Na mom radaru Sana Ristić

1. June 2024.
Sana-Garic
Foto: Promo

Izvor: Novi magazin

Sana Ristić piše poeziju i bavi se rok muzikom. Predano se bavi koncertnom aktivnošću kroz saradnju sa mnogim bendovima i autorima, a nakon višegodišnje karijere, krajem 2016. izdaje album „Svet za nas“. Realizaciju drugog albuma „Naočare za srce“ 2021. upotpunili su i članovi benda Milorad Ristić – Miki / bas (donedavno Darkwood Dub), Feđa Tom Frenklin / bubanj (Fish in Oil ) i Dušan Ristić / gitara (Veliki Prezir). Diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2009, članica je ULUS-a Sekcija proširenih medija od 2012. 

 

SEKVENCER KIŠNE ZORE

Dok pljušti nalazim vremena da se javim.

Možda i da razmišljam – o tome šta je jednom rekao moj otac „samo aktivnost vodi ka uspehu“ što bih preimenovala u „samo aktivnost vodi ka pronalaženju“ – zanimljivih stvari, reči, muzike, istine – čije?

Atrofija leđnih mišića (nakon 7 polomljenih rebara) je trenutno stanje tela, ali moždana masa da li je ok? E to je pitanje…

Nekad je bilo da su za veliko delo potrebne tri komponente: emotivna, estetska i tehnička,

a danas je samo delo obezvređeno maltene nepotrebno potrošačkom društvu.

Živite u tome što mislite. Nadam se – ne.

Reka je još uvek čistija od ljudi – specijalno od političara. Estetski kriterijumi su ispod svakog nivoa.

 

TON PO TON

Ali da se vratimo na ton i zvuk. Neko će pogrešno shvatiti umetničku dušicu – jer politika me ne zanima – samo je previše nametnuta u našim životima svakodnevno. Medijski mrak – a i koga to zanima – mediji. Virtuelni svet je obesmislio umetnost, a veštačka inteligencija će uskoro zameniti sve nas. 

Spora sam u poslednje vreme – u smislu stvaranja muzike, iako razmišljam često o tonovima dok trčim za Njunjom. Usporeno trčim ali ipak stižem ili gmižem, gmižem, ali stižem.

Šta se očekuje? Isporuke mi više nisu zanimljive.

Najbolje se osećam u interakciji na koncertima.

Nadam se da ću bar jednom otići da vidim karneval u Riju i slike mog oca u nekom od hotela na plaži. Zahvalna sam suprugu što pere sudove. U subotu idem kod Moce na session. Svirkam prekusije i nešto eksperimentišemo sa naravno sintovima opet. Biće zabavno. Spontano sviranje sa Brančez me raduje.

 

MUZIKA OPET

I dok sviram Prophet 5, prčkam po ritam-mašini i stvaram neku novu muziku. Bez opterećenja.

Ako treba, drugi će se prepoznati u toj muzici. Ako ne …nije to poenta.

Pevam Njunji, čuvam je. To mi je bitno.

Na šatrovačkom se zovem Una za Sanje (u-za-nje). To mi je trenutno iz ove perspektive fascinantno. Vreme nikog ne čeka.

Volela bih da živim u telu mačke.

Mačke se retko razbacuju rečima. One su tihe zveri. Ćute, razmišljaju. Razmišljaju preko celog dana, a preko noći oči im sjaje.

 

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.

Click