Erupcija Vezuva – Pompeja i Herkulanum, zaustavljeni u vremenu

28. April 2021.
24. avgusta - ili, prema najnovijim otkrićima 24. oktobra 79. godine, nekoliko kilometara istočno od manjeg Herkulanuma i desetak severno od gradića Pompeje, desila se jedna od najpoznatijih vulkanskih erupcija zabeležena u istoriji čovečanstva.
Ivana Dukčević - Herkulanum (2)
Herkulanum. Fotografije: Ivana Dukčević

Piše: Ivana Dukčević

Dim iz vulkana, podrhtavanje tla – ti zloslutni simptomi koji su ukazivali da se nešto veliko sprema, opisani su skoro do detalja u spisima Plinija Mlađeg, očevica koji je boravio u Misenumu 40-ak kilometara od vulkana u kući svog strica Plinija Starijeg, jednog od viđenijih ljudi umrlih od posledica erupcije. Iskustvo koje je Plinije Mlađi podelio pišući prijatelju Korneliju Tacitu, i danas se smatra jednim od najdetaljnijih opisa erupcije.

Kao zaostavština nemilog događaja, na današnjem arheološkom nalazištu pronađeni su ostaci ljudi i životinja zaustavljenih u vremenu, okamenjenih u malteru, u svom obličju. Većina je umrla u trenutku, gušenjem otrovnim gasovima koje je izbacio vulkan ili udisanjem vulkanske prašine, te su iz ovog razloga i njihovi ostaci ostali u određenom položaju, na spavanju ili u pokušaju bekstva. Ovaj kobni događaj zbrisao je Pompeju i Herkulanum sa lica zemlje, ali su lava i slojevi vulkanske prašine koja je padala u tonama, učinili da ovi gradići i njihova ostavština budu očuvani – gotovo zamrznuti u vremenu, upravo onako kako ih je život napustio pre skoro dve hiljade godina.

Odlomak iz knjige “Umetnost putovanja“, u izdanju Samizdata B92.
Ivana Dukčević je magistar primenjenih umetnosti, fotograf i putopisac, kreator samostalnih putovanja i autor stranica umetnostputovanja.rs.

U doba erupcije, u gradiću Pompeji živelo je oko dvadeset hiljada stanovnika, značajno više nego u obližnjem Herkulanumu – mestu letnjikovaca imućnije elite ovog kraja. U kućama od cigle i maltera sa prizemljem, jednim ili dva sprata, crepom na krovovima i unutrašnjim dvorištem živele su porodice, trgovci, pekari i umetnici, gladijatori i kurtizane. Relativno skromne spoljašnjosti, unutrašnjost prostorija bila je prekrivena predivnim freskama koje su krasile zidove – antičkim načinom dekorisanja kuća, predstavama svakodnevnog života i mitskih priča uz dominantnu, prelepu, jarku „pompejsku“ crvenu i okeraste nijanse. Patos bogatijih kuća krasili su raznobojni mozaici komplikovanih crteža, tema sličnih freskama na zidovima.

Zanimljivo je da se za razliku od antičke Italije, u Grčkoj na zidovima antičkih zdanja veoma retko nalaze delovi fresaka i ostaci boje uopšte. Jedan od razloga za to je i činjenica da (osim na Santoriniju) u kopnenom delu Grčke ne postoji pošast u vidu aktivnog vulkana koja je zbrisavši život i civilizaciju, prekrivši je tonama pepela i učinivši da je zaborave – ali i očuvaju, doprinela tome da dva ili tri milenijuma kasnije uživamo u otkrivanju njene istorije. Pompeja i Herkulanum, danas spadaju u deset najposećenijih arheoloških nalazišta, na svetu.

Pre dve hiljade godina u Pompeji, pešaci koji su hodali uzanim trotoarima prelazili su sa jedne strane ulice na drugu preko nekoliko većih kamenih ispupčenja na sredini ulice. Ovi antički „ležeći policajci – zebre“ imali su dvostruku namenu. U vreme pre gradske kanalizacije, otpaci su podizali nivo vode na ulicama grada. O kišnim danima, ulicama je često plutalo najrazličitije đubre koje se iz kuća izbacivalo direktno na ulicu. Zbog toga, izdignuto oblikovano kamenje služilo je kao prelaz preko ulice – zebra, ali i odrednica za prolaz zaprežnih kola čiji je raspon točkova bio ravan širini „ležećeg policajca“. Između delova “zebre” i danas se vide udubljenja – kolotrazi rimskih dvokolica, urezani pre oko dva milenijuma.

U nedostatku novina, televizije, interneta i marketinških agencija, spoljni zidovi kuća Pompeje poslužili su za pisanje grafita – upozorenja (Cave Canem – „Čuvaj se psa!“), oglašavanja (pozivi na predstave), izjave (ljubavi i uvrede, rođendanske čestitke), politički marketing i druge parole. Mnoge od njih i danas su vidljive na zidovima kuća Pompeje, zaštićene staklom od zuba vremena.

Na trgovima Pompeje (forum) se trgovalo, na pijacama (macellum) kupovalo i sretalo, u pekarama i mesarama snabdevalo, u barovima (thermopolium) pribavljala gotova – skuvana hrana (kuhinje najčešće nisu bile sastavni deo gradskih kuća, kao ni kupatila), u sportskim vežbaonicama (palaestra) vežbalo, u pozorištima i javnim kućama (lupanar) zabavljalo, u hramovima odavala pošta bogovima, a u latrinama (javni toalet) i termama (javno kupatilo) razgovaralo, ogovaralo, ali i pregovaralo oko poslova u čemu su prednjačili muškarci. Mnogi poslovi antičkih Rimljana sklopljeni su na kamenim sedištima zajedničkih javnih toaleta – okruženi smokvinim lišćem i sunđerima “za brisanje” na vrhovima štapova, na način koji izaziva opšte zgražavanje, oduševljenje ili podsmeh današnjih posetilaca. Nekada davno, svakodnevnica i opšti moral postavljali su drugačije standarde.

Za razliku od prilično velike i prostrane Pompeje, Herkulanum se nalazi u podnožju izuzetno duge padine, u podnožju modernog mesta istog naziva – na samom kraju obronka Vezuva, u neposrednoj blizini zaliva. Zbog položaja lokaliteta u odnosu na visinu ulice – duboko ispod nivoa današnjeg gradića, pristup arheološkom nalazištu Herkulanum i pogled na ostatke sa prilazne staze deluje fascinantnije od onog u Pompeji. Pri samom ulasku, moguće sagledati gotovo čitavo antičko naselje. U okviru Herkulanuma nalaze se letnjikovci nekadašnjih imućnih stanovnika Napuljskog zaliva, sa freskama i mozaicima nalik onim u Pompeji. Herkulanum je bio pretežno stambeno – vikend naselje, te na lokalitetu izostaju javne zgrade koje su u Pompeji prisutne. U antičkom Herkulanumu pronađeni su između ostalih i ostaci drvenih dovrataka kuća, lanci koji su zatvarali kapiju kuće i – najstarija pronađena kolevka, na svetu.


Herkulanum
Herkulanum
Pompeja
Pompeja
Pompeja
Pompeja
Pompeja
Pompeja
Pompeja
Pompeja
Share