugo koriste slični silosi. Pitanje je da li će se moći pripremiti prijemni kapaciteti koje valja dezinfikovati i tretirati tako da budu bezbedni za prijem novog roda. Zbog zabrane izvoza možda smo nagomilali i najveće zalihe u poslednjih deset godina. Što se samog prinosa tiče, nama je za sve potrebe dovoljno 1,5 miliona tona pšenice, a sve ostalo može da ide u izvoz. Tri miliona tona prinosa o kojima govori ministar svakako je solidno i nemamo razloga za brigu“, kaže Galetin. On insistira na ukidanju zabrane poskupljenja osnovnih životnih namirnica, za koje tvrdi da predugo traje.

Podsetimo, reč je o brašnu, mleku, ulju, svinjskom butu i šećeru, čije je cene država limitirala još prošle godine.

Zanimljivo je, ako ne i tužno, kako država štiti najsiromašnije koji najviše novca troše baš na hranu. Naime, ona je zamrzla cene pomenute robe, nadoknađujući proizvođačima razliku između tržišne i limitirane cene, što deluje sasvim fer, zar ne. Međutim, kad se ima posla sa državom koja radi po principu „dođem ti“, onda to ne ispadne fer. U trenutku pisanja ovog teksta izvršna vlast se pripremala da mlinarima isplati dug od 160 miliona dinara za februar i mart, a o namirivanju ukupnog duga od 283 miliona dinara do juna nema ni govora. A istim tim mlinarima novac je preko potreban da se pripreme za otkup novog roda pšenice.

Poseban je problem što je privreda Srbije među energetski najintenzivnijim privredama u Evropi i troši velike količine za proizvodnju jedinice bruto domaćeg proizvoda. Drugim rečima, naša energetska efikasnost je na veoma niskom nivou, čak četiri puta niža od proseka EU, što proizvodnju u Srbiji čini znatno skupljom nego u razvijenim zemljama. Međutim, u situaciji kada su energenti sve nedostupniji i skuplji, baš kao i novac, države ne mogu da učine mnogo kako bi pomogle građanima i privredi držeći u isto vreme inflaciju pod kontrolom. Povećanje kamata centralnih banaka čini novac skupljim, a samim tim i zajmove, što u konačnici dovodi do smanjenja potrošnje, manjeg privrednog rasta i pada životnog standarda.

„Iako sledi restriktivna monetarna politika i rast kamata, to neće zaustaviti rast cena jer ćemo imati i energetsku krizu, ali i krizu u odbrambenom sektoru koji traži sve veća ulaganja baš kao i izbeglička kriza“, kaže za Novi magazin Ivan Nikolić, viši naučni saradnik Ekonomskog instituta, govoreći o tome da se inflacija može obuzdati smanjivanjem emisije novca, što se u kriznim vremenima ne može sprovesti ili bar ne potpuno.

POVEĆANJE PLATA: Predsednik Srbije je nedavno najavio golemo povećanje penzija i plata u javnom sektoru, što je, bar teorijski, sasvim suprotno od principa zauzdavanja inflacije. Istovremeno, budući da je inflacija već pojela prošlogodišnje povećanje plata, građani su u godinu dvocifrene inflacije ušli s nižim primanjima.

„Budući da su izvori inflacije isti u Srbiji i u EU, a to su poskupljenje energenata i hrane, na to država teško može uticati i ta će se poskupljenja i dalje prelivati na nas. Ono što se može jeste ovo najavljeno povećanje plata u javnom sektoru jer se računa da bi i privatni sektor mogao pratiti taj trend. Takođe, povećanje minimalca koje ne bi opteretilo poslodavce bilo bi i te kako korisno“, smatra Nikolić glede nedavnih najava predsednika Srbije. Naime, Vučić je nagovestio da će prosečna plata u Srbiji u martu naredne godine dostići 710 evra, a minimalac porasti za do 14 odsto, ali tako da se poslodavcima ne poveća trošak.

„Povećanje minimalne plate koje je najavljeno i koje ne narušava budžet sasvim je adekvatan odgovor, budući da će ova mera biti finansirana kroz smanjenje zahvatanja države od privrede i neće biti na teret poslodavaca. Isto je i kod povećanja penzija i plata u javnom sektoru koje prati inflaciju i rast plata. Blagodareći solidnom izbegavanju najgorih posledica korone i zasad rata u Ukrajini, imamo javne finansije koje mogu da izdrže prvi nalet krize a da ne idemo u dublje rezove investicija i tekuće potrošnje. Naravno, situacija će biti izazovna i u godinama koje slede – porašće trošak otplate javnog duga, smanjenje cene energenata će smanjiti priliv u budžet od akciza i PDV-a, deo firmi neće preživeti kidanje saradnje s Rusijom i Ukrajinom i ekonomski pad u EU, a sve to zajedno će dovesti do rasta nezaposlenosti“, procenjuje Aleksandar Stevanović.

Naš sagovornik zaključuje da nas očekuju ozbiljni izazovi.

„Kada je reč o fiskalnoj politici, fokus je na smanjenju rashoda države ili smanjenju državnog zahvatanja od privrede i građana. To znači da se neki projekti privremeno odlažu ili da se rok izvođenja istih produžava, da se može očekivati opreznije povećanje mase plata i penzija u godinama koje slede, to jest da se vraćamo u mod štednje koji nam nije nepoznat. Stvarna prednost Srbije je što su naše javne finansije u dobrom stanju, a jedini potencijalni rizik je rast troška otplate spoljnog duga usled rasta kamatnih stopa na svetskom tržištu. Narodski rečeno, više ćemo morati da izdvojimo da platimo kamate, a to je kod nas ozbiljan problem. I to ne zbog visine duga koji je ispod mastrihtskog standarda od 60 odsto BDP-a, što danas ne zadovoljava većina zemalja koje su uvele evro, nego zbog državne politike koja je rast privrede u velikoj meri bazirala na investicijama u javnu infrastrukturu finansiranu zaduživanjem Srbije“.

U Srbiji skuplja hrana nego u Poljskoj

Najviše potrošačke cene u Evropi prošle godine bile su u Luksemburgu, i to skoro 70 odsto više od proseka EU, pokazala je najnovija analiza koju je objavio Eurostat. Prema istoj analizi, potrošačke cene u Srbiji su generalno na 60 odsto od proseka EU, dok su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji na 80 odsto proseka EU. Tek nešto više novca za hranu i piće potrebno je građanima Litvanije, Češke, Bugarske i Mađarske, dok je hrana kod nas skuplja nego u Poljskoj, Rumuniji, Turskoj, BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

Cena alkohola i duvana je u Srbiji na 62 odsto proseka EU, a jeftinije nego kod nas je u Bugarskoj, Turskoj, Severnoj Makedoniji i BiH.

Među EU zemljama najviše potrošačke cene su u Irskoj i Danskoj, gde su veće za po 40 od proseka EU, sledi Lihtenštajn, Švedska i Finska, dok su cene najniže u Poljskoj – na 60 odsto kao i u Srbiji, dok su u Rumuniji i Bugarskoj na 56 odsto od proseka.

Minimalac 50.000 dinara?

Početkom nedelje Glavni odbor Narodne stranke usvojio je program ekonomskih mera kojim je predviđeno smanjenje posebne stope PDV-a za osnovne životne namirnice na jedan odsto, povećanje minimalne zarade na 50.000 dinara, dupliranje budžeta za poljoprivredu, ukidanje akcize na dizel za poljoprivrednike i povećanje subvencija na 24.000 dinara po hektaru.

Programom mera za dostupnost hrane, ekonomsku sigurnost građana i energetsku stabilnost predviđeno je, kako je saopštila ta stranka, da izvršitelji dužnicima ne mogu uzeti jedini porodični dom ako je ta nekretnina nužna za zadovoljenje osnovnih životnih potreba dužnika.

„Predviđeno je i ukidanje akcize na struju, a uvođenje poreza na luksuz, kako bi u krizi najbogatiji dodatno ‘punili’ državni budžet, i taj porez bi bio naplaćivan prilikom prometa luksuznih materijalnih dobara kao što su luksuzni satovi, skupoceni automobili, skupoceno krzno, brodovi, jahte, privatni avioni, nakit…“, navodi se, između ostalog, u saopštenju NS.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.