Sportski tereni kao nesportske arene: Funkcioneri seju mržnju

Piše: Milorad Bjelogrlić. Izvor: Novi magazin

Košarkaši Partizana su novi šampioni ABA lige. „Crno-beli“ su u finalu plej-ofa posle pet utakmica pobedili Crvenu zvezdu i na taj način osigurali sigurno mesto u Evroligi naredne sezone. Naravno, kako smo već navikli, na ovim utakmicama bilo je nesportskog navijanja, pogrdnog skandiranja, bacanja raznih predmeta, pljuvanja…

Posle četvrte utakmice u Pioniru najtrofejniji evropski trener Željko Obradović, koji u poslednje dve sezone ponovo sedi na klupi Partizana, izjavio je: „Gledao sam pre 15 dana NBA utakmicu našeg Nikole Jokića kome se svi divimo, ali baš posle te utakmice, nailazim na neki meč iz 1988. godine, igraju Crvena zvezda i Partizan. Bio sam igrač na tom meču. Tribine su bile pune, a navijači pola Partizanovi, pola Zvezdini. Skandira se ‘titula Beogradu’. Kako smo onda ljudi moji došli do ovoga? Šta je ovo u 2023. godini? Da li imamo neke eksperte. Dolazimo danas na utakmicu, a dete ide zajedno sa roditeljima. Pljuje autobus i pokazuje srednji prst, a majka se smeje. Ko seje ovu mržnju? To je pitanje svih pitanja.“

PONIŽAVANJE RIVALA: Dakle, kako reče Obradović pitanje svih pitanja je: „Ko seje ovu mržnju“?

Nema dileme da je mržnja besmislena i uništavajuća, a odgovor je vrlo lak, iako se mnogi prave i gluvi i slepi. Predsednik države svoj narod naziva hijenama i lešinarima, sa skupštinske govornice se skoro svakodnevno čuju ružne reči u ogromnim količinama, naslovnice kojekakvih tabloida liče na poternice, o kojekakvim rijaliti programima ne treba ni pisati.

Smešno i strašno mogu biti rod.

Međutim, mi se nećemo baviti njima već onima koji seju mržnju u sportu, među navijače, među sve veći broj ljubitelja sporta kojima su se domaći fudbal i košarka ogadili, pa već odavno ne odlaze na utakmice. Svuda postoje primeri ljudske veličine, ali nažalost i najniže bede. Naravno, da ih se i te kako nakupilo i u sportu, ali samo tamo gde se „obrće“ velika lova, a to je u fudbalu i košarci i u Crvenoj zvezdi i u Partizanu.

Ne prođe praktično nijedan, ali baš nijedan derbi večitih rivala, a da se sa tribina ne čuju horsko skandiranje i pevanje uvredljivi za normalno uvo. Čak se prave i razne dekoracije na kojima se vređa, ponižava rival. Reči su otrov, a od njih počinje svako zlo. Čelnici ova dva kolektiva za svakog nađu odbojnu i pogrdnu reč, a tih reči imaju toliko da mogu da žive i sto godina. Upravo oni su izvor mnogih nesporazuma, razočaranja i strašno ih se teško osloboditi. Godinama su na tim funkcijama, a pojedini već duže i od decenije. Ovo nisu samo fraze već činjenice.

Pa i vrapci na grani već znaju ko su Zvezdan Terzić, Nebojša Čović, Milorad Vučelić, Miloš Vazura, Ostoja Mijailović. Dajući sebi ugled i glas ozbiljnih i nepodmitljivih poštovalaca i branilaca istine vrlo često se oglašavaju na sportskim stranama. Čuveni nobelovac Ivo Andrić nije napisao ni blizu romana, priča koliko pomenuti sportski funkcioneri zvaničnih saopštenja i uglavnom upućenih na adresu rivala. U njima najčešće bude mnogo, mnogo toksina. Neiscrpni su u tome.

Pozabavimo se malo sportskim pedigreom ovih likova.

PEDIGREA MOĆNIKA: Zvezdan Terzić je najveći deo karijere, sa manje ili više uspeha, igrao na poziciji štopera OFK Beograda, gde nije osvojio nijedan trofej. Po završetku karijere odmah preuzeo funkciju direktora kluba, a zatim prešao na istu funkciju u FK Crvena zvezda. Jedno je vreme bio i predsednik FSS. Zbog finansijskih malverzacija u vezi nekih transfera protiv njega, doktor Terzić se sklonio neko vreme u Crnu Goru gde se posle izvesnog vremena predao nadležnim organima.

Jedno vreme proveo iza rešetaka, a njegov predmet još nije okončan. Optužnica stoji u nekoj fioci i vreme će da pokaže šta će biti sa njom. Privođen je od strane interventne policije zbog nošenja pištolja u svom džipu kada je posle saslušanja pušten.

Nebojša Čović, u vreme Slobodana Miloševića istaknuti član SPS-a. Od 1994. do 1997. bio gradonačelnik Beograda. Obavljao i funkciju predsednika KSJ (Košarkaškog saveza Jugoslavije). U vreme DOS-a obavljao više političkih funkcija. Od 2011. godine predsednik KK Crvena zvezda, a jedno vreme obavljao i funkciju potpredsednika FK Crvena zvezda. Predsednik SRS-a Vojislav Šešelj o njemu napisao knjigu „Nebojša Čović mafijaška pudlica“.

„Sličan je vodi, nema svog oblika, prilagođava se sudu u koji ga naspu. Ništa mu nije gadno ako mu je korisno“, napisa veliki Meša Selimović u „Tvrđavi“.

Milorad Vučelić, dugogodišnji visokopozicionirani funkcioner SPS-a, nekadašnji direktor RTS-a, urednik „Studenta“, „Književne reči“, a od 2017. godine glavni i odgovorni urednik „Večernjih novosti“. Iako u 75. godini i dalje obavlja niz funkcija, a između ostalih i funkciju predsednika FK Partizana. Nije baš obljubljen među navijačima „crno-belih“, ali ne obazire se previše na to.

Fudbal nije jedini sport u koji se razume i kojeg „obožava“ pošto je obavljao i funkciju predsednika Rukometnog Saveza Jugoslavije. U to vreme njegov veliki oponent je bio Momčilo Mandić nekadašnji poslanik SRS-a u Skupštini.

„Ne mogu da verujem da od tri miliona ljudi koliko pokriva RS Beograd ne može da se nađe neki čovek za tu funkciju već se iz „turšije“ vadi nekakav Vučelić. Sramota“, rekao je Momčilo Mandić u leto 2001. godine koji je u to vreme obavljao funkciju predsednika RK Partizan.

Miloš Vazura, najmlađi među pomenutim. U svet sporta ušao sa 28 godina dolaskom SNS-a na vlast kada je postavljen za generalnog direktora FK Partizan. Kao i u slučaju Zvezdana Terzića i kod njega je interventna policija u autu pronašla pištolj zbog čega je 48 sati proveo u pritvoru zbog nedozvoljenog posedovanja oružja. Početkom 2021. saslušavan kada je privedena kriminalna grupa Veljka Belivuka koja ja na stadionu Partizana imala svoje „službene“ prostorije.

Ostoja Mijailović, do pre nekoliko godina totalni anonimus u sportu. U svet košarke ulazi kao funkcioner SNS-a čiji je bio odbornik u Skupštini. Od 2015. godine je bio član Upravnog odbora FK Partizan, a u septembru 2017. je postao predsednik KK Partizan.

Sa kolegom po funkciji iz fudbalskog kluba Miloradom Vučelićem Ostoja Mijailović poslednjih meseci uveseljava simpatizere Partizana. Od njih dvojice Vučelića i Mijailovića ne zna se ko od njih dvojice više „voli“ SD Partizan. Organizovane se dve Skupštine i obojica su proglasila pobedu, tako da je tu bilo posla i za sud pošto je FK Partizan podneo krivičnu prijavu protiv predsednika KK Partizan. Na kraju je moralo da interveniše Ministarstvo sporta koje je proglasilo Ostoju Mijailovića za predsednika KK Partizan. „Crno-beli“ cirkus.

Iza njihovih saopštenja po pravilu ostaje gorčina u ustima. Imaju suviše poverenja u svoju snagu i pamet, a premalo poštovanja za tuđu.

POKVAREN SISTEM: Pobrojani imaju ustaljenu naviku da od sebe traže malo, a od drugih mnogo, a od svake uložene pare stostruk plod. Kod protivnika uvek vide samo negativnu stranu. Iza njihovih saopštenja po pravilu ostaje gorčina u ustima. Imaju suviše poverenja u svoju snagu i pamet, a premalo poštovanja za tuđu.

Ovo je samo sportska biografija čelnika Crvene zvezde i Partizana, a trebalo bi makar dva broja Novog Magazina da se samo prepišu brojna saopštenja ova dva kluba u kojima se obraćaju jedni drugima, a iz njih prosto izvire jad i čemer i ono što nema blage veze sa sportom.

Znači, beznadno pokvaren sistem. Zlo je uvek pitko, a sve što je plemenito i ljudsko jako naporno. Na površini su ambiciozni karijeristi. Ljudi koji trenutno vode ova dva kluba su dva nepomirljiva i različita sveta, u strahu jedan od drugoga. Međusobno se poznaju samo po nesportskim svojstvima. Da bi se to promenilo moraju se pre svega promeniti ljudi.

Ni predsednici nisu kao nekad

Upravo je Željko Obradović bio trener Predragu Daniloviću koji je u dresu reprezentacije osvojio i evropsko zlato. Danilović trenutno obavlja funkciju predsednika KSS, ali ni njegova funkcionerska karijera nije nimalo zavidna. U novembru 2015. godina je kažnjen dvogodišnjom zabranom vršenja svih funkcija u košarci jer je napao sudiju Marka Jurasa posle utakmice Hemofarm – Partizan. Tada je predsednik „crno-belih“ bio upravo Predrag Danilović.

Dve godine ranije Danilović je ranjen u kafanskoj tuči kada je izboden nožem. Pri tome je udaren i flašom u glavu. Kada čelni čovek Košarkaškog saveza ima takav „renome“ nije baš za očekivati da u tom sportu bude med i mleko.

„Navijač“ unosno i opasno zanimanje

Nekada se za bilo koji klub navijalo iz ljubavi. Voljeni klub se bodrio dlanovima i glasnicama, a danas je „navijač“ postalo zanimanje, za neke i vrlo unosno, a bogami i veoma opasno. Vođe navijačkih grupa su najčešće u kontaktu da čelnicima klubova koji često i finansijski učestvuju u izradi dekoracije.

Grupa Veljka Belivuka je svoje prostorije imala upravo na stadionu Partizana gde je privodila pojedine članove, a u tim prostorijama je pronađeno oružje i droga. U sličnoj akciji je i na Zvezdinom stadionu pronađena određena količina droge. Umesto da služe za okupljanje iskrenih navijača stadioni Crvene zvezde i Partizana su postale baze takozvanih navijačkih grupa koje nemaju veze sa sportom i podrškom najdražem klubu.

Tekst je prenet sa portala Novi magazin.