„Sva lepota sveta počiva u dobroti i čestitosti manjine“

21. Maj 2020.
Kako se smiruje krizna situacija sa pandemijom kod nas, smanjuje se i aktivnost donatora. U Srpskom filantropskom forumu i Fondu B92 prikupljamo podatke o svim našim aktivnostima u proteklom periodu, želimo da se zahvalimo donatorima, ali i da odamo priznanje onima koji su na najbolji mogući način koristili opremu, potrošni materijal, hemikalije koje smo nabavljali.
_MG_7135 (1)
Veran Matić. Foto: Nebojša Babić

Piše: Veran Matić

Zbog karantina nismo mogli da upoznamo donatore sa onima kojima su donirali, a to je svima jako važno. Najteže je osmisliti kako da se desi događaj, viđanje svih nas, jer mislim da je važno pokazati i heroje lekare ali i heroje iz donatorske zajednice i fondacija i udruženja, marketinških i pr agencija koji su zajedno napravili sve što je bilo moguće za dobro pacijenata i građana Srbije uopšte… Kako se videti, zagrliti, upamtiti…

Kako nastaviti sa drugim oblicima dobročinstava, kada je reč o socijalnim izazovima, pomoći osobama sa invaliditetom i posebnim potrebama…  Ukupna davanja u periodu pandemije su skoro pola prošlogodišnjih davanja. I zbog toga je važno podvući crtu, vrlo transparentno predstaviti koliko je donacija dobijeno, naročito kada je reč o državi, i kako je potrošeno. Verujem da će to biti snažan podsticaj da se nastavi sa ovakvim aktivnostima, jer solidarnost je nešto što moramo negovati kao nasleđe i ove pošasti.

Sada je puno potrošeno za nacionalnu bitku, i vreme je da se više posvetimo našim komšijama, našoj lokalnoj zajednici u kojoj se, na žalost, nalazi puno onih koji su na različite načine oštećeni ovom krizom, ili su izgubili posao, ili su morali da ugase svoj mali biznis, ili jednostavno imaju problem sa preživljavanjem.

***

Juče sam pominjao šta sve utiče na loše ocene međunarodnih organizacija kada je reč o demokratiji, slobodi medija i novinara, i da to nije samo prebijanje novinara, paljenje njihovih kuća, nekažnjivost, već i niz drugih sistemskih propusta.

Kada je ustanovljeno projektno sufinansiranje medija od strane Vlade – Ministarstva za kulturu i informisanje, intencija je bila da se podstiče izvrsnost u novinarstvu, istraživačko novinarstvo, raznovrsnost izveštavanja, tema od javnog interesa, onih kojima se mediji manje bave…

Godinama se ova misija izvrće u svoju suprotnost zbog elementarnog nepoštovanja zakona države i standarda kada je reč o novinarstvu. Juče je npr. Informer napao nekoliko medija (Vreme, Danas, NIN, Fonet, Betu, Novi magazin) koji su na nacionalnom konkursu dobili 5,7 miliona dinara. Na republičkim konkursima komisije poštuju odredbu da pomoć ne mogu dobiti mediji koji su sankcionisani od strane Saveta za štampu ili REMa, tj. ne mogu da prođu tabloidi kao što je Informer sa svojim projektima, jer konstantno proizvode prekršaje novinarskog kodeksa.

Ali zbog toga na lokalnim konkursima, gde se ne uvažava taj elementarni kriterijum, tabloidi dobijaju neverovatne sume. Danas je objavljena informacija da je samo Informer na beogradskom konkursu dobio 5,9 miliona dinara, dakle više nego šest nezavisnih medija zajedno koje su juče prozivali. I dobiće višestruko više na konkursima u lokalnim gradovima. Na istom, beogradskom konkursu, 6 miliona dinara dobila je firma koja je osnovana samo dan pre konkursa, dok je na primer Alo dobio 5,7 miliona dinara.

Ovakve zloupotrebe ne samo da nas srozavaju na svetskim listama sloboda, već obesmišljavaju izradu Medijske strategije i Akcionog plana za njeno sprovođenje, u čemu sam i sam učestvovao. Kakva je svrha ovakvih dokumenata i učestvovanja u ovom procesu ako vlast, koja je donela Medijsku strategiju krajem januara, toleriše ovakve zloupotrebe? Da li bilo ko može da pomisli da će trenutkom izmene zakona vlast prestati da toleriše zloupotrebu zakona, ako to sada ne čini?

***

Više puta sam pominjao da je neophodno da Vlada donese paket mera i za podršku medijima kako bi bili umanjeni pogubni efekti korona krize. Švajcarska vlada je izdvojila 575 miliona franaka za podršku medijima, a austrijska 15 miliona eura. Kod nas umesto toga i ona sredstva koja postoje za projektno sufinansiranje kvalitetnog, društveno odgovornog novinarstva koje radi u javnom interesu, dodeljuju se medijima koji proizvode lažne vesti, svakodnevno krše zakone i etički kodeks.

Mislili smo da se nešto naučilo iz grešaka Kriznog štaba koji je u vreme vanrednog stanja doneo nezamislivu, štetočinsku odluku da zabrani prisustvo novinara na konferencijama za štampu, što su kasnije povukli. REM kao regulatorno telo za medije donosi istu odluku, na zahtev Udruženja novinara Srbije da novinari prisustvuju sledećoj sednici ovog tela, pravdajući se epidemiološkim merama. Da postoji očigledna namera da se izbegava uvid javnost u rad, govori činjenica da se nije iskoristila mogućnost praćenja sednice uz pomoć novih tehnologija, aplikacija.

Da li je možda razlog za izbegavanje moguća tema iz peticije skoro 500 profesora i lekara koji apeluju na ovo telo da se zabrani promovisanje nadrilekarstva u medijima? Puno je energije utrošeno na izbor novih članova REMa a da suštinskih pomaka u radu nema. I ovo je vidljivo i takođe utiče na rangiranje. Ali što je mnogo gore, utiče na nastavak trovanja građana zemlje kroz lažne vesti, otvorenu promociju nadrilekarstva i druge zloupotrebe medija.

***

Ovo su sve teme za našu svakodnevnu aktivnost, i kada biramo prioritete u sopstvenom angažmanu.

***

A Rajko Grlić, pored divnih filmova ima i jednu knjigu koja se posebno čuva u kućnim bibliotekama – „Neispričane priče“. U novom broju Nedeljnika je zanimljiv i aktuelan: „Svakodnevno smo zasuti futurolozima koji predviđaju sretan ili apokaliptičan kraj ove priče. Ne bih im se miješao u posao. Mogu samo reći nešto o onome što vidim, a to je da prvi znaci u Americi govore da kapitalizam neće smanjiti svoju pohlepu, da će raskorak između siromašnih i bogatih biti još veći. (…) Ne znam da li ste vidjeli i slušali premijerku Novog Zelanda. Zapanjujuće normalno biće. Živa osoba. Ne znam koliko će generacija biti potrebno da se tako nešto dogodi u našim krajevima. Našim političarima, glasno ili potiho, idoli su razni Orbani“.

***

Ognjenka Lakićević, pesnikinja, u današnjem Nedeljniku lepo kaže da „sva lepota sveta počiva u dobroti i čestitosti manjine, oni spasavaju svet svakoga dana iznova. Svet će uvek biti jezivo mesto, ali postoje ljudi sa sjajem u očima, postoji drveće i postoje životinje, nauka, i muzika, i onda opet sve ima smisla.“

Evo i jedne njene pesme iz zbirke „Vodič za požare“.

Moj savez sa drvećem

od čega da počnem
od nemogućnosti da odlepim
mrak od sluzokože
od nemogućnosti da odlepim dete
koje je pustilo lepak svugde u meni

od čega da počnem
od drveća koje neutešno grlim noću
kad nema posmatrača

od nemogućnosti
da nemam prejaku reakciju na tebe
ali dete ne ume, izbezumljeno je

ne znam šta da radim
od čega da počnem
od tkanine dvoseda koja te pamti

probala sam da izbacim
taj dvosed iz stana
ali stalno se otima

imam tu boru između usana i obraza
niže ka bradi
koja mi se stvara od malena
od naprezanja da silim osmeh
kada osetim nalet suza
naučila sam da zaustavim
bradu kad zadrhti
nevidljiva armija drži mi lice
kada te vidim
bora je sve dublja
počinje da liči na klanac
možda od toga da počnem

a drveće pamti,
pamti i nadgleda.