Preventiva – norveški ključ uspeha u zaštiti bezbednosti novinara

Autorka: Olivera Milošević, Izvor: Politika

Oslo – Predstavnici Stalne radne grupe za bezbednost novinara u Srbiji (SRG) posetili su norveške institucije i organizacije koje se bave bezbednošću i zaštitom medijskih radnika. Tokom trodnevnog boravka u Oslu razmenjivana su znanja u oblasti prevencije krivičnih dela, na čemu Norveška bazira svoj pravosudni sistem, kao i iskustva u procesuiranju slučajeva pretnji i napada na medijske radnike, naročito u digitalnom okruženju. Jačanje tih mehanizama za SRG je i bio cilj ove posete. Njihova primena na domaćem terenu uslovljena je različitošću sistema vrednosti i pravnog ustrojstva Srbije i Norveške, ali nova saznanja svakako će koristiti radu SRG u domenu prevencije nasilja nad novinarima.

Norveška je zemlja sa relativno niskom stopom kriminala i, kako tvrde, gotovo bez korupcije. Teme koje polarizuju društvo tiču se klimatskih promena, rodnih prava, vakcinacije, pa su one mahom i u fokusu medija. Moguće je da je to jedan od razloga što je tek deset odsto norveških novinara u prošloj godini bilo izloženo nekoj vrsti napada ili pritiska (u Srbiji 55 odsto). Reč je o zvaničnim podacima iz izveštaja Komisije za slobodu izražavanja iz 2022. koji je članovima SRG predstavljen u Ministarstvu pravde i javne bezbednosti, u čijoj nadležnosti je i norveška policija. Na sastanku u ovom ministarstvu moglo se čuti da se veliki značaj pridaje obrazovanju policijskih službenika koji moraju imati završene najmanje trogodišnje studije, te da u službu primaju samo one sa visokim ocenama.

Humani sistem odlika je norveškog pravosuđa (human justice system), što u praksi znači da ne pribegavaju strogim kaznama, već prevenciji kriminala, objasnio je Jan Austad, predstavnik Ministarstva pravde i javne bezbednosti Norveške. Jedna od tema bila je i zaštita novinara u norveškom pravnom okviru, pa je srpska delegacija saznala da za medijske radnike u norveškom Krivičnom zakoniku nema posebne pravne zaštite, osim krivičnog dela „Mešanje u rad važnih društvenih institucija”, u koje spadaju i mediji, a za koje je predviđena kazna zatvora do šest godina za ometanje, nasilje, pretnje i druga protivpravna ponašanja prema medijima.

Norvežani imaju visok stepen poverenja u policiju, potencirala je Elin Lien, predstavnica norveške nacionalne policije na sastanku sa SRG. I za njih je prevencija krivičnih dela ključni model borbe sa kriminalom. Ta praksa dodatno je oživela i u digitalnoj sferi od 2015, kada su uveli „onlajn patrole” koje su i danas prisutne na svim digitalnim platformama. Njihova neprekidna komunikacija sa građanima, pretežno na društvenim mrežama na kojima je svakodnevno 96 odsto Norvežana od 16 do 74 godina, policiji je izvor brojnih značajnih informacija u oblasti bezbednosti i prevencije. Zanimljivo je da postoji i poseban vid onlajn patroliranja kada policajci igraju video-igre sa decom kako bi im se približili i stekli poverenje za slučaj da žele da prijave neki problem koji imaju. To je naročito važno ako se zna da u Norveškoj 92 odsto dečaka uzrasta od devet do 18 godina igra kompjuterske igrice.

„Norveška policija u slučajevima pretnji preko društvenih mreža reaguje preventivno i smanjuje mogućnost stvarne ozbiljne pretnje. To je najozbiljniji filter pre pretnji sa kojima moraju da se pozabave policija i tužilaštvo. To se onda radi u regularnoj proceduri i broj pretnji koje se prijavljuju i procesuiraju ne izlazi iz proseka u društvu. Pikovi su vezani za pretnje organizovanih kriminalnih i ekstremnih islamističkih grupa. Ti slučajevi obuhvaćeni su fokusom na borbu sa organizovanim kriminalom ili ekstremizmom”, kaže Veran Matić, član SRG i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.

Dodaje da je posetu Norveškoj predložio nakon što je u „Politici” pročitao tekst o eksperimentalnom odeljenju za prevenciju u policiji te zemlje. To se, kako kaže, poklopilo sa rastom broja uznemirujućih poruka i otvorenih, brutalnih pretnji koje su kod nas stizale novinarima i medijima preko društvenih mreža ili u komentarima na sajtovima, od kojih mnoge nisu procesuirane.

Upravo se u norveškom tužilaštvu govorilo, između ostalog, o pretnjama novinarima preko društvenih mreža i istragama krivičnih dela počinjenih onlajn. Za razliku od Srbije, oni ne vode statistiku napada na novinare i nemaju evidenciju tih krivičnih dela.

Advokat Rade Đurić, član SRG iz NUNS-a, smatra da je bilo važno videti kako mehanizmi funkcionišu u unapređenom sistemu kakav je norveški, sa kojim se izazovima suočavaju, kako tretiraju određene incidentne događaje i kako se nose sa istragama i posebno onlajn napadima.

„Meni je bio važan stav policajaca i tužilaca, kako razumeju i kako rešavaju probleme. Mnogo je stvari koje bismo mogli da preuzmemo, poput načina na koji se shvata uloga novinara i medija, važnosti očuvanja interesa javnosti, načina na koji tretiraju onlajn zastrašivanja i pretnje, inovativnih mehanizama i tehnologija koje primenjuju, postupanja policajaca koji u potpunosti pažnju poklanjaju oštećenom i razumeju viktimizaciju kroz koju prolaze, modele u sistemu obrazovanja koji ukazuju mladima na toleranciju i poštovanje onih koji misle drugačije”, kaže Đurić, dodajući da je zadovoljan spremnošću norveških institucija da podele iskustva i znanja, ali i da prihvate nova saznanja.

U tužilaštvu su istakli neophodnost saradnje sa policijom i drugim nadležnim institucijama, što je, kako se moglo čuti, od velikog značaja za efikasnost u sprečavanju krivičnih dela. Na ovom sastanku uglavnom su razmenjivana iskustva sa našim tužiteljkama, članicama SRG Tatjanom Vasiljević Veljković (Vrhovno javno tužilaštvo) i Oliverom Mladenović (OJT Niš).

„Norveški partneri su vrlo pozitivno reagovali na dosadašnji rad SRG, koji im je predstavljen kroz izveštaje koji pokrivaju period od 2017. do 2022. godine. Naročito su istakli vrednost izgradnje institucije koja se bavi zaštitom bezbednosti novinara, potrebu za stalnom edukacijom pripadnika organa za sprovođenje zakona i novinara, važnost vođenja baze podataka o napadima na novinare i, za njih iznenađujuće, operativnim radom Stalne radne grupe i dobrom saradnjom novinara i institucija”, navodi Miroslav Janković, predstavnik Misije OEBS-a u Srbiji, koja je zajedno sa ambasadom Norveške organizator ovog studijskog putovanja, uz podršku delegacije Evropske unije u Srbiji.

Tekst je prenet sa portala Politika.