Diplomatsko prosvetiteljstvo

Piše:Boško Jakšić

Rusiju sumnjiče da se 2016. hakerski i ko zna sve kako uplitala u kampanju na strani Donalda Trampa, a ista priča ponavlja se i uoči predsedničkog glasanja u novembru.

Srbija ne raspolaže snažnim tehnološkim potencijalima, pa je odabrala da se otvoreno opredeli za republikanskog kandidata rizikujući da ozbiljno ugrozi svoju spoljnopolitičku poziciju ukoliko miljenik Tramp izgubi.

Oko milion američkih državljana srpskog porekla pozvano je da podrže Trampa kako bi Srbija sačuvala Kosovo, pošto je poznato da kandidat demokrata Džo Bajden „šuruje s Albancima”.

Sve se gleda kroz kosovsku prizmu. Amovi na očima. Nekoliko dvosmislenih izjava Trampa i njegovih savetnika u delu ovdašnje štampe naduvano je do iluzije o Trampovoj posebnoj naklonosti prema Srbima do verovanja da će kosovskim Albancima da pokaže srednji prst.

„Trampe, Srbine!”, grmeli su beogradski tabloidi posle izbora 2016, na kojima se poraz Hilari Klinton slavio više nego Trampova pobeda. Srpski ministar inostranih poslova gurao je Trampu pod nos te naslovne strane na zasedanju UN u Njujorku. Vlast je umislila da je namirila makar neke račune iz prošlosti.

Pompeznu mobilizaciju prvi je najavio, ko bi drugi, već veliki vizionar srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je pre dve godine genijalno predlagao da se što pre nađe neko ko će imati pristup Trampu kako bi se dobila podrška za trajno rešenje kosovskog pitanja, ono koje će odgovarati Beogradu.

Uz pregled situacije kakav imaju Rej Čarls i Andrea Bočeli zajedno, prvi vokal srpske diplomatije je tada izgradio i finansijsku konstrukciju srpskog pohoda na Belu kuću: potrebno je samo pola miliona dolara. Sitnica za tako kapitalan marketinško-investicioni zahvat.

Da li je neko od tada čuo za ovu inicijativu? Nije, kao što nije čuo ni kako su isparile stotine hiljada dolara date raznim lobistima pošto srpski „kokus” – grupa za lobiranje – moguće postoji u nekom dokumentu, ali je efikasan u meri tradicionalnog srpskog jedinstva.

Diplomatskog prosvetiteljstva i političke animacije američkih Srba sada se prihvatio Dačićev koalicioni partner, poznati spoljnopolitički stručnjak Dragan Marković Palma.

Trampov protivkandidat zagovara suverenitet i teritorijalni integritet tzv. nezavisnog Kosova, zaključuje Palma pošto se upoznao sa svim tajnama američke diplomatije. „Pomažući Trampu pomažete i svojoj Srbiji”, nadahnuto je poručio.

Stratezima u Trampovom izbornom štabu mora da je laknulo. Socijalisti i Jedinstvena Srbija su uz nas. Možda da razmislimo, da pomognemo tim finim ljudima i povučemo priznanje Kosova.

Nije do ovog Palminog „otkrovenja” bilo poznato da kosovski konflikt i tamošnji Srbi, koji ne čine ni jedan procenat stanovništva, rešavaju američke izbore. Ovo je tipična srpska ujdurma koja visoku politiku posmatra iz žablje perspektive, unoseći u epsku naraciju elemente emotivne osvetoljubivosti.

Ne sme se dopustiti da u Belu kuću uđe demokrata blizak mrskim klintonijancima pošto su oni, klintonijanci, 1999. naneli najveće zlo srpskom narodu i napravili „NATO državu Kosovo”.

Može sve to da bude tačno, ali je od realne politike udaljeno milionima svetlosnih godina. Titanski napor družine „Srbi za Trampa” ne samo da je na dalekoj margini odlučivanja ko će u novembru pobediti, nego je politička fatamorgana.

Ako je Bajden produžena ruka stare garde demokrata koja bi da nastavi sa otvorenom podrškom kosovskim Albancima, koja politička naivčina može da se ponada da bi Tramp povukao američko priznanje kosovske nezavisnosti i odustao od zahteva za obostrano priznavanje Srbije i Kosova?

Euforija povodom kampanje koja je u Americi pokrenuta 3. avgusta potpuno ignoriše koliko su Srbi u SAD različiti: od radikalne antikomunističke desnice koja još živi na paroli „Za kralja i otadžbinu”, do novih 300.000 pretežno obrazovanih imigranata, koji ne žele ni da čuju za Srbiju, srećni su što su odavde utekli i gledaju da srede svoj život. Znam mnoge koji neće glasati za Trampa. Beogradski projekat tutorstva nad svim Srbima slabo će proći, ali će ostati zapisan.

„Srbi za Trampa” pritom na sva usta ističu podršku nekog republikanskog kandidata za 19. okrug na Floridi koji upozorava da demokrate idu prema komunizmu i da je dobro da američki Srbi razumeju koliko komunizam može da bude destruktivan.

„Apsolutno je divno videti ih (Srbe) kako se udružuju da bi sprečili da radikalna levica uspostavi nešto tako opasno u našoj zemlji”, poručuje dotični marginalac ovde preko noći iskovan u zlatu.

Meni zvuči kao najgori makartijevac iz vremena lova na „crvene”. Zar ovakav prononsirani desničar, kladim se da je beli supremacionista, treba da bude tačka okupljanja američkih Srba? Zar ne mogu, ako su politički orijentisani prema desnici, da nađu nekog manje ekstremnog?

Šta bi ova vlast uradila da iz Vašingtona stignu uputstva za koga glasati u Srbiji? Digla bi buku do neba. Mešanje u naše stvari. Čemu onda ova igranka oko Trampa? Sem ako neko zaista ne pomišlja da će se Tramp istopiti od miline kada čuje da su iza njega Ivica i Palma.

Nije na Srbiji da se otvoreno meša. „Wait and see”, kaže stara srpska mudrost. Sačekaj i vidi. Čemu žurba u trenutku kad je Trampov rejting u padu, a Bajdenov u usponu? Čemu istrčavanje, klađenje protiv verovatnijeg dobitnika na izborima?

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Tekst je prenet sa portala lista Politika.