Alternative za ruski gas u Srbiji

Piše: Mila Đurđević

U međuvremenu, Srbija je početkom godine preduzela prve korake ka diverzifikaciji izvora snabdevanja gasom, što bi trebalo da omogući konkurenciju na tržištu i obezbedi kako sigurnost u snabdevanju tako i energetsku nezavisnost.

Kako je u intervjuu za RSE izjavila 14. januara ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, to će omogućiti i niže cene gasa za građane i privredu.

“Podsetiću samo da je cena prirodnog gasa za privredu u Srbiji danas najviša u Evropi. To je upravo zbog ovoga što imamo samo jedan pravac dotoka gasa i što je ta cena takva kakva jeste“, navela je Mihajlović.

Koju alternativu za ruski gas Srbija ima?

• GASNI INTERKONEKTOR SRBIJA – BUGARSKA

Kapacitet: 1,8 milijardi kubika godišnje
Vrednost projekta: 85,5 miliona evra
Izvor gasa: prirodni tečni gas (LNG) iz Grčke od više dobavljača, Azerbejdžan

Ministarstvo rudarstva i energetike je 11. januara raspisalo tender za nadzor na projektu gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, čime je učinjen prvi korak u pripremi za početak izgradnje novog gasovoda. Kako za RSE navodi nadležno ministarstvo, početak izgradnje gasovoda planiran je u poslednjem kvartalu 2021. a očekivano trajanje radova je 21 mesec.

„Realizacijom projekta obezbeđuje se ne samo diverzifikacija pravaca, već i diverzifikacija snabdevača gasom“, ističe Ministarstvo rudarstva i energetike.
Planirani kapacitet gasovoda Niš-Dimitrovgrad je 1,8 milijardi kubika godišnje, a procenjena ukupna investiciona vrednost projekta je 85,5 miliona evra. Sredstva će biti obezbeđena iz pretpristupnih fondova Evropske unije (EU) i zajma Evropske investicione banke.

„Gas će se moći dopremati iz terminala tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Grčke od različitih proizvođača a, ukoliko bude slobodnih kapaciteta, i iz gasovoda TAP iz Azerbejdžana“, navodi ministarstvo i dodaje da će u perspektivi „biti moguće da se koristi gas iz Istočnog Sredozemlja.”

Evropska unija je podržala srpsku deonicu grantom iz pretpristupnog IPA fonda u iznosu od 49,6 miliona evra, dok je iz zajma Evropske investicione banke obezbeđeno 25 miliona evra, navodi u pisanom odgovor na upit RSE Evropska komisija.

Bugarska je, pak, za izgradnju gasovoda na svojoj teritoriji od Evropske komisije dobila grant od 27.6 miliona evra.

„Gasovod će omogućiti novu rutu za snabdevanje ne samo Srbije, već i Bosne i Hercegovine. Sve tri države (Srbija, BiH i Bugarska) trenutno zavise isključivo od jednog dobavljača gasa“, ističe Evropska komisija. Projekat, kako navode, razvijaju javno preduzeće „Srbijagas“ i bugarski operator gasa TSO Bulgartransgaz.

Kada je reč o gasu koji će dopremati do Srbije tim gasovodom, Evropska komisija navodi da to može biti „bilo koji gas koji je dostupan u Bugarskoj“.

„To bi mogao biti rumunski gas, s obzirom na to da ne postoji direktna veza između Rumunije i Srbije, može biti tečni prirodni gas (LNG) od više izvora koji će se uvoziti u Bugarsku preko Grčke ili Turske“, pojašnjava u odgovoru Evropska komisija.

Gasna interkonekcija Srbija-Bugarska deo je šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa.
Glavni izvor snabdevanja bilo bi gasno polje Šah Deniz (Shah Deniz) koje se nalazi u Kaspijskom moru, na teritoriji koja pripada Azerbejdžanu.
Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog.

• ISTOČNOMEDITERANSKI GASOVOD

Dužina: oko 1.200 kilometara
Izvor gasa: Izrael

Kada bude izgrađena gasna interkonekcija sa Bugarskom, Srbija bi se, prema rečima ministarke Mihajlović, u perspektivi mogla priključiti i na Istočnomediteranski gasovod. To je projekat koji podržavaju EU i Sjedinjene Američke Države (SAD).

Ruta gasovoda išla bi od Izraela, preko Kipra, grčkog ostrva Krit, grčkog poluostrva Peloponez, zatim preko Atine i Soluna do Sofije u Bugarskoj, sve do Niša u Srbiji.

„Od tog Niša koji treba da bude centar kada govorimo o gasu, može se takođe praviti gasovod ka Prištini (na Kosovu) i Crnoj Gori kao što se od Vranja može praviti ka Severnoj Makedoniji“, navela je Mihajlović i dodala da je reč o gasovodu koji je proglašen projektom od velikog značaja za ceo Istočni Mediteran i EU.

Projekat je, prema njenim rečima u fazi izrade studija, dok bi izgradnja mogla početi za nekoliko godina.

• POSTOJEĆI GASOVOD SRBIJA – MAĐARSKA

Kapacitet: 5 milijardi kubnih metara godišnje
Ne koristi se: 2-2,5 milijardi kubnih metara
Alternativni izvori gasa: Norveška, SAD, Holandija

Pre izgradnje i puštanja u rad Balkanskog toka, gas se iz Rusije dopremao postojećom infrastrukturom preko Ukrajine i Mađarske. Kapacitet tog gasovoda je pet milijardi kubnih metara i on je i dalje u funkciji.

Ruski „Gasprom“ i javno preduzeće „Srbijagas“ drže monopol na tom gasnom infrastrukturom, pa kroz taj gasovod teče samo gas iz Rusije i on je praktično nedostupan za druge učesnike na tržištu.

Sa druge strane, kako je u izjavi od 17. decembra na onlajn konferenciji istakao Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, gotovo polovina tog gasovoda se ne koristi.

„Interkonekcija između Mađarske i Srbije kod Horgoša (na granici dve države) ima kapacitet od 5 milijardi kubnih metara gasa u poređenju sa srpskom potrošnjom od 2,5 do 3 milijarde kubnih metara gasa. Taj gasovod je poluprazan“, izjavio je tada Kopač.

On je istakao da bi postojećim gasovodom preko Mađarske Srbija mogla da uveze gas iz Norveške, Sjedinjenih Američkih Država ili Holandije.

Šta trenutno Srbija koristi?

Puštanjem u rad gasovoda Balkanski tok prvog dana 2021. Srbija se priključila na ruski gasovod Turski tok.

Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije dostavljenim u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE), tim gasovodom je do 14. januara dopremljeno 80 miliona kubnih metara gasa.

Novim gasovodom, prema projekcijama Energetske zajednice koje je na onlajn konferenciji za medije tog regulatornog tela Evropske unije izneo 23. novembra 2020. zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle, monopol ruskog Gasproma na tržištu Srbije „biće ojačan za najmanje 20 godina“.

Deonica gasovoda Turskog toka u Srbiji, od Zaječara na istoku Srbije nedaleko od granice sa Bugarskom do Horgoša na severu na granici Srbije sa Mađarskom, duga je 403 kilometra. Njime se ruski gas doprema preko Turske i Bugarske. Kapacitet mu je, kako su saopštili zvaničnici – 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Gasovod “Turski tok” deo je dugoročne ambicije Rusije da na minimum svede transport gasa kroz Ukrajinu izgradnjom alternativnih pravaca kao što su, pored Turskog toka i Severni tok 1 i 2.

Ujedno, Rusija na taj način “zaobilazi” Ukrajinu, sa kojom ima višegodišnje sporenje oko ukrajinskih teritorija. Rusija je i ranije koristila gas kao mehanizam u odnosima sa Ukrajinom, pa je tako Moskva u nekoliko navrata smanjivala isporuku gasa prema Kijevu.