Direktorka zarađuje 430.000 dinara, a škola u milionskom gubitku

Пише Новак Грујић

Директорка државне Високе школе електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду Вера Петровић просечно је месечно зарађивала више до 430.000 динара током првих пет месеци ове године, што је сврстава у ред најплаћенијих руководиоца образовних установа у Србији, открива Пиштаљка. Међутим, школа којом руководи директорка Петровић је у прошлој години, упркос средствима која добија из буџета у висини од 91 милион динара и сопственим приходима, остварила минус од седам и по милиона динара.

Давања из буџета за Високу школу електротехнике и рачунарства (ВИШЕР) расту из године у годину. За 2015. годину су из државне касе добили 83,5 милиона динара, наредне године 86,5 милиона, 2017. године 87 милиона, а  прошле године 91 милион динара. Из буџета Републике Србије овој школи ће у 2019. години бити уплаћено скоро 100 милиона динара, пише у информатору школе.

ВИШЕР је у прошлој години остварио приходе у износу од 289.989.194 динара, док су расходи били 297.394.826 динара. Мањак су покрили вишком из претходних година са сумом од 15,2 милиона динара.

Пиштаљка је тек уз помоћ Повереника за информације од јавног значаја дошла до података који показују да директорка Вера Петровић огромне месечне зарaде остварује пре свега захваљујући стимулацијама. У првих пет месеци ове године она је по том основу остварила приход од 1.592.626 динара.

У првом месецу ове године директорка школе је остварила основну зараду од 74.564 динара. На тај износ је додата сума од око 520.000 динара стимулације и накнада зараде од нешто више од 104.000. динара. Додатно је зарадила и за ревизију Темпус програма, 50.000 динара, а добила је и накнаду за превоз до посла (Бус плус) 2.240 динара. После одбитка пореза и доприноса долази се до цифре од 612.300 динара исплаћених прихода у јануару. У фебруару месецу су нето примања директорке Петровић износила 235.909 динара, у марту 395.897 динара, наредног месеца 280.885 динара и у мају 434.458 динара. Све укупно за првих пет месеци рада ове године, са свим додацима, директорка је приходовала 2.185.674 динара. У овај износ ушле су исплате дневница, накнаде за писање наставног материјала, хонорари од студентских пројеката, а директорки се плаћа чак и уручивање диплома за које „заради“ једну просечну српску плату. Огромне зараде у Високој школи за рачунарство и електротехнику остварују не само директорка, већ и њени блиски сарадници. Тако је руководилац једног од студијских програма Светлана Штрбац-Савић инкасирала 1,27 милион динара за првих пет месеци ове године. Велики део тог прихода чине стумулације од укупно 838.676 динара. Помоћник директорке за наставу Саша Стојковић је за пет месеци зарадио нешто мање од 1,2 милиона динара. Помоћница директорке за финансије Славица Маринковић зарадила је још више. Њена укупна зарада у првих пет месеци ове године била је скоро 1,34 милиона динара.

Како пише у Правилнику о начину обрачуна и исплати дела зараде запослених који се исплаћују из сопствених прихода школе, новац који школа сама заради исплаћује се запосленима на основу одлуке директора школе.

Директорка Петровић објаснила је у изјави за Пиштаљку да се стимулације одређују према учинку запослених, а складу са Правилником о начину обрачуна. „Сви ти подаци о месечном радном ангажовању наставног и ненаставног кадра се убацују у софтвер који обрачунава висину стимулације. Одлуке о стимулацијама потписује прво шефица финансија, а потом ја“, рекла нам је директорка.

У Правилнику о начину обрачуна и исплати зараде из сопствених прихода школе у члану 3 се наводи: „Износ за исплату зарада запослених из сопствених прихода формира се као вишак прихода над расходима, након измирења обавеза према држави, сталних трошкова и након издвајања дела вишка прихода за набавку основних средстава и инвестиција у унапређење пословања“.

Овим правилником је предвиђено увећање зараде запосленима по бројним основама. Од држања наставе већем броју студената и на више предмета, инсталирања софтвера за вежбе, обављања послова секретара студијских програма, рада у комисијама, до увећања по основу руковођења по којем се директорки школе зарада из сопствених прихода увећава „у износу просечног пребачаја учинка на нивоу школе израженог у процентима“. Помоћници директора по истом основу добијају увећање од 15 одсто, а руководиоци студијских програма 10 одсто, као и остали руководиоци.

Директорка Петровић, по поменутом правилнику, од доделе диплома студентима заради скоро целу просечну плату у Србији. У јуну месецу ове године, по подацима Републичког завода за статистику просечна српска нето плата износила је 53.633 динара, а свој „рад“ на додели диплома директорка наплаћује 50.000 динара. Ако директорка не стигне, руководилац студијског програма наплатиће 10.000 динара да пружи руку свршеним дипломцима. Запослени који изради распоред часова за један семестар добије фиксно 60.000 динара, исто колико и онај ко направи распоред лабараторијских вежби. У овој школи уносно је бити и председник комисије за јавне набавке јер се по реализованој набавци додељује износ од 10.000 до 50.000 динара.

Како су навели у писаном допису Пиштаљци, просечна зарада запослених у ВИШЕР-у је током прошле године била двоструко већа од просечне плате у Србији.

Директорки Високе школе Вери Петровић по приходима не могу да „приђу“ чак ни неки од декана најтраженијих факултета који имају сличне студијске програме као и ВИШЕР. Тако, по подацима из регистра Агенције за борбу против корупције, декан Електротхничког факултета у Београду Мило Томашевић зарађује 320.000 динара месечно, декан Факултета техничких наука у Новом Саду Раде Дорословачки 242.000 динара, а декан електронског факултета у Нишу Драган Манчић 142.150 динара. Једини који по заради може да се мери са директорком струковне школе Вером Петровић је декан Факултета организационих наука Милија Сукновић. Он је по подацима из регистра Агенције током 2018. године месечно зарађивао око 420 хиљада динара.

Податке о плати и свим накнадама директорке Петровић и њених блиских сарадника Пиштаљка је добила тек након жалбе Поверенику за информације од јавног значаја. Претходно су нам уместо тражених података достављали дописе у којима хвале своју установу као успешну, у којој се „много ради“ и „улаже у студенте“. У тим дописима су тврдили да су најбоља струк о радним местима доноси супруга и претпостављени ухапшеног Славка Карића, директорка Милица Марчета Канински.