Jedna od volonterki angažovana u jednoj nevladinoj organizaciji u Beogradu, Albanka iz Prištine, razgovara telefonom sa zabrinutom mamom׃ „Ne brini mama, ovde mi je super”. Drugi preplašeni tinejdžer koji je odbijao da ide u Hrvatsku na more sa roditeljima jer će ga tamo zaklati ustaše, vratio se sa putovanja kroz Istru, sa potpuno drugačijim stavovima. 

Tokom višedecenijske karijere radio sam sa stotinama novinarki i medijskih radnica. Ne volim generalizacije, ali moje iskustvo svedoči da su novinarke mnogo bliže definiciji novinarstva kao zaštitnika javnog interesa. Zato vrlo često sa više strasti, upornosti, istrajnosti i kreativnosti ostavljaju neizbrisiv trag u novinarstvu. 

Negde u drugoj polovini 2021. godine, posle pokušaja kupovine prostorija OK radija, vlasnik kladionica Dejan Nikolić Kantar, odlučio je da svoju kladionicu proširi tako što će u stambenoj zgradi, višespratnici, izgraditi dodatni objekat od pedesetak kvadrata kako bi ubacio što više kockarskih mašina. To je bio objekat bez ijedne dozvole koje ne bi niko mogao da izda jer je nenormalno tako graditi. Ne samo što je nelegalno, već je i opasno po živote svih koji tu žive ili koriste garažu, iznad koje lebdi taj nelegalni objekat, oslonjen samo na tri slabašna stuba. 

Pre početka suđenja masovnom ubici i njegovom ocu, juče u Smederevu, prisustvovao sam razgovoru u kojem advokat roditeljima govori sa koliko metaka je monstrum ubio njihovu decu. Čitajući optužnicu, advokat roditeljima po prvi put saopštava da njihovog sina nisu pogodila dva već šest metaka, da je u ćerku pucano osam, a u sina čak deset puta.

Srbija je jedina od 37 država koja je hrvatskom predstavniku u subotnjoj finalnoj večeri Eurosonga dala maksimalnih 24 poena. Dvanaest poena je dao stručni žiri iz beogradskog studija, dok je drugih dvanaest poena dobijeno na osnovu televotinga.

Ostali smo bez potomstva. Biološki, još bismo mogli da imamo decu, ali kako? Samo bi razmišljali kada će ubica da izađe na slobodu i počne da se sveti, on ili neko njegov. Parafrazirao sam deo iz razgovora sa roditeljima koji mi je stalno na umu kada razmišljam o tome šta je sve propušteno da se uradi posle nezapamćenih zločina, streljanja đaka i Dragana u OOŠ „Vladislav Ribnikar“ i mladih u Duboni i Malom Orašju.