Internetom kruži snimak govora Patrijarha Porfirija kojim se obraća gostima prisutnim na neimenovanoj proslavi (deluje kao da je u pitanju slava Đurđevdan, u svakom slučaju je u poslednjih desetak dana) i to u dužoj i u kraćoj verziji.

Potpuno je prirodno i normalno da svi sada pokušavamo da pronadjemo objašnjenje, obrazloženje i uzrok.

Trudim se da ne komentarišem unutrašnja crkvena posla, jer nisam članica te organizacije. Ipak, kada (veoma često) ta njihova "posla" pokušavaju a i uspevaju da propišu život čitavog društva, ne uspevam da prećutim.

S obzirom da poslednjih godina u svim vodećim poličkim debatama na nezavisnim televizijama gledamo bukvalno jedne te iste ljude kako pričaju bukvalno jedno te isto, počela da gledam samo reklame.

Iskrena da budem, nisam čak ni pročitala šta je to i gde Marko Janketić rekao, niti šta mu to i ko tačno zamera.

Politički život je odavno deo društva spektakla, ali do koje mere je postao samo to, imali smo prilike da se uverimo i ove nedelje.

Tekst Teofila Pančića pod naslovom "Leva ruka, desni..." u vikend izdanju "Danasa", o krivičnom delu seksualnog uznemiravanja, koje je javno priznao Rambo Amadeus, čita se kao neka vrsta drugog toma muzičareve višestruko problematične ispovesti.