Kao većina normalnih ljudi, iz petnih žila se upinjem da što manje pratim slučaj Belivuk, jer me uznemirava, zastrašuje, jer mi ukida ovo malo poverenja u ljudsku prirodu, koja jedva da mi je preostalo.

Pobuna povodom (praktično jedine) odluke odlazećeg Visokog predstavnika za BiH Valentina Incka, o podložnosti krivičnom gonjenju i zabrani negiranja genocida u Srebrenici, jasno je okupila samo jednu vrstu ljudi - negatore genocida u Srebrenici.

Čovek je jurcao kolima po naselju, na pešačkom prelazu naočigled oca, koga je samo slučajnošću promašio, pregazio je dvoje male dece, ostavio ih da u krvi leže na pločniku i bez zaustavljanja pobegao sa mesta teške saobraćajne nesreće koju je izazvao, sakrio kola, sakrio sebe i nastavio da ćuteći, kao da se ništa nije dogodilo, popravlja cevi po Karaburmi.

Dragica Gašić, građanka Đakovice, vratila se svojoj kući.

"Da li je Vuk reformisao azbuku da bi se njome služili neuki, neobrazovani prostaci?" pita se kolumnistkinja lista "Danas" Sofija Nedeljković, potpisana kao "Kopredsednica pokreta 1 od 5 miliona", a povodom novog talasa besa opozicione internetske javnosti, zbog toga što svaka šuša piše knjige, pa to nije u redu prema "našoj deci".

Razmišljam nešto o tome kako ljudi, čak i oni koji ne vole i nemaju životinje, gotovo uvek veruju u životinjske instinkte.