„Nisam više vitez. Nije mi dobro!“

Autor: Veran Matić, Bezbedni novinari

Na suđenjima za pretnje zaposlenima u OK radiju i No koment kafeu Nikolić je glumio da mu je pozlilo na kraju suđenja kako bi pokušao da bude smešten u Vranjansku bolnicu, ali mu je taj manevar samo jednom uspeo i to privremeno. On se na suđenjima ponašao bahato i ponovio je pretnje. „Skršiću Vranje i Beograd, ja sam vitez…“ i tako dalje, čime je potvrđivao činjenice iz optužnice o sopstvenoj nasilnoj prirodi. I ne samo iz te optužnice, već i iz one zbog koje je trebalo danas da mu bude suđeno za nasilje prema bivšoj devojci, iz optužnice za pretnje i nasrtaj na načelnika Policijske uprave, a da ne pominjemo slučajeve nasilja koji nisu završili na sudu iz različitih razloga.

Na suđenju za pretnje OK radiju Nikolić je dobio 14 meseci zatvora, prvostepenom presudom. Sutkinja Jelena Dimitrijević vrlo profesionalno je vodila ovaj proces  i presudila prema zakonu. Kantaru nije uspelo da izbegne pravdu kao puno puta ranije.

Danas, u susretu sa istom sutkinjom koja je na najbolji način reprezentovala svoju profesiju, Dejan Nikolić je izgovorio da nije više vitez i da mu je loše. Da li je u pitanju gluma ili mu se složilo od susreta sa pravdom teško je procenjivati. Ali nije neuobičajeno da kada nasilništvo dobije dosledan odgovor dolazi do preokreta i da nasilnik pokazuje sve slabosti pred kaznom kojom se sankcioniše vršenje krivičnih dela.

Još kada ne bi bilo apsurdnih odluka drugih sudova koji su u suprotnosti sa ovom presudom, mogli bi da govorimo o mogućnostima za izlečenje od nasilja, korpucije i organizovanog kriminala.

Podsećam da je Dejan Nikolić Kantar, vlasnik pedesetak kockarnica i kladionica, dobio licencu za bavljenje tim poslom iako je bio krivično kažnjavan više puta, a poslednji put na kaznu zatvora od 4 meseca upravo zbog organizovanog ilegalnog kockanja. Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija, saznavši ove činjenice, zatvorila je kockarnice. Samo nekoliko nedelja kasnije Upravni sud u Nišu donosi privremenu meru kojom se suspenduje ova odluka nadležnog tela, iako je činjenično stanje potpuno jasno, čak i da je počinjeno novo delo lažnog dokumentovanja zahteva za licencu bez podataka o krivičnim kaznama.

Upravni sud pravda privremenu meru činjenicom da u tim kockarnicama radi 150 radnika i da će oni ostati bez posla i prihoda. Dakle, Dejan Nikolić Kantar, bez obzira na sve kazne, uključujući i onu za organizovanje ilegalnog kockanja, dobija šansu da nastavi neslućeno da se bogati i jača, i pored nove presude za pretnje od 14 meseci zatvora, i pored novih pretnji počinjenih tokom suđenja i pored suđenja za pretnje načelniku policije i ovog aktuelnog suđenja…

Očigledno je da je Svetsko prvenstvo u fudbalu prilika za dodatne velike prihode kockarnica i kladionica i da se nije smela propustiti ta prilika.

Već sam pisao o ovome u tekstu Srbija ili Kriminal se isplati.

A kako je žrvama, da li se i jedna institucija sistema zapitala:

Olivera Vladković i Svetlana Ivanov su i dalje pod budnim nadzorom policije, zbog opasnosti da bi mogla da bude ugrožena njihova bezbednost.

Kafić No koment, ne radi baš kako je obećao Dejan Nikolić Kantar. Redovnih prihoda za OK radio više nema.

Nekoliko zaposlenih je moralo na neplaćeni odmor, neki novinari su napustili OK radio.

Nelegalno sagrađeni objekat od strane kladionice Dejana Nikolića Kantara kojim je zazidan deo OK radija i pored odluka nadležnih još uvek nije srušen već se i privodi nameni. Lokalna samouprava kaže da ne može da obavi taj posao. Država ne reaguje.  Koleginica Ljiljana Stojanović iz JugPress-a iz Leskovca, dakle sa terena, u poruci članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara piše:

„Institucije su pokazale da ne žele da sprovode zakon.

Lokalna samouprava je pokazala da štiti nasilnika a ne odluke svojih službi i da ih baš briga za medij.

Ali takođe i da iza Kantara stoji neko mnogo uticajniji u Beogradu.

Realno, ne mogu tužilaštvo i policija da reše sve iz ovog slučaja, mora malo da reaguju i druge institucije.

Poruka Vranjancima je da je Kantar jači od države i da samo mole Boga da mu na zapadne za oko nečija kuća, lokal i slično.

Takođe i da su prepušteni sami sebi, jer je država podsticala nečinjenjem u predhodnim godinama bujanje kriminala u tom gradu.

Poruka novinarima iz Vranje i sa juga Srbije je da je dobro što se nisu mnogo bavili ovim slučajem jer oni žive i rade sa Kantarom i njegovima u komšiluku (kladionice su mu i po Leskovcu, primera radi)“.

Više puta sam upozoravao da je Dejan Nikolić Kantar mnogo veći problem od pretnji novinarima. Jasno je da će ih on ponavljati, ali je jasno da se samo širom akcijom svih nadležnih institucija može stati na kraj „vitezovima“.

Zbog toga u rušenje nelegalnog objekta mora da se uključi i vlada. Lokalna samouprava mora pomoći i finansijski OK radio u ovoj situaciji. Sudovi treba da usaglase svoje odluke, kako bi vaspitne kazne imale svoju funkciju.

Nelegalno kockanje je težak prekršaj, a rešavanje sudbine zaposlenih moglo bi da se rešava na neki drugi način. Moglo bi se, na primer, dati nekom drugom lancu kockarnica, koji nije imao ovakve prekršaje, da upravlja radom i Kantarovih kockarnica, a pored isplata plata zaposlenima da profit ide u humanitarne svrhe. Siguran sam da je moguće pravično rešenje, nasuprot rešenju kojim se osnažuje onaj koji krši zakone, višestruko osuđivan.