Nedelja popodne. Zvono na vratima. Devojka onako obična. Kaže da je komšinica, pokazujući sprat ispod. Ima mobilni u ruci. „Komšija, da li, možda, imate punjač za ajfon da mi pozajmite, ispraznio mi se, a moram hitno da pozovem, unutra mi je broj…“, ili tako nekako.