Vladimir Gligorov: Bosanski slučaj

Piše: Vladimir Gligorov, Novi magazin

Ostaviću po strani strogo političku stranu stvari. Sa ekonomske tačke gledišta najvažnije je da je zemlja ustrojena kao jedinstveno tržište. Dakle, predstavlja carinsku uniju. Uz to je i novčana unija jer ima sopstveni novac i centralnu banku. Iz ovoga proističe i potreba za fiskalnom unijom. Ovo poslednje nije sasvim jasno predviđeno Dejtonskim ustavom već je zapravo došlo sa uvođenjem poreza na dodatu vrednost. Tako da je Bosna i Hercegovina, sa privredne tačke gledano, država koliko god da problema ima s pravnim sistemom i sa zakonodavnom i izvršnom vlašću.

Drugo je, naravno, pitanje koliko je to valjano smišljeno i sa čisto privredne tačke gledišta. Na to ću se vratiti. No, pre toga je potrebno videti zašto je pojačala fiskalnu uniju uvođenjem poreza na dodatu vrednost.

Uzmimo zemlju koja carini uvoz, čak i ako je carinska stopa jednaka nuli. Sve dok je reč o jedinstvenom carinskom području, prihodi od carina pripadaju jednom budžetu bez obzira na to kako se kasnije deli. Ukoliko se na uvoz plaćaju i druge dažbine, one takođe prirodno pripadaju istoj fiskalnoj kasi, da se tako izrazim. Iz razloga efikasnosti, porez na dodatu vrednost je bolji fiskalni instrument od alternativnih, usled čega je i uveden ne samo u Bosni i Hercegovini već praktično svuda u Evropi. Ali ništa se ne menja ukoliko se isti željeni efekat postiže carinama ili na neki drugi način.

Važno je dakle uočiti da je Dejtonski ustav odredio Bosnu i Hercegovinu kao jedinstveno tržište sa jedinstvenom granicom i stoga i trgovačkom politikom iz čega proističe i odgovarajuća fiskalna unija. Porez na dodatu vrednost, proizlazi iz toga.

Ovo nije naročito važno u Evropskoj uniji jer su prihodi od carina relativno mali budući da je i uvoz relativno mali u odnosu na sveukupne privredne aktivnosti pa se ostale fiskalne potrebe Unije pokrivaju doprinosima iz budžeta država članica. Bilo bi verovatno bolje da postoji jedinstveni porez na dodatu vrednost, ali bi prihod od unutrašnje trgovine bio znatno veći nego od uvoza, pa za to ne postoji potrebna politička spremnost. Mada bi trebalo očekivati da će se dalji razvoj fiskalnog sistema Evropske unije bar jednim delom kretati u tom pravcu.

Međutim, u maloj zemlji i privredi uvoz zna da ima veliki udeo u ukupnoj privrednoj aktivnosti. U slučaju Bosne i Hercegovine kao i drugih malih balkanskih privreda, značajni su i transferi iz inostranstva, bilo da je reč o doznakama ili o pomoći jedne ili druge vrste. Transferi povećavaju uvoz, što znači da se dodatno povećavaju prihodi od carina ili poreza na uvoznu robu. Posledica toga je i velika fiskalna zavisnost zemlje kao što je Bosna i Hercegovina od poreza na prekogranični promet.

Meni nije poznato da li jedan ili drugi entitet ima veću zavisnost od poreza na dodatu vrednost. Isto važi i za kantone. Ovo bi moglo da postane važno ukoliko bi se privredni razvoj pojedinih delova zemlja razlikovao. Važno je samo istaći da bi bilo potrebno odustati od carinske unije ako bi se hteo ukinuti porez na dodatu vrednosti ili bi se povećale carine kako bi se postigao isti spoljnotrgovinski i fiskalni rezultat. Naravno, to bi imalo i neželjeni uticaj na izvoz jer ne bi trebalo očekivati da druge zemlje ne bi takođe povećale carine na izvoz iz Bosne i Hercegovine.

Privredni sistem takav kako je zamišljen u Dejtonu nije naročito efikasan, ali to je tako pre svega iz političkih razloga. Ukoliko ne postoji spremnost da se demokratskim putem utiče na privrednu politiku teško je naći zamenu za Dejtonska rešenja. Ona su prilagođena stanju ograničene političke saradnje. Ukoliko bi se, recimo, odustalo od poreza na dodatu vrednost, efikasnost jedinstvenog tržišta i monetarne unije bi se dodatno smanjila. Ali bi naravno jedinstveno tržište i carinski sistem ostali na snazi. Kao i jedan novac i centralna banka.

Samo bi privreda zemlje bila dodatno manje efikasna.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.