Zvono za uzbunu

Autorka: Jelena Aleksić, Izvor: Novi magazin

Nakon dva stravična prebijanja nastavnika početkom meseca, prosvetarima je obećano da će Krivični zakonik biti promenjen, pa će svaki napad na ljude koji obrazuju našu decu biti tretiran kao krivično delo. To znači da će učenik, odnosno njegovi roditelji ako je reč o mlađem maloletniku, završiti u zatvoru.

Hoće li se time, međutim, stati na put degradaciji nastavničke profesije i obrazovanja uopšte, o kojem danas apsolutno niko ko u njemu učestvuje nema reči hvale – ni učenici, ni nastavnici, ni roditelji?

Izmene Krivičnog zakonika kojima će biti predviđeno novo krivično delo „napad na zaposlene u obrazovanju“ mogle bi biti usvojene tek pred kraj godine

LOŠA BAJKA: Da li je moguće da je Hobsov „rat svih protiv svih“ najbolje ogledalo sadašnjeg stanja u školama, nekadašnjim hramovima znanja, tolerancije i solidarnosti? Odgovor iz prve ruke daju sami nastavnici, prekidajući masovno nastavu 16. maja i tražeći od države da ih zaštiti:

„Sve naše priče se završavaju kao u lošoj bajci. Prijavili smo slučaj policiji ili Centru za socijalni rad, i tu se bajka završava. U praksi je važno da škola proceduralno i pisano uradi sve što je njoj u opisu administrativnih delatnosti i što je prividno nazvano autonomija škole. Neretko se nasilje i zataškava da školi, čitaj direktoru, ne bi bio narušen ugled. Nasilje u školama trpe deca i nastavnici. U lancu nasilja koje započinju deca prvi na udaru su nastavnici u školama. Prvi smo na udaru i roditeljima, koji još u predškolskom ne mogu svojoj deci ništa, što i otvoreno priznaju u retkim iskrenim razgovorima s nastavnicima, od kojih očekuju čudo. Ta deca žive, a mi radimo u atmosferi u kojoj bi se i dve orlove glave na istom telu potukle kad bi izletele sa slike grba.“

Ovako se javnosti i kolegama obraćaju profesori iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, pozivajući na sveopšti protest nakon prebijanja profesora u Bačkoj Palanci. Podsetimo, profesora Slobodana Zorića, nastavnika praktične nastave u bačkopalanačkoj Tehničkoj školi „9. maj“, 8. maja je teško pretukao bivši učenik nanevši mu teške telesne povrede. On je profesora, kako je kasnije ispričao Zorić, udario najpre torbom u kojoj je bio grumen betona, nakon čega se profesor onesvestio, da bi ga potom udarao nogama na podu dok je bio bez svesti.

„Ne znam šta da kažem i mislim o ovome što se desilo na radnom mestu. U oktobru bi trebalo da odem u penziju i ne verujem da ću se do tada vraćati u učionicu. Fizičke rane će proći, ali šta je sa onima na duši“, rekao je medijima nekoliko dana nakon incidenta profesor Zorić.

Ono o čemu mediji nisu pisali jeste činjenica da je u pitanju mladić od 16 godina koji se još u martu ispisao iz škole u kojoj predaje profesor Zorić, i to samo zato da bi izbegao posledice zbog ranijih incidenata. On je danas učenik srednje škole „Dr Radivoj Uvalić“, u kojoj ne kriju da mu ne mogu ništa.

„Kako sada stvari stoje, ne možemo gotovo ništa da učinimo jer se nemili događaj odigrao pod krovom druge obrazovne ustanove. Sve što je u našoj moći, mi ćemo uraditi“, rekao je ovim povodom direktor škole „Dr Radivoj Uvalić“, koju trenutno pohađa nasilnik (M. B.).

Kako do škole kao „dobre zajednice“?

Okupljeni oko inicijative „Majska platforma“ predlažu redefinisanje školstva u cilju kreiranja „dobrih zajednica“ predlažući i vrlo konkretne mere za realizaciju novog koncepta.

1. Uspostaviti široki društveni konsenzus u pogledu svrhe i funkcije obrazovnog sistem u društvu, vrednosti na kojima se ono temelji, kao i ciljeva osnovnog i srednjeg obrazovanja kako bi svakom detetu obezbedili relevantno i kvalitetno obrazovanje u školi koja je dobra zajednica. To podrazumeva inkluzivan konsultativni proces u kojem će biti uključeni predstavnici svih zainteresovanih strana (roditelji, učenici, nastavnici, profesionalci iz sektora obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti, ekonomisti, predstavnici političkih partija itd.).

2. Depolitizovati obrazovanje što podrazumeva da se obezbede delotvorni mehanizmi koji će obezbediti poštovanje stručnih, profesionalnih kriterijuma kao prioritetnih pri izboru na rukovodeće stručne pozicije u sektoru obrazovanja (pomoćnici ministra, rukovodioci školskih uprava, direktori zavoda i direktori predškolskih i školskih ustanova) umesto kriterijuma političke podobnosti, kao i baziranje novih obrazovnih politika primarno na naučnim saznanjima umesto na dnevno-političkim interesima.

3. Obezbediti veću profesionalnu autonomiju školama i nastavnicima, tj. proširiti njihova ovlašćenja i omogućiti im da donose odluke vezane za različite segmente vaspitno-obrazovnog procesa i školskog rada kako bi obezbedili relevantno i kvalitetno vaspitanje i obrazovanje svakom detetu na način koji je prilagođen specifičnim okolnostima i uslovima u kojima radi škola.

4. Obezbediti participativnost i saradnju u kreiranju i implementaciji obrazovnih politika uspostavljanjem kontinuiranog i produktivnog dijaloga između prosvetnih vlasti, škola, roditelja i sindikata, jačanjem saradnje škole i lokalne zajednice i aktivnim uključivanjem roditelja u život i rad škole.

5. Obezbediti da osnovno i srednje obrazovanje budu zasnovani na dečijim i ljudskim pravima i da budu relevantni i kvalitetni kako bi učenje u školi bilo interesantno i angažujuće i kako bi omogućilo deci i mladima da razviju ključne kompetencije koje su im potrebne da bi postali aktivni i kompetentni građani koji će moći da ostvare svoje lične i profesionalne aspiracije i da doprinesu razvoju demokratskog društva zasnovanog na ljudskim pravima.

6. Obezbediti pravednost osnovnog i srednjeg obrazovanja kako bi sva deca, a posebna ona iz marginalizovanih i ranjivih grupa, imali jednake šanse da steknu kvalitetno obrazovanje.

7. Obezbediti povećanje izdvajanja za obrazovanje kako bi se u periodu od nekoliko godina dostigao nivo ulaganja koji postoji u zemljama EU ili do šest odsto BDP-a. Povećano ulaganje treba da stvori uslove za (a) smanjivanje broja učenika u odeljenjima, (b) povećanje plata za nastavnike koje će biti adekvatne i (c) obezbeđivanje uslova u školama koji su neophodni da bi one mogle da ostvare opšte ciljeve obrazovanja.

STRAH: „Jedina dobra stvar u ovom slučaju je što je maloletnik odmah pritvoren i što će, prema najavama, biti i krivično gonjen. On ima 16 godina i može biti kažnjen. Bilo bi veoma važno da se to i dogodi i da javnost bude obaveštena o tome jer bi to bio pokazatelj da je država rešena da stane na put nasilničkom ponašanju. To bi bila i poruka svima koji bi se usudili na nešto slično da neće proći nekažnjeno“, smatra sagovornica Novog magazina Mirjana Gašić, profesorka srpskog jezika i portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Ona otkriva da je na pomenutom protestu zatraženo ne samo da napad na nastavnike bude krivično delo već i nešto, možda mnogo strašnije, što najbolje svedoči o strahu svih koji rade u prosveti.

„Nažalost, tako je. Mi smo tražili i da se zakon proširi tako da se imovina škole proglasi imovinom od javnog značaja, što znači da niko sem zaposlenih i učenika ne može da stupi ni na tlo školskog dvorišta. To će se smatrati upadom, i ja se slažem s vama da je to porazno, ali mi moramo da se zaštitimo. Ovako više ne ide“, poručuje naša sagovornica, podsetivši da je prebijanje nastavnika iz Bačke Palanke, a onda i profesora iz Treće beogradske gimnazije koji je pokušao da razdvoji zavađene učenike, „tek vrh ledenog brega“.

„Mi smo tražili i da se zakon proširi tako da se imovina škole proglasi imovinom od javnog značaja, što znači da niko sem zaposlenih i učenika ne može da stupi ni na tlo školskog dvorišta“

Mirjana Gašić, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije

Nažalost, strah nastavnika nije ni bezrazložan ni preteran. Nakon dva masovna ubistva u maju prošle godine u kojima je ubijeno 18 mladića, devojaka i dece, grupa intelektualaca, profesora i stručnjaka okupila se oko inicijative pod nazivom „Majska platforma“ u pokušaju da se iznađe odgovor na sve učestalije nasilje u društvu.

Pre samo nekoliko dana predstavljeni su prvi izveštaji iz sfere obrazovanja i bezbednosti, koji su doneli frapantne istine o nasilju u društvu.

Naime, jedan od članova Inicijative i koordinator radne grupe za sektor bezbednosti Predrag Petrović saopštava da je u Srbiji u poslednjih 10 godina bilo devet višestrukih ubistava u kojima su ubijene ili ranjene 102 osobe, što je prosek od 1,42 ubijena na 100.000 stanovnika.

„Zbog toga je Srbija postala prva zemlja u Evropi prema broju masovnih ubistava u prethodnoj deceniji“, konstatovao je Petrović.

Hronika sramoćenja u Trsteniku

Svi se i danas živo sećamo ponižavajućeg snimka nastavnice engleskog jezika iz Trstenika kojoj su učenici izmakli stolicu, sve to snimali i objavili na društvenim mrežama. Ali bi nas verovatno sve trebalo još jednom podsetiti na to da su sva trojica đaka prošla praktično nekažnjeno. Za razliku od nastavnice, kojoj je godinu dana nakon događaja smanjena plata i fond časova sveden na svega pet odsto. Naime, sve se dogodilo novembra 2022. u Tehničkoj školi u Trsteniku, gde je osramoćena i ponižena nastavnica Marija Stevanović.

Odmah nakon incidenta škola odlučuje da trojicu vinovnika ovog incidenta izbaci iz škole, ali roditelji i njihovi advokati ulažu žalbe i slučaj se završava tako što su već u februaru prošle godine dvojica učenika i zvanično vraćena u školu, dok se jedan sam ispisao. Ispostavilo se da je u procesu isključenja, odnosno vaspitno-disciplinskog postupka, napravljen propust u proceduri. Što se sudova tiče, dvojici maloletnika izrečena je „mera pojačanog nadzora organa starateljstva“, a jedinom punoletnom srednjoškolcu „vaspitna mera“.

Dvojica đaka koji nisu ispisani sve vreme su išli na nastavu, a profesorka engleskog ih je svakodnevno viđala nakon što se posle nekoliko meseci bolovanja vratila u školu. Pred kraj prošle godine kao bomba je odjeknula vest da se našla prva na listi za tehnološki višak. Fond časova joj je smanjen na svega pet odsto, a sreća u nesreći je bio upravo incident koji je preživela i pažnja medija koju je privukla vest o njenom dodatnom poniženju.

Uz angažman Ministarstva prosvete nađeno je rešenje tako što je Marija Stevanović u drugoj školi u Trsteniku OŠ „Živadin Apostolović“ zadržala 56 odsto norme u biblioteci. Dopunjena joj je norma mestom u biblioteci u OŠ „Sveti Sava“ u Čitluku za 16 odsto, a ostatak do 100 odsto norme dopunjen je mestom u biblioteci Tehničke škole, gde je izgubila deo časova engleskog.

Upitana posle jednogodišnje borbe kako se oseća, ona je početkom septembra prošle godine odgovorila medijima:

„Veoma umorno, ali već imam neku viziju i videću ko može da mi pomogne da se izborimo da poslodavac bude u obavezi da šalje radnika posle tri meseca odsustva s posla na psihofizičku proveru. Pokušaću da pomognem ljudima jer mnogo njih ne zna da postoji drugostepena komisija. Ni ja nisam znala, ali nisam prestajala dok nisam našla odgovore. Savetujem svima da pitaju, da zakucaju slobodno na sva vrata. Ko god da je u nevolji, neka traži pomoć. Nije sve izgubljeno, može mnogo toga da se uradi. Ja sam upoznala mnogo plemenitih i dobrih ljudi. Dovoljno je kada čoveku kažete da saosećate s njim, to mnogo znači.“

NEKAŽNJIVOST: Zašto je i kako uopšte došlo „dovde“? Hoćemo li na nekom narednom mitingu profesora gledati u ljude s pancirima i zaštitnim kacigama ili će zatvaranje onih koji ih napadaju ipak napraviti neku razliku?

Jer, odmah nakon protesta nastavnika 16. maja, u Vladi je organizovan sastanak na kojem je potvrđena namera države da im izađe u susret i izmenom Krivičnog zakonika napad na nastavnike ubuduće tretira kao krivično delo.

„Naš sindikat će sačekati da vidi kakav će biti nacrt tih izmena zakona, pa ćemo na osnovu toga reagovati, ali smatramo da se ne može napraviti savršeni pravni sistem koji ne funkcioniše van društva. Bojim se da i ako dođe do tih promena, one će biti teško sprovodljive i ako se ne uhvatimo ukoštac s problemima u društvu, ne znam kako ćemo se izboriti za škole bez nasilja. Smatram da prosvetarima treba vratiti autoritet i poštovanje u društvu koje bi morali da zavređuju, kao nekada“, prokomentarisao je nakon sastanka u Nemanjinoj predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot, prenevši i da je dogovoreno da se izmene do decembra nađu u Skupštini.

„Srbija je postala prva zemlja u Evropi prema broju masovnih ubistava u prethodnoj deceniji“

Predrag Petrović, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

Zašto je Kokot sumnjičav ako je Vlada obećala da će ispuniti zahteve nastavnika? Šta je ono što pored najavljenih promena ostaje isto, a deluje kao savršeni kompost za nepoštovanje nastavnika i njihovog autoriteta?

„Nastavnicima je godinama unazad oduziman autoritet, dok su deci proširivana prava uz zanemarivanje obaveza. I to nas je dovelo ovde gde jesmo. Uzmimo za primer samo to što učenika ne smete udaljiti sa časa. Ukoliko to učini, kolega rizikuje da ga neko prijavi i da se protiv njega povede disciplinski postupak za težu obavezu radne obaveze, što znači i kažnjavanje nastavnika“, objašnjava profesorka Gašić, a na pitanje šta je profesoru dozvoljeno i kako treba da reaguje ukoliko ga učenik gađa papirićima, što nije retkost, odgovara:

„Mi treba pedagoški i vaspitno da delujemo na njega. To znači da ga smirujemo, pozivamo da to više ne radi da ga pitamo kako je i slično, a sve je to neprilagođeno realnosti. Učenik koji je drzak i misli da ima pravo da iskazuje svoja osećanja kako želi ne planira da prestane jer on zna da je zaštićen. Nastavnik može da ga prijavi da je remetio čas ili radio nešto još gore, ali disciplinski postupak koji se tada pokreće protiv učenika traje šest meseci, što znači da on neće biti kažnjen odmah nakon bezobraznog ili nasilnog ponašanja, što bi bila poruka i ostaloj deci da se nasilje ne toleriše“, objašnjava sagovornica Novog magazina.

Ako nastavnici budu zaštićeni kao advokati, to znači da će napadač na njih biti kažnjen zatvorom od tri meseca, pa do osam godina

Kako podseća, u jednoj od reformi školstva koje se godinama unazad svode na popuštanja učeničkim pravima, obesmišljen je i nekada važan vaspitni alat – smanjenje ocene iz vladanja.

„Možete imati i jedinicu iz vladanja, prolazite razred i suštinski niko je i nema, što nije normalno jer gledamo toliko nasilja u školama. Kada stupe na snagu nove izmene zakona, nastavnik će moći da izrekne učeniku disciplinsku meru udaljenja iz škole na nekoliko dana, ali ako roditelj zatraži, nastavnik je u obavezi da pored svih svojih poslova pripremi i onlajn pošalje nastavni materijal tom učeniku. Pa kome je to kazna, učeniku ili nastavniku“, pita profesorka, zaključujući da bi jedno od rešenja moralo biti i obraćanje mnogo veće pažnje na dobru decu.

Školski drugovi kao zlostavljači 

Jedanaestogodišnju devojčicu, učenicu petog razreda škole u Malom Crniću, mesecima unazad su maltretirali školski drugovi, da bi zlostavljanje kulminiralo krajem marta kada su na času fizičkog pokušali da je siluju. 

Slučaj je do javnosti stigao tek nedavno, a početkom nedelje su se oglasile i nadležne institucije, među kojima i lokalni Centar za socijalni rad, saopštivši da je ovim povodom formirao četiri predmeta. 

„Formirali smo četiri slučaja, za svakog korisnika pojedinačno i u toku su procene stanja, potreba i rizika za decu i porodicu. Održana je i konferencija slučaja uz učešće predstavnika škole, policije, doma zdravlja i roditelja maloletne dece, a savetodavno se radi i sa žrtvom i s njenim roditeljima“, rečeno je iz Centra za socijalni za N1.

Podsetimo, devojčicu su, prema tvrdnjama roditelja i advokata, napala trojica dečaka koji su je u kontinuitetu maltretirali prethodnih nekoliko meseci. 

„Psihofizičko zlostavljanje počelo je u oktobru, udarali su je pesnicama, lenjirima, boli šestarima. Išao sam na kapiju roditelja tih dečaka, ali se zlostavljanje nastavilo. Kad sam se žalio razrednoj, stavili su je u istu klupu s jednim od nasilnika“, ispričao je medijima otac devojčice, koju su kobnog 28. marta isti dečaci pokušali da siluju, odnosno skinuli joj garderobu, snimali je i potom pretili da će snimak pokazati drugima. 

Policija je protiv dečaka podnela krivičnu prijavu koju je tužilaštvo moralo da odbaci jer imaju samo 11 godina i prema zakonu ne podležu krivičnoj odgovornosti. 

„Radi se procena situacije, stanja, procene i potreba rizika deteta i porodice, sačinjavanje plana usluga uz participaciju deteta i roditelja (staratelja i hranitelja), realizacija savetodavnog rada, posredovanje kod drugih institucija zbog uključivanja deteta u odgovarajuće tretmane ili konferencija slučaja sa prisustvom svih relevantnih institucija radi iznalaženja rešenja koje je u najboljem interesu deteta“, saopštavaju iz Centra za socijalni rad.

Podsetimo, porodica devojčice tvrdi da je škola pokušala da zataška slučaj i neadekvatno reagovala, što vaspitna ustanova demantuje. 

 

DOBRA NEDELJA 

Evropski šampionat u Beogradu 

Evropsko prvenstvo u vodenim sportovima održaće se po prvi put u istoriji u Beogradu od 10. do 23. juna, a takmičari koji dolaze iz više od 40 zemalja nadmetaće se u četiri discipline – plivanje, umetničko plivanje, skokovi u vodu i plivanje na otvorenim vodama. Evropski šampionat u srpskoj prestonici će ujedno biti i poslednja prilika za plivače da se kvalifikuju za predstojeće Olimpijske igre u Parizu, s obzirom na to da se kvalifikacioni period za plivanje završava 23. juna, poslednjeg dana takmičenja u Beogradu.

Program otvara takmičenje u umetničkom plivanju koje će se održati od 10. do 14. juna u SRC „25. maj – Milan Gale Muškatirović“, da bi dva dana kasnije, 12. juna, počelo i takmičenje u plivanju na otvorenim vodama. Ono će se sve do 15. juna održavati na najpopularnijem beogradskom letovalištu – Adi Ciganliji. Od 17. do 23. juna na programu će biti plivanje u SRC „25. maj – Milan Gale Muškatirović“, a u istom periodu će se u SC „Košutnjak“ organizovati takmičenje u skokovima u vodu.

Beograd će takođe biti i domaćin 19. Evropskog prvenstva u vodenim sportovima za masters kategoriju, koje je na programu od 26. juna do 6. jula. Veterani vodenih sportova nadmetaće se u istim disciplinama kao i profesionalci plus vaterpolo.

POŠTOVANJE: „Najveći broj đaka su divna deca, ali oni nikome nisu u fokusu. Ja radim u Medicinskoj školi i mi smo malo pre korone dobili dopis da predložimo najbolje učenike za zaposlenje, što je fantastičan način da država pokaže da vrednuje trud, rad i vaspitanje. Najbolji đaci nisu motivisani niti su prepoznati sem kroz stipendije koje dobijaju oni sa prosekom pet, ali i učenik sa prosekom 4,5 je fantastičan. Mi bismo morali da obratimo mnogo više pažnje na onih 95 odsto dece koju su nenasilni i solidarni, baš kakvi bi i trebalo da budu, i da zajedno s njima stvaramo bolje okruženje za sve nas u prosveti“, zaključuje naša sagovornica, a nešto slično konstatuju i profesori iz pomenute „Majske inicijative“, predlažući kao moguće rešenje koncept „dobre zajednice“.

„Umesto dosadašnjeg pristupa koji je imao fokus na uvođenje dodatnih mera i mehanizama reagovanja na nasilje i kontrolu njihove primene, fokus budućih mera treba da bude usmeren ka transformaciji škola u dobre zajednice. Škola kao dobra zajednica odlikuje se zajedničkom vizijom i zajedničkim vrednostima, kvalitetnim obrazovnim procesom, podržavajućim međuljudskim odnosima i brigom za druge, negovanjem saradnje i partnerskog odnosa sa različitim akterima obrazovnog procesa, uključivanjem svih aktera u različite segmente školskog rada i donošenja odluka, kao i deljenje odgovornosti za postignute rezultate i njihovo dalje unapređivanje. Dakle, ključna preporuka za delotvornu prevenciju nasilja u školi odnosi se na promenu strateškog cilja, tj. potrebu da cilj svih budućih aktivnosti u obrazovanju bude usmeren na promenu škole kao institucije i da ona postane dobra zajednica u kojoj će nastavnici biti cenjeni i posvećeni i obrazovnim, i vaspitinim ulogama, u kojoj će učenici biti angažovani i zainteresovani za učenje uz podršku nastavnika i u kojoj će postojati pozitivni odnosi međusobnog poštovanja i saradnje između nastavnika i roditelja“, navodi se u „Izveštaju o uzrocima nasilja u društvu koje pogađa decu i mlade, s preporukama za sistemske promene“, iza kojeg se nalazi Radna grupa za obrazovanje inicijative „Majska platforma“.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.