Tamo gde strani izvori prerastaju u dominantan ili faktički jedini izvor finansiranja investicija, postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost i za ocenu da s takvom zemljom nešto krupno nije u redu kad je reč o razvojnoj strategiji i njenoj finansijskoj osnovici

Ima i takvih putovanja koja vas – pored podrazumevanog pomeranja u prostoru – na neki čudan način vrate u prošlost, izmeštajući vas, bar u mislima, u neko drugo vreme, među druge ljude i u druge okolnosti. Ovakvo iskustvo može biti samo prolazan i lako zaboravljiv osećaj, nekada je zamamno i prijatno, ponekad samo probudi nostalgiju ili izazove kratkotrajnu neprijatnost, a u retkim slučajevima vam istinski otvori oči i navede vas na dugotrajnije, često bolno, razmišljanje o društvu u kome živite. Tekst pred vama ima za cilj da vas povede na jedno takvo putovanje. Ova rečenica je poslednja prilika da se iskrcate.

Svaka druga žena u Srbiji bila je žrtva psihičkog nasilja, a svaka treća fizičkog, i to najčešće nikome nisu prijavile jer ne veruju da će ih država zaštititi. Oni koji ovu državu predstavljaju neguju kulturu nasilja i diskriminacije, a prve žrtve su upravo žene, bilo da su koleginice, majke ili u retkim slučajevima direktorke i šefice. A kod kuće su uglavnom kao pre pola veka ili više – domaćice i stub kuće

Izvor: Novi magazin Vladan Sinđić je rođen u Užicu 1976. godine i izvršni je direktor udruženja Građanska čitaonica Libergraf. Dugogodišnji je građanski aktivista i zaljubljenik u svoj grad. Sa Libergrafom, koji je osnovan 1998. godine, zalaže se za razvoj građanskog društva, kroz javnu edukaciju, zaštitu i promociju ljudskih prava, prava manjina i demokratije.   Stranputice […]

U zamci eko-populizma