Izvršna direktorka Građanskih Maja Stojanović jedno je od najprepoznatljivijih lica nevladinog sektora u Srbiji. Ovih dana joj je u centru pažnje bilo naglo, protivzakonito raspuštanje Anketnog odbora za utvrđivanje činjenica i okolnosti pod kojim su se početkom maja desila masovna ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i mladenovačkom selima Malo Orašje i Dubona. Vlast koja je samo nekoliko dana ranije glasala za Anketni odbor, „pokrila“ se zahtevom dela roditelja stradalih đaka da se stopira njegov rad dok ne bude okončana istraga. 

Od 67.000 osmaka širom zemlje čak 25.000 je imalo pet ili manje poena na testu iz srpskog jezika na maloj maturi. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu se uvodi novi predmet za brucoše da bi savladali ono što je trebalo da nauče u srednjoj školi. Fiziku i matematiku predaju profesori geografije i biologije, dok su amfiteatri nastavničkih smerova – prazni.

U poslednje tri decenije u Srbiji je u saobraćaju stradalo 40.000 ljudi, a samo prošle godine 552 osobe. Najugroženiji su mladi od 15 do 30. Dakle, potpuno je jasno zašto se Srbija vodi kao jedna od najbezbednijih zemalja u EU, ali je i dalje nejasno zašto se vlast ne bavi ovim problemom onako kako nalaže najprostija logika – rešavanjem uzroka koji dovode do najviše nesreća. O tome za Novi magazin govori Damir Okanović, predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja, koga pitamo kako su zemlje Skandinavije i primer u bezbednosti učesnika u saobraćaju? I zašto kasnimo?