Uskršnji praznični dani u karatninu kao da su bili neka vrsta iskušenja, još jedna kolektivna spoznaja da nije onako kako je bilo i kao nagoveštaj da više neće biti onako kako je bilo.

Pre dve nedelje dobili smo poziv u pomoć iz porodilišta bolnice „Dr Dragiša Mišović“, bio im je potreban hitno inkubator. Pošto ga je nemoguće kupiti na tržištu jer se može samo naručiti i čekati, pokušali smo da pronađemo neka druga rešenja.

„Život nije u čekanju da kiša padne, već u učenju kako plesati na kiši“, rekla je Vivijen Grin, supruga književnika Grejema Grina. Pošto su živeli u Škotskoj, jasno je koliko je važno pominjanje upravo kiše.

Prvo, i dalje svakodnevno dobijamo potrebe iz bolnica za sve što se jednokratno koristi i za osoblje i pacijente od radnih elementa, maski, sredstava za dezinfekciju, rukavice, sterilne rukavice, jednokratna odela i mantili – papirni, folije, UV lampe za dezinfekciju vazduha u prostorijama i druga medicinska oprema – infuzione pumpe, protokomeri, laringoskopi, infracrveni toplomeri, nazalni kateteri, filteri za respiratore …

Šta je sloboda? Šta je potrebno za bolnice, a šta nabavljeno? O godišnjici ubistva Slavka Ćuruvije i konferencijama za novinare?

Nisam ni znao prošle nedelje kada sam išao do Klinike za pulmologiju da uručim donaciju respirator i tri monitora, da su u to vreme agenti Mosada presretali neke isporuke respiratora i otimali iste za bolnice i pacijente u Izraelu. I ne samo da su to radili i verovatno i dalje rade, već se i hvale na televiziji uz podršku voditeljke.

Posekao sam se jutros na Vreme. Da, na nedeljnik, svakome se dogodilo da se poseče na papir. Ali na Vreme... Ko mi je kriv kada ne čitam elektronsko izdanje?

Prva jutarnja komunikacija vezana je za poruku od koleginice volonterke udruženja Animals Rescue Serbia, koje brine o životinjama, naročito o hranjenju napuštenih, uličnih životinja i pomoći penzionerima koji imaju kućne ljubimce a imaju zabranu kretanja. Treba im pomoć kako bi dobili volonterske propusnice za rad u vreme zabrane kretanja, pitaju da li mogu da pomognem u Privrednoj komori Srbije. Odatle me upućuju na MUP. Koleginica kaže da su se tamo prvo javili pa ih uputili na PKS… i tako u krug. Nadam se da će se rešiti i ovo brzo pitanje, kao što smo danas dobili  informaciju da će biti moguće dobijati dozvole i internetom za asistenciju osobama sa invaliditetom itd. Samo je pitanje organizacije, a svi zaslužuju da se neko o njima brine. I onima koji žele da se brinu dobrovoljno da se omogući, ako ne, i oda priznanje.