Uzimajući u obzir sve gadarije koje je kao režiser potpisao Jakov Sedlar, kojem za potrebe filma nije problem čak okrenuti rijeku Savu da, kao njegova fora i navodna duhovitost u zafrkavanju komunista, teče iz Jasenovca put Zagreba (nazovimo to ”sedlarovštinom”), i neki, što bi rekao njegov prijatelj Branimir Pofuk, ”sjajni filmovi” kao što je ”Stepinac, Tito and Mother Fuckers” (2017.) moglo se očekivati da će novi film iz kućne radionice Sedlar biti još jedan trash, međutim, film ”Razgovor” koji kao redatelj potpisuje njegov sin Dominik Sedlar (Sedlar stariji je tu kao producent i mentor), premda je niskobudžetni i baš škrti projekt, spašavaju relativno dobri glumci koji glume Tita i Stepinca i dijalozi za koje čisto sumnjam da ih je baš napisao Sedlar mlađi koji je potpisan kao autor scenarija.

Dok smo u prazničnom raspoloženju, to pre svega podrazumeva spajanje nespojivog uz iznenadne spondiloze i prolive, virusne infekcije od tri dana za spojiti ili ponovnih iščašenja i preloma, a sve sa ciljem da napravimo amalgam od srede do sledeće srede.

Gotovo svi ovi koji ponavljaju mantre da je patrijarh Porfirije ”u službi velikosrpske ideje”, da je ”sijač rata”, da je ”licemjer”, ”agent Putina na Balkanu” (i tako dalje i tako slično) neće se, naravno, potruditi pročitati Porfirijeve besede niti dokumente koje potpisuje – ta njima je sve jasno.

Može se ministar branitelja i s kerozinom prati, ako misli da će mu pomoći, ali svejedno je stvar kristalno jasna: znao je da kao izaslanika na paradu Skejine devete bojne, odnosno, da se ne lažemo, na splitsku proslavu osnutka Nezavisne Države Hrvatske, šalje brigadira Matka Raosa, kako lik diše, i da će, ne pošalje li nekoga, izazvati bijes domoljubnijih među domoljubima, premda valjda više nema onih među njima koji bi bili u stanju da glasaju za Plenkovićev HDZ. I sad, zar nije karikaturalno da se Ministarstvo ograđuje od Raosa kada ovaj u Splitu izgovara kako ”ne bi bilo današnje Hrvatske da nije bilo 10. travnja 1941.”?

Znate ono kako kažu da ne treba trošiti reči na one koji su nebitni, često upitnog mentalnog zdravlja i, po pravilu, srozanih i musavih moralnih vrednosti. Jesu li takvi, a to su oni nikakvi ali bučni, krvavih laktova i istrošenih noktiju, nebitni da ih pominjemo i izazivamo nalet gorušice koju posle sodom bikarbonom gasimo.