Medijska solidarnost put za popravljanje stanja u Srbiji
Piše: Zoran Glavonjić, Radio Slobodna Evropa/RSE
“Novinari moraju da se drže profesionalne etike i da budu solidarni u odbrani svojih prava”, kaže Tamara Filipović, iz NUNS-a, dok njen kolega Vladimir Radomirović, iz UNS-a, dodaje da je ključno da se usvoje medijska strategija i zakoni.
“Bojim se da, ako ne budemo odlučni i ujedinjeni oko zahteva, taj proces može da potraje još godinama”, navodi Radomirović.
Šta kažu međunarodni izveštaji?
Za šta bi se trebalo boriti, i šta bi trebalo promeniti, pokazala su i tri velika međunarodna izveštaja u 2019. Krajem decembra u šestomesečnom izveštaju Evropske komisije navedeno je da Srbija mora da radi na slobodi izražavanja, jer zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, kao i politički i ekonomski uticaji na medije.
“Stanje u medijima je loše. Ove godine imali smo i početak suđenja za napad na novinara Milana Jovanovića, za koji je optužen predsednik Opštine Grocka. Neke stvari pomeraju se na bolje ali sve to je nedovoljno da bi se reklo da je medijska situacija dobra”, kaže Vladimir Radomirović.
Po Indeksu slobode medija Reportera bez granica, Srbija je pala za 14 mesta na svetskoj listi i rangirana je kao 90. među 180 država. U godišnjem izveštaju o stanju slobode medija američka organizacija Fridom Haus Srbiju je iz grupe ‘slobodnih’ ocenila lošije nego ranije i svrstala je u ‘delimično slobodne’.
Novinarka Tamara Filipović kaže da su izveštaji nedvosmisleni.
“Govore da na polju medijskih sloboda nema napretka i da postoji velika zabrinutost zbog nerešenih slučajeva napada na novinare. Kao i da postoje veliki pritisci koje novinari trpe, neretko od nosilaca najviših državnih funkcija”, navodi Filipović.
Vlast odbacuje kritike
U odbranu vlasti, kada je u pitanju stanje u medijima, najčešće su javno i u 2019. ustajali Aleksandar Vučić, šef države, i premijerka Ana Brnabić. Vučić je više puta odbacio kritike i izjavio da je spreman za promene na Radio-televiziji Srbije, koja bi kao javni servis trebalo objektivno da informiše građane, uz procenu da su pojedini predstavnici opozicije četiri puta više gostovali na RTS-u od njega. Brnabić je izaslanicima Evropske unije, sa kojima je razgovarano o tim pitanjima, rekla da vlast ne utiče na uređivačku politiku medija i da novinarska sloboda u Srbiji postoji.
„Takve reakcije govore da oni ne žele da promene stanje medijskih sloboda u Srbiji. Već tri godine bavimo se medijskom strategijom i mislim da vlast na taj način pokušava da pokaže da se brine za medije, dok na terenu imamo potpuno drugačiju situaciju. Novinari su sve više izloženi pritiscima“, kaže Tamara Filipović.
Novinar Vladimir Radomirović ističe da pritisci dolaze iz raznih centara moći, vlasti i opozicije.
“Javni servisi, Radio-televizija Srbije i Radio-televizija Vojvodine, nisu dovoljno jaki da se odupru. Videli smo to kada je deo opozicije upao u zgradu RTS-a, a videli smo i da izveštavanje RTS-a o protestima koji traju već godinu dana nije bilo na nivou pravog javnog servisa”, smatra Radomirović.
Krajem godine saopšteno je da je rezultat međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, koji je održan uz posredstvo predstavnika Evropskog parlamenta, to što je dogovoreno da se izabere pet članova Regulatornog tela za elektronske medije po formatu “tri plus dva”, što znači da će se dva člana birati po novoj zakonskoj proceduri. Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije, rekla da je završen proces uspostavljanja Nadzornog odbora Skupštine i da su usvojeni zakoni koji sprečavaju funkcionersku kampanju i upotrebu javnih resursa u izbornim procesima.
Ipak, smatra Tamara Filipović, sve to daleko je od medijske slobode.
“Skučen je pluralizam medijskih sadržaja i nemamo kvalitetan program. Građani nisu informisani šta se zaista oko njih dešava jer dobijaju obojenu sliku stvarnosti. Sve to za posledicu ima građane koji ne mogu da donose informisan izbor”, navodi Filipović.
Ubistva novinara
Početkom aprila 2019. prvostepenom presudom u Beogradu su osuđena četvorica pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti Srbije zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije 1999. Vladimir Radomirović kaže da profesija očekuje i pravosnažnu presudu.
“Verujemo da će u tom slučaju pravda biti zadovoljena posle 20 godina. Na žalost optužnica za ubistvo novinara Milana Pantića, koje se dogodilo 2001. u Jagodini, nije podignuta. To je velika mrlja na pravosudnom sistemu, uključujući tužilaštvo i policiju”, zaključuje Radomirović.
Prema bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije, u 2019. godini bilo je 107 napada na novinare, pritisaka i verbalnih pretnji.
Ako tako bude i dalje, ocenjuje novinarka Tamara Filipović, teško da 2020. donosi boljitak medijima.
“Ne bih rekla da bi u tom slučaju bila srećna nova godina. Jer, ako se ovako nastavi očekujem goru situaciju. Idu izbori, a poznato je da su mediji u nepovoljnoj situaciji kada je izborna godina”, kaže Filipović.
Redovni parlamentarni izbori u Srbiji biće održani na proleće 2020. godine.
Tekst je prenet sa portala Radio Slobodna Evropa/RSE.
