Tko ne skriva da je homoseksualac zaslužuje da bude ponosan

Piše: Ivan Zidarević

Ove godine, ispred Muzeja Mimare, kamere su snimile, a novinari pitali potpredsednicu Vlade Anju Šimpragu zašto je ona tu.

”Danas sam tu jer smatram da je bitno pružiti podršku svim manjinskim društvenim skupinama na putu k ostvarenju temeljnih prava. U Republici Hrvatskoj nitko ne smije biti diskriminiran zbog svoje etničke pripadnosti, vjeroispovijesti, seksualne orijentacije. Drago mi je da smo kao društvo dovoljno napredovali da ovakvi skupovi prolaze u mirnoj atmosferi te da smo spremni prihvatiti različitosti kao bogatstvo i dodanu vrijednost našeg društva.”

Na vrelini junskog sunca, bilo bi vrlo humano za preispitati časove sledeće Parade, više hiljada građana, to uključuje i građanke, svih seksualnih orijentacija, ono čuveno od ”7 do 77”, okupilo se u maršu centrom grada neobnovljenog grada Zagreba. Proglas 21. povorke ponosa LGBT(IQ)+ zajednice, osoba i porodica tražio je jedno ”Dajte nam naša četiri zida!”.

U samom proglasu navedeno je da svi oblici ljubavi i seksualnosti ponosno koračaju, pazi rupa!, ulicama grada Zagreba gradeći slobodnije i solidarnije društvo, slaveći sopstveno postojanje i samu vidljivost.

Uz isticanje kako svaki prajd nije bio tako tolerantno ispraćen, od čelnika prestonog grada traže da se LGBT(IQ)+ zajednica prepozna kao neodvojivi deo (zapuštenog) društva i kulture grada te da treba da se obezbedi i izgradnja LGBT(IQ)+ centra.

Pored već pomenute potpredsednice Vlade, outane da su joj jednako važna ljudska prava svih, a ne samo nekih, obično na kaščicu i parče, verovatnu hiperpigmentaciju i dehidraciju od Sunca dobili su i gradonačelnik glavnog grada sa zamenicima i saradnicima, lideri i članovi stranaka Možemo!, Nove ljevice, SDP-a, ono šta se novo transformisalo od SDP-a ”Socijaldemokrati”, Radničke fronte, ali i naša vredna pučka pravobraniteljica Tena Šimonović Einwalter.

Pučka pravobraniteljica, na srpskom jeziku mnogo slikovitijeg prevoda – zaštitnica građana, medijima je izjavila da je suzbijanje diskriminacije pitanje prava, a da je po Zakonu o suzbijanju diskriminacije iz 2009. godine, te da to uključuje i osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i izražavanja.

”Ono što moramo raditi kao pravna država je provoditi zakone koje smo donijeli”, kazala je zaštitnica građana Šimonović Einwalter.

Kuriozitet je i to da je upravo aktuelna zaštitnica građana, horoskopski strelac, predsedavajuća izvršnog odbora Equineta – Evropske mreže tela za jednakost, predstavnica Domovine u Evropskoj komisiji za borbu protiv rasizma i netolerancije (ECRI) – Saveta Evrope i mnogo toga sa sličnim akronimima, bila članica Povjerenstva za izradu Antidiskriminacijskog zakona te članica radne skupine za izradu nacrta Zakona o suzbijanju diskriminacije iz 2008. godine.

Upravo je u svojem ”višedecenijskom” radu zaokružila priču od obrazovanja, aktivnog normativnog uređenja do praktičnog, svakodnevnog i za pare plaćenog posla, praćenja sprovođenja Zakona o suzbijanju diskriminacije čije članke zna kao sopstveni broj telefona.

Koliko zna tuđe brojeve napamet, u ovo doba digitalizacije, stalnog menjanja kartica i odsustva fiksnih telefona, to nije predmet interesa.

No kada se ovakve manifestacije organizuju, jednom godišnje i ne na nivou čitave Domovine, ostrašćena i socijalno zapuštena nacija kreće u besmisleno bavljenje time zašto bi iko bio ”ponosan” na nešto šta je ”izopačeno”, ”bolesno” i ”neprirodno”. Dok polako preuređujemo garaže i tavane radi turista kojima ćemo da naplatimo sve, od pogleda na more do klima uređaja, nije naodmet iznova vršiti edukaciju o kakvom ”ponosu” je tu reč.

Verovali ili ne, ako već niste u mogućnosti to da shvatite na ličnom primeru, seksualna orijentacija je urođena.

Kako živimo u nejednakom društvu, gde se drugačiji smatraju kao opasnost za nesigurnu većinu, treba biti ponosan jer se i pored svih prepreka diže glas da LGBT osobe jesu tu, nisu od juče i nisu nikome pretnja. Jer, svaki put kada neko ne sakrije da je homoseksualac taj zaslužuje da bude ponosan jer je ispao hrabar i to jesu naši ponosi nacije u odlasku.

Druga glavolomka onih koji prebrajaju krvna zrnca, od nacionalnih do seksualnih, je kada kažu pa zašto oni, naravno ”normalni”, ne organizuju svoje povorke.

Heteroseksualci, koji su takvi isto rođeni, kroz društveni konsenzus, svakodnevno ”paradiraju” svojim datostima koje su sveprisutne u javnom prostoru i koje su društveno prihvatljive bez onog čuvenog ”ali” ili potrebe za kordonima policije uz njih.

Svakodnevno i slobodno iskazivanje emocionalne privrženosti među heteroseksualnim parovima, od ulice, škola, fakulteta, radnih mesta, javnih, privatnih i državnih institucija, ali i do verskih ustanova deo je prihvaćenog folklora koji homoseksualnim parovima nije na raspolaganju bez posledica.

Od uvreda, kao neka vrsta kamilice eha do brutalnih napada kada su neki ostali i bez golog života. Jer, jednostavno, LGBT osobe nemaju tu privilegiju.

Dok vidamo rane od opekotina od subotnjeg Sunca, prenosimo i kako TANJUG javlja da će se u Beogradu organizovati manifestacija EuroPride 2022., od 12. do 18. septembra, prvi organizovani EuroPride u nekom od postjugoslavenskih gradova. Dobrodošli!