U Srbiji nema podataka o pozivanju lekara na priziv savesti

Piše: Ivan Zidarević

Mediji su prenosili da su okupljeni zapravo tu da se izbore za ustavna prava žena na punu zaštitu svoje privatnosti (takav bi bio prevod koji izostaje), ali je suština nešto drugačija.

U četvrtak smo bili tu jer ustavno pravo već postoji, njega ne moramo ponovo da ishodujemo, samo se manjkavo ili opasno po život (ne) sprovodi. Nebo-zemlja razlika.

U našoj komšijskoj Srbiji materije ustavnih prava žena, prava na zdravstvenu zaštitu i uslugu (dostupnu i bez griže savesti legalnu), prava na prigovor savesti u teoriji i praksi aktivno se ne sukobljavaju i još uvek nisu tema svetonazorskih retenzija koje samo čekaju da nas udave i dođu nam glave.

Važeći Ustav Republiku Srbiju definiše kao svetovnu državu, gde su crkve i verske zajednice odvojene od države te da nijedna religija ne može da se uspostavi kao državna ili obavezna (odvojenost od države imamo i u drugim člancima) i daje vrlo jednostavno tumačenje šta spada u deo intimnih odnosa svakog pojedinca i onoga šta je kolektivni stav Republike.

Nadalje, srpski Ustav navodi i da je ljudsko dostojanstvo neprikosnoveno i da su svi dužni da ga poštuju i štite, kao i da je ljudski život neprikosnoven (tu se misli i na život žene), uz isticanje nepovredivosti fizičkog i psihičkog integriteta i zabrani mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja, ali i zabrani medicinskih ili naučnih ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

U konkretnom slučaju, zbog koga smo i izašli na ulice Domovine, vrlo smo na rubu da se pred Evropskim sudom za ljudska prava branimo jesmo li, ponovo, povredili čl. 3 Konvencije.

U delu slobode misli i veroispovesti garantuje se sloboda savesti i uverenja, ali i pravo da se ono promeni prema sopstvenom izboru te da niko nije dužan da se izjašnjava (polaže račune) o svojim uverenjima.

Najvažnije, ono šta u srpskom Ustavu piše, a da je razumljivo onima koji su za ljudska prava i onima koji su protiv, jeste sloboda odlučivanja o rađanju gde stoji da ”svako ima pravo da slobodno odluči o rađanju dece”.

Normativni okvir o pravu na konzumiranje svojih ustavnih prava razrađen je u Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama (”Sl. glasnik RS”, br. 16/95 i 101/2005 – dr. zakon). Prekid trudnoće može da se izvrši samo na zahtev trudne žene. Za prekid trudnoće kod lica mlađeg od 16 godina i lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, potrebna je i pismena saglasnost roditelja, odnosno staraoca.

Prekid trudnoće može se izvršiti do navršene desete nedelje trudnoće. Izuzetno, prekid trudnoće može se izvršiti i posle navršene desete nedelje trudnoće i to kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi način ne može spasiti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja žene, kada se na osnovu naučno-medicinskih saznanja može očekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima i kada je do začeća došlo izvršenjem krivičnog dela.

Prekid trudnoće posle navršene dvadesete nedelje trudnoće obavlja se u: klinici, institutu, kliničko-bolničkom centru ili kliničkom centru.

Prekid trudnoće do navršene desete nedelje trudnoće može da se obavi i u domu zdravlja, odnosno lekarskoj ordinaciji specijaliste iz ginekologije i akušerstva i privatne prakse, koji imaju obezbeđenu zdravstvenu zaštitu žena i hitnu medicinsku pomoć.

Te, vrlo važno: Zdravstvena ustanova je dužna da ženi kojoj je izvršen prekid trudnoće obezbedi kontrolu zdravstvenog stanja.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije ”Dr. Milan Jovanović Batut” u 2020. godini prijavljeno je 11.584 prekida trudnoće. U strukturi su najzastupljeniji indukovani prekidi trudnoće kojih je bilo 8.005, odnosno 69,1%. Registrovano je i 1.150 spontanih prekida trudnoće 9,9%. Kod 93,7% prekida trudnoće registrovana je starost ploda od 10 nedelje i manje. Od svih žena koje su imale medicinski, odnosno legalno indukovan prekid trudnoće, najviše je onih u dobi od 25 do 34 godine (45,45%).

U Srbiji su dostupne dve vrste abortusa – nehiruški i hiruški. Nehiruški abortus obavlja se uzimanjem dvaju lekova i prekid trudnoće na ovaj način može da se uradi do sedme nedelje trudnoće. U pitanju je antiprofesteron koji se popije, pacijentkinja se uputi kući, te posle 48 sati se daje drugi lek u obliku tablete koji se zove prostaglandin. Nakon drugog leka žena ostaje u dnevnoj bolnici četiri sata. Pilula koša 25.000 dinara ili 210 evra.

Hiruški abortus radi se pod lokalnom ili totalnom anestezijom. Do 10 nedelje lekar koristi vakum uređaj koji radi ”usisivanje” iz materice i procedura traje do 10 minuta. Nakon prekida trudnoće žena se upućuje kući gde se preporučuje mirovanje do nekoliko dana, nakon čeg može da se vrati svojim redovnim aktivnostima. Nakon obavljenog prekida trudnoće kontrola zdravstvenog stanja žene je zakonska obavezna za sve.

Na kraju, ono pitanje koje mi mešamo sa ustavnim pravom žene nad kontrolom telesnog i psihičkog integriteta sa pravom prigovora savesti. Kodeks medicinske etike lekarske komore Srbije navodi da lekar može da odbije da izvrši abortus ili sterilizaciju koja nije u skladu sa njegovim uverenjem i savešću, izuzev kad se radi o hitnoj lekarskoj pomoći. U tom slučaju dužan je da pacijentkinju uputi drugom osposobljenom lekaru, odnosno da obezbedi izvršenje tih zahvata u skladu sa zakonom.

Prema zvaničnim podacima nezavisne institucije poverenika za ravnopravnost Republike Srbije, na čijem čelu u drugom mandatu je Brankica Janković, oni nemaju podatke o pozivanju lekara na priziv savesti, odnosno da je nekoj od žena uskraćeno njeno pravo na slobodnu kontrolu nad svojim telom.