Trovanje pčela treba da bude krivično delo

Piše: Ivana Albunović, Politika

U Srbiji se pčelarstvom bavi 5,3 odsto poljoprivrednih gazdinstava koja imaju 914.000 košnica, saopštila je Privredna komora Vojvodine (PKV). Ali masovno trovanje pčela postaje sve veći problem, zbog čega se pojedina udruženja pčelara zalažu da trovanje ovih korisnih insekata postane krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

– I ove, 2019. godine, imamo masovno trovanje pčela u Vojvodini – Kanjiža, Kovačica, Šid, Kikinda. Samo u Kikindi je stradalo je 1.668 pčelinjih zajednica. U poslednjih pet godina, stradalo je oko 6.500 pčelinjih društava na prostoru Vojvodine, to je 200 do 300 miliona stradalih jedinki. Materijalna šteta iznosi oko 100 miliona dinara, izostavljajući dobit koju pčelari nisu imali za ta pčelinja društva – rekao je Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV) na skupu koji je nedavno organizovan kako bi se skrenula pažnja na ovaj probleme i javnosti i državnim organima ukazalo na njih. On je istakao da će se zalagati da trovanje pčela bude krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Prof. dr Nada Plavša s Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je održala predavanje pod nazivom „Podaci o trovanju pčela u Republici Srbiji u periodu od 2007. godine do 2019. godine” istakla je da je pčela najkorisniji insekt koji je danas ugrožen.

– Kada jedno pčelinje društvo ugine, to je veliki gubitak jer ono ima izuzetnu važnost kada je u pitanju oprašivanje i opstanak čoveka kao jedinke, s obzirom na izvor hrane i na život, odnosno na samu prirodnu sredinu. Gubici u Srbiji su veliki – rekla je Plavša i dodala da je u Srbiji u ovom periodu izgubljeno više od 10.500 pčelinjih društava. Ona je dodala još i da država izdvaja značajna finansijska sredstva za subvencije, ali da zbog trovanja imamo velike gubitke.

– Ove godine je odobreno i utrošeno više 590 miliona dinara. S druge strane, mi imamo velike gubitke kroz samo trovanje pčela i ti gubici, ako pogledamo prethodni period, iznosili su više od milion evra. Štiteći pčele, mi štitimo sami sebe – rekla je Plavša.

Kako se navodi u saopštenju PKV, podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2018. godini u Srbiji proizvedeno gotovo 11.500 tona meda, što je 13 kilograma po košnici.

– Prošle godine ukupno je izvezeno gotovo 2.800 tone prirodnog meda i ostvarena vrednost izvoza 10,5 miliona evra. Prosečna izvozna cena, meda u posmatranom periodu, bila je od 3,8 evra po kilogramu. Najznačajnije zemlje izvoza su Norveška, Italija i Nemačka, gde se izveze blizu 62 odsto od ukupno izvezenih količina meda – rekao je predsednik PKV Boško Vučurević.

Porodica Vojka Milutinovića, proizvođača iz Pančeva, živi od pčelarstva koje je, kako je istakao u izjavi za medije, svake godine u sve većem problemu kada je u pitanju trovanje pčela, koja se dešavaju najviše u Vojvodini. On je dodao da veliki problem stvaraju i klimatske promene u poslednjih pet do deset godina jer pčele „još nisu uspele da ih isprate”. Kako je objasnio, pomerio se prolećni ciklus i cela godišnja vegetacija za 30 dana.

Milorad Malić, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, rekao je da je budžet za pčelare 2016. godine bio negde oko četiri miliona dinara, a da je krajem godine rebalansom budžeta izdvojeno dodatnih 10 miliona.

– U sledećoj godini najverovatnije ćemo imati dodatnih 30 miliona za pčelare Vojvodine – rekao je Malić.

Pre dve godine Fondacija za zaštitu pčela pokrenula je inicijativu da se donese zakon o zaštiti pčela u Srbiji. Slična inicijativa pokrenuta je i u Sloveniji, gde Slovenački pčelarski savez namerava da vladi predloži da pčele u toj zemlji proglase ugroženom vrstom i da se usvoje zakoni koji će štititi njihov održivi opstanak.

Tekst je prenet sa portala lista Politika.