Budućnost polupismenih ljudi

Autorka: Jelena Aleksić , Izvor: Novi magazin

Čak 95 odsto đaka trogodišnjih srednjih stručnih škola je funkcionalno nepismeno. Nastavnici koji rade sa ovom decom kažu da je situacija i gora, te da je tek dva do tri odsto mladih sposobno i zainteresovano da razume ono o čemu se govori na časovima. To takođe znači da su budući pekari, električari ili tašneri ljudi koji sutra neće znati da razumeju vesti, a što je još gore, isto neće umeti ni dobar deo lekara, ekonomista, pravnika, preduzetnika…

Naprosto, poslednji objavljeni rezultati PISA testiranja kojima se meri pismenost petnaestogodišnjaka u više od 80 zemalja članica OECD je pokazalo da je u četvorogodišnjim stručnim školama od 38 do 72 odsto funkcionalno nepismenih iz matematike i od 25 do 64 odsto iz srpskog. 

„To su deca koja će za desetak godina raditi i usmeravati ovo društvo. To će biti generacije i generacije koje neće znati da rastumače vesti, kojima će neko veoma lako upravljati i govoriti im šta da rade a oni neće razumeti šta se „iza brda valja“. To će biti odrasli ljudi koji će na društvenim mrežama pisati komentar nakon što pročitaju naslov. Koji neće razumeti govornika na simpozijumu. Koji neće imati pažnju dužu od nekoliko sekundi“, konstatuje u autorskom tekstu objavljenom nedavno na sajtu „zelenaučionica“, bivša nastavnica engleskog jezika, Maja Bugarčić.

„Roditelji često usmeravaju decu daleko od zanatskih zanimanja iz straha da će se „mučiti“ ili da neće postići uspeh u modernom svetu, što dodatno otežava promociju ovih profesija i privlačenje mladih ka njima“.

Dejan Crnoglavac, profesor, Vazduhoplovna akademija 

Analizirajući u svom tekstu upravo podatke o (ne)pismenosti mladih u srednjim stručnim školama Bugarčić pita „Zašto uopšte više učestvujemo u PISA testiranju“, navodeći potom nekoliko primera iz udžbenika koji dokazuju koliko je ovdašnji obrazovni sistem neprilagođen shvatanju, razumevanju i preispitivanju naučenog. „Interfascikularni kambijum je sekundarni meristem koji kao deo kambijalnog prstena nastaje deobom parenhimskih ćelija primarnih sržnih zrakova. Kod dikotila (Magnoliopsida), spajanjem sa faskcikularnim kambijumom gradi kambijalni prsten. Kambijum (primarni meristem) se nalazi između floema i ksilema“, piše u udžbeniku biologije za drugi razred srednje škole. 

I zaista, kakve su šanse da ijedan učenik navedeno nauči sa razumevanjem, a posebno đaci u srednjim trogodišnjim stručnim školama koje, prema svedočenju nastavnika, ne idu u školu da nauče, već da „otaljaju“. 

„Gradivo je bez svake sumnje neprilagođeno i vrlo često tera da se uči napamet ali ovde je poseban problem što mi radimo sa decom koja ne znaju tablicu množenja a redovna je stvar da mešaju ćirilicu i latinicu“, kaže za Novi magazin Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd, i profesor u trogodišnjoj školi za negu lepote u prestonici. 

On nudi nekoliko objašnjenja za ovako porazno stanje ističući najpre da zanatske škole upisuju uglavnom đaci sa vrlo lošim uspehom. 

„Dobrom delu njih ta škola nije uopšte bila prva želja. Drugo, jako je važno da je vaspitni deo kod ove dece prilično zapušten, nema radnih navika i iskreno mi od njih i ne očekujemo bolje rezultate. Zašto? Jer ih oni ne očekuju od sebe pa se i ne trude. Malo se tu ko bori za peticu ili četvorku, jednostavno nema ambicija. To ne znači da to nisu pametna i inteligentna deca, samo neće da uče. Ako nešto nauče, to je ono što zapamte na času i to je sve“, objašnjava profesor Antić. 

Paradoksalno je da mladi zaobilaze zanatske škole dok tržište vapi za ovom radnom snagom. Električari, moleri, pekari, zidari, varioci…su danas toliko deficitarni da njihove zarade teško da može da dostigne i visokoobrazovani ekonomista ili pravnik. Pa ipak, mnogi zanati su pred gašenjem jer su školske klupe prazne. Već četiri godine zaredom, u Tehničkoj školi za dizajn kože u Beogradu ne može da se formira odeljenje za zanat galanteriste, jer se prijavi u proseku po tri do četiri đaka. U praksi, to znači da u prestonici uskoro neće imati ko da pravi, ali ni da popravlja tašne, kaiševe, novčanike, nesesere i drugu kožnu galanteriju. 

„Vodoinstalater se više i ne školuje. Stolara je toliko malo da će se verovatno i taj smer uskoro ugasiti. Građevinski smerovi se retko kad popune, mašinska zanimanja, obrada metala i što je začuđujuće građevinski iako se u Srbiji gradi više nego ikad“, prenosi Antić, podsećajući da su pekari tesari i bravari pre 30 godina bili „gospoda“.

„Tada su to bila cenjena zanimanja i nivo znanja koji su ti ljudi sticali je neuporediv sa sadašnjim ali se sve u međuvremenu promenilo. Roditelji su postali toliko zahtevni, prava đaka su proširena na nivo da je nastavnik samo izvršilac bez ovlašćenja tako da je škola izgubila i obrazovnu i edukativnu funkciju. Zato sada imamo polupismene đake koji ne veruju u autoritet i važnost znanja pa se samim tim i ne trude da nešto nauče“, objašnjava sagovornik Novog magazina vidno razočaran stanjem u prosveti i nivoom znanja i motivacijom đaka u trogodišnjim srednjim stručnim školama usvajaju. 

Na svu sreću, u četvorogodišnjim stručnim školama situacija je i te kako bolja. Nažalost, to ne znači i dobra naročito ne po standardima PISA. Podsetimo, najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti je među gimnazijalcima (oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja). Slede četvorogodišnje stručne škole (38–72 odsto iz matematike i 24–64 odsto iz čitanja) i kako je rečeno, trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i oko čak 95 odsto dece nije funkcionalno pismeno u obe oblasti. 

Kada je reč o tipovima programa u srednjim stručnim školama, najmanje funkcionalno nepismenih u matematici ima u medicinskim školama – 38 odsto, a najviše u trogodišnjim poljoprivrednim profilima – 95 odsto. U čitanju, 24 odsto učenika medicinskih škola nije dostiglo nivo funkcionalne pismenosti, a 87 odsto đaka koji pohađaju trogodišnje poljoprivredne programe.

„Razlike između različitih tipova škola ili programa mogu da budu posledica sadržaja programa, načina rada, ali i toga što učenici slabijeg socio-ekonomskog statusa češće upisuju određene programe. Zbog toga razlike u postignuću mogu da ukazuju zapravo na razlike u socio-ekonomskom profilu“, navodi se u nacionalnom izveštaju o rezultatima PISA 2022 istraživanja, koje je nedavno objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Upitan o stanju u četvorogodišnjim stručnim školama, profesor na Vazduhoplovnoj akademiji Dejan Crnoglavac odgovara Novom magazinu: „Situacija u četvorogodišnjim srednjim školama varira, ali one obično nude detaljniji i sveobuhvatniji kurikulum u odnosu na trogodišnje stručne škole, čime pružaju solidnu osnovu kako za ulazak na tržište rada tako i za nastavak obrazovanja. Na Vazduhoplovnoj akademiji, gde predajem, ne susrećemo se sa problemom nedostatka učenika. Naprotiv, zainteresovanost za sve profile naše škole je izuzetno visoka. Ovo je, po mom mišljenju, rezultat efikasne kombinacije dobrog rukovođenja školom i izuzetnog truda i posvećenosti mojih kolega nastavnika. Naša škola je postala prepoznatljiva po visokom kvalitetu obrazovanja i uspešno priprema učenike za izazove modernog obrazovnog i profesionalnog okruženja.“ 

U pitanju je Akademija koja je godinama unazad u sistemu dualnog obrazovanja što, pojednostavljeno, znači da u završnim godinama školovanja đaci imaju više prakse u kompanija na konkretnim radnim mestima nego predavanja u učionicama. To takođe znači i da dobijaju nekakvu nadoknadu za svoj rad u kompanijama a od ove godine, država je rešila da motiviše poslodavce da primaju decu na praksu tako što će sama dotirati deo novca za „učeničke nadoknade“. Do sada je program dualnog obrazovanja prošlo je ili ga još pohađa oko 16.000 učenika, u 950 kompanija. Važno je napomenuti i da se oko četvrtine đaka kasnije zaposli upravo u kompanijama u kojima su imali praksu. 

„Da bismo promenili situaciju u srednjim trogodišnjim školama i zainteresovali decu za zanatska zanimanja, možemo se ugledati na dosta uspešnih primera, pa između ostalog i na moju školu. Vazduhoplovna akademija svakako može biti primer uspešne promocije, ali istovremeno je važno napomenuti da je ovo proces koji zahteva kontinuiran rad u dužem vremenskom periodu. Aktivna promocija zanatskih zanimanja putem obrazovnih institucija, medija i javnih kampanja je ključna, kako bi se istakla važnost ovih profesija i pružile informacije o mogućnostima koje pružaju. Omogućavanje učenicima praktičnog iskustva kroz prakse, radionice i projekte, kao i podrška i mentorstvo od strane stručnjaka iz industrije, doprinose dodatnoj motivaciji i podršci u razvoju veština i karijere“, smatra profesor Crnoglavac. Na samom kraju on poručuje da su motivacija i interesovanje učenika ključni faktori za uspeh u obrazovanju dok podrška nastavnika igra ključnu ulogu u razvoju tih interesovanja i veština. 

„Gradivo je bez svake sumnje neprilagođeno i vrlo često tera da se uči napamet, ali ovde je poseban problem što mi radimo sa decom koja ne znaju tablicu množenja, a redovna je stvar da mešaju ćirilicu i latinicu“. 

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograd

„Stoga je od suštinskog značaja imati adekvatno plaćene i cenjene nastavnike, koji imaju kvalitetne uslove za rad. Samo na taj način možemo zadržati najbolje kadrove u našoj profesiji u školama i obezbediti kontinuirano unapređenje kvaliteta obrazovanja, što je ključno za razvoj svake države“. 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.