Dimitrije Boarov: Kukuruz

Piše: Dimitrije Boarov, Novi magazin

Pakleno vrući dani nad Srbijom tokom kraja jula, uz kontinuiranu sušu tokom cele ove godine, već ugrožavaju našu najznačajniju poljoprivrednu kulturu kukuruz, koji je zasejan na oko milion hektara. Kako prenosi Beta, većina ratara ne očekuje rod veći od tri tone po hektaru. Pri tome treba imati u vidu da je prošle godine, ne naročito povoljne za kukuruz, po hektaru prosečno rodilo 5,9 tona, a 2020. čak 8,1 tonu po hektaru. Ovogodišnja teška suša oborila je proizvodnju kukuruza na veličine vremenski teških godina, 2017. i 2012, kada je prosečan rod bio samo tri tone po hektaru.

Prema ne sasvim pouzdanim procenama, Srbiji je za domaću potrošnju potrebno između 4,4 i 4,7 miliona tona kukuruza po sezoni, što znači da na domaćem tržištu ne bi trebalo očekivati oskudicu ponude kukuruza. Tim pre što je naše stočarstvo u hroničnoj krizi već duže vreme. Čak nije sigurno ni da će izvoz biti bitno smanjen jer i kada prinosi nisu bili dobri, Srbija je uspevala da izveze blizu 600.000 tona. No, ove godine kada su cene hrane na svetskom tržištu visoke, ne treba se nadati visokim izvoznim prihodima Srbije na kukuruzu, koji je tradicionalno bio jedan od naših najznačajnijih poljoprivrednih artikala u spoljnoj trgovini. Uz sve to, prepolovljeni prinosi ove godine veoma će smanjiti prihode naših poljoprivrednika jer se smatra da je setva kukuruza ove godine bila skupa, mnogi tvrde da je koštala oko 120.000 dinara po hektaru.

Ovogodišnju berbu kukuruza teško da bi mogle da spasu neke avgustovske kiše, tim pre što je primećeno da su ove godine veoma različito padale po Srbiji. Sada je najugroženija Vojvodina, posebno Banat, gde su i najveće površine pod kukuruzom. Suša je takva da mnogi proizvođači seku još uvek zelene stabljike kukuruza (za silažu) i zaoravaju njive pod ovom kulturom.

Prošlonedeljni sporazum između Rusije i Ukrajine, postignut posredstvom Turske, o „deblokiranju“ izvoza oko 20 miliona tona ukrajinskih žitarica iz luke u Odesi i ruske pšenice preko Crnog mora, torpedovan je posle samo jednog dana jer je Ruska vrhovna komanda priznala da je krstarećim raketama gađala „vojne infrastrukturne objekte u luci Odese“. Ovo neubedljivo objašnjenje upućuje na zaključak da Putin nije sklon da drži reč i da neko nije zadovoljan onim što je on „potpisao“ u Teheranu, na sastanku koji je moderirao Erdogan.

Naš agroanalitičar Žarko Galetin smatra da spomenuti dogovor Rusije i Ukrajine (ako se ostvari) „neće preterano uticati na Srbiju“, ali da je značajan za globalno tržište. Naime, Srbija najveći deo svojih žitarica izvozi preko luke u Konstanci (trećina pšenice i još veći deo izvoza kukuruza). U stvari, u Konstanci „sede“ i glavni „distributeri“ našeg izvoza žitarica, što je zasebna priča o tome ko na tom izvozu zahvata najveću maržu.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, inače, cena kukuruza tokom jula je u stalnom porastu i približila se ceni od 35 dinara za kilogram. To znači da su se cene pšenice i kukuruza praktično izjednačile, što je uvek znak izvesnog poremećaja. Istina, Produktna berza u Novom Sadu ima relativno mali promet, pa cene nisu uvek referentne.

Ako ovu kratku priču o podbačaju proizvodnje kukuruza stavimo u širi kontekst izvoznih izgleda Srbije do kraja godine, onda nemamo poželjnu sliku. Naime, pad cena bakra i čelika na svetskom tržištu, izostanak izvoza automobila iz Kragujevca i vrludanje naše vlasti oko geopolitičkih pitanja na kraju će se, možda, završiti u nepovoljnom spoljnotrgovinskom bilansu Srbije ove godine.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.