Veran Matić – Šetnje i TV vežbe za 65+, Bitka za znanje i Lice ulice

Piše: Veran Matić

Od svega navedenog, zaštitna oprema se može nabaviti u određenim količinama, infuzione pumpe, a ostalo nakon određenog vremenskog perioda. Svi koji poseduju ovu opremu mogu nam se javiti. Naravno, potrebni su donatori svakodnevno. Kontakt telefon je 060 4050492 ili na fond@fondb92.org ili office@filantropskiforum.com

Još uvek postoji mogućnost da se donira i za respiratore koji bi mogli da stignu u julu mesecu po ceni od 23.000 eura plus pdv. Očekujem da se pojavi mogućnost za kupovinu i neophodnih filtera za respiratore, i protokomera.

Jačanje zdravstvenog sistema ne može trajati samo dok traje vrhunac pandemije. Potrebno je pripremiti se za sve druge slične slučajeve.

***

U proteklih nekoliko dana desilo mi se puno puta da čujem telefonske razgovore (dok čekam u nekom redu) čiji je sadržaj okvirno ubeđivanje osobe starije od 65, da ne izlazi, ili da se teši, da se strpi, očaj sa obe strane… očigledno, vreme čini svoje, preduga, prestroga izolacija ima svoju cenu.

Skoro million i po stanovnika je pod strogim režimom karantina. I on će još jako dugo trajati. Mislim, i nekoliko nedelja na sve ovo je jako dugo. Zbog toga je neophodno što pre napraviti mogućnost izlaska u određenim vremenskim intervalima starijih lica tako da ne budu ugroženi. Verujem da bi, na primer, od 20 do 22 moglo da se organizuje uz pomoć predsednika kućnih saveta, mesnih zajednica itd…

Već se primećuju promene izazvane zatvorenim prostorom, nedostatkom kretanja, jednostavno je zaključiti na koje sve apsekte zdravlja će uticati.

Kao što je sistem sa obrazovanje preko TV-a vrlo brzo profunkcionisao, mislim da je isto toliko važno isti medij upotrebiti za zdravstvene savete i ponude različitih mogućnosti za vežbanje u stanovima.

Sigurno mnogim našim starijim sugrađanima nedostaje navika vežbanja i zbog toga bi jedan kanal morao da bude potpuno u funkciji očuvanja vitalnosti i zdravlja, od osnovnih vežbi do praktikovanja taiči-ja, razgibavanja, istezanja, vežbanja različitih delova tela zbog različitih zdravstvenih problema…

Neophodno je stalno pokazivati kako se rade određene vežbe a to je jedino moguće preko televizije koja je najdostupnija… a to je i medij koji se najviše prati od strane starije populacije.

Ovo je važno naravno i zbog svih drugih građana koji mogu sada steći navike koje ranije nisu posedovali, zbog dece koja samo sa dvačasa fizičkog vaspitanja imaju ozbiljne probleme kada je reč o gojaznosti, kičmi itd.

Joga je nešto sa čim i sam imam iskustvo, i vežbanje uz pomoć aplikacije i trenera četiri puta nedeljno po sat i po vremena, potpuno je dovoljno za održanje vitalnosti, energije, zadovoljstva.

Verujem da bi jogu trebalo uvesti i u škole jer ju je moguće praktikovati i u učionici u određenim segmentima, čime se rešava problem nedostatkakapaciteta u specijalizovanim salama ili sl.

U ovim novim uslovima, vežbanje na različite načine rešava niz problema, i dosade, i ograničenosti kretanja, i zdravlja.

***

Siguran sam da bi veliki broj vrhunskih trenera, instruktura učestvovao u tom velikom TV programu celodnevne ponude različitih programa vežbi. I to bi bila velika humanitarna pomoć za građane.

***

Danas sam posvetio malo više vremena nekim drugim aktivnostima Fonda B92.

U proteklim godinama smo, kroz Bitku za znanje, opremili preko 350 škola edukativnim robotima i obučili preko 1.000 nastavnika za njihovo korišćenje u nastavi kodiranja, programiranja. Naši đaci osvajali su medalje i na nacionalnom takmičenju koje smo svake godine organizovali, ali i na svetskim takmičenjima.

Sa tim iskustvom prijavili smo se na svetski konkurs za unapređenje učenja kroz igru uz upotrebu tehnologije. Naš projekat je prošao prvi krug odlučivanja i sada ga tim Fonda razrađuje kako bi poslao detaljan plan u drugi krug takmičenja. U tom poslu nastojimo danapravimo snažni kreativni i kompetentni front institucija, organizacija, kompanija i pojedinaca pa sam danas kontaktirao one najbitnije. Kao i uvek kada radimo ovakve projekte, imamo veliku zainteresovanost. Sada kao da ima malo i iznenađenja da se bavimo time dok traje ova pošast. Još jedan dokaz da nam za osvajanje normalnosti treba dodatni napor. Ali smo svi vrlo srećni i puni energije da se takmičimo za ovaj naš projekat koji bi, ako dobijemo grant, trajao četiri godine a trebalo bi da doprinese stvaranju dodatnih edukativnih programa koji bi unapredili učenje upravo kroz igru i korišćenje novih tehnologija od prvog do šestog razreda osnovne škole.

Pokušaćemo, kroz ovo svojevrsno proširenje naše Bitke za znanje, da ponudimo drugačiji pogled na proces obrazovanja, i to ne samo informatike već na obrazovanje kao takvo, da olakšamo nastavnom kadru proces edukacije, ali pre svega ćemo nastojati da učenicima, na samom početku njihovog obrazovnog života, pokažemo da se njihov boravak u školi ne mora razlikovati od njihovog slobodnog vremena, da je učenje divna aktivnost u kojoj treba biti kreativan, uporan, vredan i slobodan da postaviš važna pitanja, da se i u školi možeš igrati i kroz igru naučiti ogromnu količinu važnih stvari.

***

Lice ulice je veoma kvalitetan časopis ali i projekat koji pomaže desetinama osoba koji su na različite način isključeni, siromašni i koji su sada, sa vanrednim stanjem, i bez ovog prihoda koji su imali od ulične prodaje. Novi broj je u elektronskom obliku i možete ga kupiti preko web sajta za samo 200 dinara.

A sav prihod ide u fond pomoći prodavcima da bi lakše prošli kroz ovaj težak i neizvestan period.

U poruci uredništva predstavljen je i sadržaj broja: “Pokušali smo da temi kojom se, s razlogom, svi ovih dana bave priđemo iz našeg ugla i da vas podsetimo da, ma kako da nam je svima teško, uvek ima onih kojima je još teže, te da nam je solidarnost sada važnija i potrebnija nego ikad.Osim tekstova koji se bave epidemijom korona virusa, u ovom izdanju možete pročitati i niz drugih sadržaja po kojima je naš magazin inače prepoznatljiv – od priča o našim prodavcima, preko tema koji se tiču javnog interesa kao što je to, recimo, tekst o uvođenju obaveznog osnovnog obrazovanja u SFRJ, ili jednog posebnog sećanje na 1968, pa do intervjua sa ekipom makedonskog filma „Zemlja meda”, koji je ove godine bio nominovan za čak dva Oskara.”