Dokle god je zavisnost od uvoza velika, državni prihodi će biti obezbeđeni. Zanimljivo je da su doznake usklađene sa privrednim kretanjima u zemlji. Ukoliko je kod kuće privredna aktivnost usporena, priliv doznaka je veći. Tako da pored, svega ostalog, doznake deluju stabilizaciono i za potrošnju domaćinstava i za javne finansije.

Na jednoj strani, makedonska privreda je zavisna od regionalnog tržišta više nego većina drugih balkanskih privreda. A privredna kretanja u regiji, ne samo jugoslovenskoj, nisu bila povoljna. U najboljem periodu, posle 2001. i pre finansijske krize iz 2008, grčka je privreda povoljno uticala na makedonski razvoj. Ali, u celini gledano, regionalni razvoj nije bio povoljan za makedonsku privredu.

Privredni sistem takav kako je zamišljen u Dejtonu nije naročito efikasan, ali to je tako pre svega iz političkih razloga. Ukoliko ne postoji spremnost da se demokratskim putem utiče na privrednu politiku, teško je naći zamenu za Dejtonska rešenja. Ona su prilagođena stanju ograničene političke saradnje.

U jugoslovenska vremena, a onda i posle osamostaljenja slovenačka politika može se posmatrati kao samoupravna ili, kasnije, konsenzualna demokratija. U čitavom periodu od osamostaljenja, ali i ranije odbacivana je alternativa koja se može nazvati polarizovanom demokratijom. Mi i oni nije naročito popularna politička podela u zemlji sa prilično izraženim iako ne i agresivnim nacionalizmom. No, zajedno sa razočaranjem u EU i u model razvoja posle gotovo decenije usporenog privrednog rasta, zemlja verovatno ne može da izbegne ozbiljniju unutrašnju političku podelu.