Dobro došli u (pušački) mali Šengen

Piše: Dragan Jovanović, Novi magazin

U filmu Bore Draškovića Usijanje (1979) dva mladića i jedna devojka zatečeni su u vremenu kad se do usijanja postavljalo pitanje ljudske slobode. Sirotinja iz Hercegovine preživljava pre Drugog svetskog rata uz pomoć švercovanja duvana jer država ima monopol. Vlast se s njima bespoštedno obračunava, ali oni nemaju šta da izgube. Dolaskom italijanskih okupatora dvojica prijatelja nastavljaju svoj posao sa švercom duvana, sve dok jedan ne odluči da ode u partizane. Film prikazuje protivrečnosti sveta koji ih okružuje, koji je određen ratom i mirom, ljubavlju, ali i politikom. Duvan je u filmu neka vrsta metafore za rad koji ti država beskrupulozno oduzima ukidajući čak i elementarno pravo korišćenja tog rada, zapravo duvan postaje metafora borbe za slobodu. Kada su sredinom 90-ih počele kampanje protiv pušenja napisano je mnogo tekstova o tome da je svet zabave, barova, urbanog života i međuljudske komunikacije izgubio od atmosfere uživanja, druženja, prijateljstava i flertovanja, da je društveni život postao sterilan i preterano politički korektan. Duvan je tako bio i ostao neka vrsta metafore za slobodu, nekonvencionalnost i odstupanje od malograđanskih normi, jednom rečju pobuna protiv sistema i roditeljskih kultura. Pušiti je bilo moderno i šik, a devojke su pokazivale svoju samostalnost i nekonvencionalnost. Što se tiče ovih prostora, balkanske protivrečnosti iz filma Usijanje traju i danas, a povezuje ih, sami smo svedoci, slab protok ljudi, robe i kapitala sada u drugom ključu i sa drugačijim akterima, ali metafora slobode, kretanja i protoka i dalje je bitna. Da je tako, svedoči i vreme ratova 90-ih, kada su duvan i cigarete prelazili sve ratne, ideološke i ratom zahvaćene nacionalne granice. U ratom zahvaćenim zemljama bivše SFRJ duvan nas je povezivao bez obzira na granice.

MALA SOBA TRI SA TRI

Mali Šengen je skorašnja inicijativa zemalja Zapadnog Balkana o ekonomskoj saradnji. Već krajem ove godine građani Srbije bi mogli bez pasoša, samo sa ličnom kartom, da putuju u kroz Albaniju i Severnu Makedoniju, kao i da se tamo zaposle s postojećom radnom dozvolom, dok bi na graničnim prelazima ove tri države bila uspostavljena zajednička carinska kontrola. Ovo su najvažniji sporazumi “malog Šengena”, u čijoj je osnovi slobodan protok ljudi, robe i kapitala između država, a koji su potpisali predsednik Srbije, premijeri Albanije i Severne Makedonije, a razgovorima su se pridružili i predsedavajući Saveta ministara BiH i ministarka privrede Crne Gore.

Ideja malog Šengena nije bitna samo za građane Srbije i regiona već i za privredu i kompanije iz regiona. Filip Moris, duvanska kompanija iz Niša, nema problem regionalne saradnje jer prodaje internacionalne brendove, tj. proizvode koji se prodaju svuda po svetu i koji su generički kreirani u drugim zemljama, pa ne podležu parapolitičkim kampanjama tipa “kupuj samo domaće”. Na kompanijskom sajtu Filip Morisa piše: “Dobro došli u ogranke Philip Morris International (PMI) u Srbiji, gde danas poslujemo kroz dva entiteta, Philip Morris Operations a.d. Niš (PMOP) i Philip Morris Services d.o.o (PMSE), i zapošljavamo više od 900 ljudi širom zemlje. Od 2003. PMI je privatizovao najveću srpsku fabriku duvana – DIN “Fabrika duvana” a.d. Niš (DIN). U tom trenutku DIN je imao više od jednog veka iskustva u proizvodnji cigareta. Od 2003. PMI je uložio više od 800 miliona dolara u svoju srpsku filijalu, čime ostaje jedan od najvećih investitora u zemlji. Fabrika u Nišu jedna je od najmodernijih u globalnoj mreži fabrika kompanije PMI. Danas predstavljamo najveću duvansku kompaniju u zemlji. Naše tržišno vođstvo rezultat je vodećih međunarodnih robnih marki iz proizvodnog asortimana. Tokom proteklih četrnaest godina u Srbiji uložili smo preko 17 miliona dolara u donacije za podršku zajednici. Značajno doprinosimo razvoju zajednice kroz programe usmerene na podsticaj zapošljavanja, preduzetništvo, obrazovanje i nauku”. Jednostavno rečeno, velike kompanije žele ne samo da prodaju već da podrže i socijalna napredovanja zajednice.

Jedan od proizvoda PM je i cigareta “drina” sa dugom tradicijom još pre Drugog svetskog rata. Čuvena “ćilimara” preživela je i ideološke čistke nakon 1945, kada su komunističke vlasti neke vrste cigareta ukinuli kao nepodobne: “šumadija”, “karađorđe”, “kosovo”, “dvorske”, a neke, kao što su, “hercegovina”, “morava”, “drava, “ibar” i “jadran”, zadržali jer su bili geografskog porekla ili zavičajnog, a ne klasnog ili nacionalnog, ali se ipak po cenama i kvalitetu cigareta znalo ko šta puši: “opatija” i niška “drina” smatrane su cigaretama za visoke funkcionere, sarajevska “drina” – direktorskom, niška “morava” i “hercegovina” bile su za visoke stručnjake, banjalučka i vranjanska “morava” za službenike, a ostale su bile, seljačko-radnički brendovi.

Kompanija PM nastavila je i nakon privatizacije 2003. da proizvodi “drinu”, ali se ona nije svuda prodavala. Nastavili su da je koriste pušači sa dugim pušačkim stažom iz SFRJ. Dominantni na tržištu su postali internacionalni brendovi. Međutim, kompanijske strategije danas, kao nikada dosad, jure tržište, ciljne grupe, kreiraju robne marke za veliku pokrivenost tržišta. Liderstvo stalno traži nove proizvode, popularne cene, dok kreiranje proizvoda prati društvene stilove, ekonomsko i socijalno okruženje potrebno za stabilno poslovanje, a velike kompanije teže da se aktivno uključe u zajednicu i njen razvoj.

CRVENO, VOLIM TE CRVENO

Verovatno je iz tih razloga i redizajnirana cigareta “drina” odskora stigla na tržište i prodavnice kao očigledan proizvod ovakvih strategija, ali i praćenja političkih tokova i socijalnih i ekonomskih pregrupisavanja i tržišnih utakmica na Zapadnom Balkanu. Crvena boja, ornamenti pirotskog ćilima, devojka u folklornoj nošnji stilizovanoj od listova duvana, ćirilični natpis imena, sve je tu, ali u drugačijim proporcijama. Dizajn kutije izvanredan je sam po sebi, potpuno originalan u odnosu na druge trendovske pravce u dizajniranju duvanskih proizvoda koji su potpuno prešli na bele tonove verovatno da smanje stres duvanskih ovisnika zbog antipušačkih kampanja. Jednostavno nova “drina” podseća ne samo na staru Drinu proizvedenu u Srbiji, tzv. “cilimaru”, već je dobila regionalnu vizuelizaciju. Pakovanje neodoljivo podseća na crnogorsku i albansku zastavu, ali i makedonsku s ćiriličnim natpisima imena i sloganom “dizajnirano i proizvedeno u Srbiji”. Jednom rečju, neodoljivo podseća na političke i ekonomske poruke iz regionalnog projekta “mali Šengen”.

Ovako redizajnirana Drina bez sumnje je rezultat tržišnih strategije i stimulacija konzumerizma, ali u sinergiji sa dizajnom može imati i svoju pozitivne stranu, ističu marketinški stručnjaci. Naime, savremeni dizajn može da dovede do opšteg poboljšanja čitave zajednice. Savremeni dizajn u velikoj meri preuzima transcendentalnu ulogu koju su ranije imale religije, umetnosti ili ideologije. Zato što svi mi imamo neku vrstu transcendentalnih potreba – potreba za prevazilaženjem date realnosti. Živimo u civilizaciji koja je predizajnirana. Svi elementi s kojima smo u interakciji u svakodnevnom životu dizajnirani su: od interfejsa na mobilnom telefonu, medija, preko studija u TV emisijama, do toalet-papira koji imaju dezene, pa i u ovom slučaju cigareta. Putem dizajna emituju se određene vrste poruka koje nisu vezane samo za socijalni status i kulturne stilove već i za ideološka i politička uverenja. U tom smislu dizajn, s jedne strane, može da ulepša našu stvarnost, a sa druge može da utiče i na stvaranje tolerantnijeg i humanijeg društva.

Koliko još dugo vodeća svetska duvanska kompanija PM, proizvođač “drine”, planira da se bavi proizvodnjom cigareta, imajući u vidu globalne i lokalne kampanje protiv pušenja? O tome nas obaveštava na svom profilu. “Izgradili smo kompaniju koja je vodeća u svetskoj duvanskoj industriji i stvorili značajne brendove koji su stekli globalnu prepoznatljivost i popularnost među potrošačima. Sada smo doneli revolucionarnu odluku. Bićemo mnogo više od vodeće duvanske kompanije. Odlučili smo da budućnost naše kompanije usmerimo ka proizvodima bez duvanskog dima, koji su daleko bolja opcija od cigareta. Naša vizija – vizija svih nas u PMI – jeste da jednog dana cigarete u potpunosti zamenimo ovim proizvodima. Zašto ovo radimo? Zato što je neophodno. Odlično razumemo potrebe miliona muškaraca i žena koji koriste cigarete. Oni žele proizvod koji je manje štetan po zdravlje, a koji im omogućava da nastave da uživaju u duvanu. Mi možemo da im ponudimo upravo ono što traže. Društvo od nas očekuje da se ponašamo odgovorno. I mi radimo upravo to, stvarajući budućnost bez duvanskog dima i zato što sada imamo šta da ponudimo. Uspeh u proizvodnji cigareta daje nam resurse kojima sledimo svoju ambicioznu viziju. Zahvaljujući kreativnosti i istrajnosti hiljada ljudi u PMI-ju, razvili smo revolucionarne duvanske proizvode koji ne proizvode dim, a pružaju zadovoljstvo uživanja u duvanu”.

Tako se industrija duvana aktivno uključuje u zapletene lokalne balkanske politike i obećava svetlu budućnost za pušače, bez obzira na to što na kutijama cigareta piše: Pušenje ubija. Duvanski dim šteti ljudima u vašoj okolini.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.