Slava Visokih Dečana: Ostanite ovde da spasavate sebe, svoj narod, pa i celi svet

Tradicionalno, hiljade vernika i posetilaca sa Kosova i Metohije, gradova centralne Srbije, Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije kao i iz drugih krajeva, uz sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve proslavilo je slavu ktitora manastira – Svetog Kralja Stefana Dečanskog, poznata i kao Mratindan.

U narodu se i danas čuje izreka „Sveti Mrata, sneg na vrata“, kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine. Iako se Đeravica uveliko zabelela od snega, ovo je jedna od retkih slava u kojoj je manastir još uvek bio okupan u miholjskom suncu.

Liturgiju je služio arhiepiskop berlinski i svenemački Ruske pravoslavne crkve Marko, uz sasluženje vladike raško-prizrenskog Teodosije, vladike bihaćko-petrovačkog Sergija, monaštva i sestrinstva eparhije.

„Nisam ja vas udostojio, nego vi mene“ pozdravio je okupljene arhiepiskop Marko. Iako Rus nemačkog porekla, ali jedan od učenika Ave Justina Ćelijskog, arhiepiskop Marko besedio je na srpskom.

U svojoj bedesi podsetio ih je na razlog zašto se danas okupljaju u ovom manastiru i na ono što on vidi kao osnovu hrišćanstva – pokajanje.

„Mislim da je razlog u tome da je Sveti Stefan veliki zidar koji podiže zid oko ovog manastira i naših duša svojim molitvama za nas sve pravoslavne hrišćane. Ovaj zid je tvrd, pretvrd, nikad za sve vekove ovog manastira niko ga nije srušio i tako treba naša srca niko da ne sruši, nikakva sila“, naveo je.

„Mi ćemo biti zid, hrišćani, samo onda kad zidamo svakog dana, kad nikad ne prestajemo, kad znamo da naše hrišćanstvo nije samo trenutna stvar“, a kako je istakao ono se sastoji u „pokajanju najpre“.

Bratstvu manastira poklonio je ikonu svetog Aleksandra Minhenskog,“mučenika koji je opstao protiv Hitlerove vlasti i bio progonjen“.

U svom podvigu kralj Stefan Dečanski zadužio je srpski narod i dečanske monahe, istako je s druge strane, vladika bihaćko-petrovački Sergej.

„Iako kralj, a ne monah ili sveštenik, kao retko ko među našim svetim precima, poznavao je tajne bića Božjeg“.

Vladika Sergej je kazao da su „formalizam, apsolutizam, neučestvovanje u životu, nego nekakvo apstraktno podržavanje života, gorki plodovi koje oseća i srpski narod, osećamo i to kroz političke intrige zapadnih zemalja“.

Prema njegovim rečima, o tome najbolje svedoče „okupljni ovde oko Sv. Kralja, kolevci pravoslavnoj natopljenoj krvlju“.

„Siguran sam draga braćo da će snaga naše molitvene tišine nadjačati sve topove i bombe i svo zveckanje sabljama kojima se ovde preti“, dodao je i zahvalio se Srbima sa Kosova i Metohije.

„Hvala vam što držite predanje i tako nadvladavate demone. Ova vaša nevidljiva borba, ako Bog da, preobratiće se vrlo brzo u vidljivu pobedu a vidljiva pobeda je Hristos Bog naš kojeg ćemo videti kako dolazi u svoj svojoj slavi. Držite se čvrsto svog predanja, za ćivot Sv. Stefana“.

Dečancima je poručio ono „što vrlo dobro znaju“: „da ostanu u keliji šta god da se desi“, jer je to osnovni etos.

„Ostati ovde u svojoj keliji, manastiru na Kosovu i Metohiji, da spasavate sebe, svoj narod pa i celi svet“.

U Visokim Dečanima danas se okupilo između dve i tri hiljade vernika i posetilaca sa Kosova i Metohije, iz gradova centralne Srbije i Vojvodine, Crne Gore, Republike Srpske, Severne Makedonije ali i iz drugih krajeva.

Manastir Visoki Dečani je jedan od najznačajnijih srpskih manastira. Smešten u živopisnoj dolini reke Bistrice, okruženom visovima Prokletija svoj život od 700 godina proslavlja kao jedina do sada neoštećena crkva sa Kosova i Metohije.

Pod zaštitom je UNESCO-a od 2005. godine, i nalazi se pod jakom zaštitom KFOR-a od ’99. Bio je meta četiri oružana napada – dva minobacačka 2000. i 2004, te napada zoljom 2007, i pokušaja terorističkog napada.

U manastiru se čuvaju mošti Sv. Kralja Stefana Dečanskog, a u samoj crkvi liturgije su svakodnevne. Blago koje se čuva u manastiru i živ crkveni život neprekidno traje kroz vekove i obnavlja se neprestano.

U novijoj istoriji već su dva takva talasa, od ranih devedesetih kada su prvi mladi monasi, među kojima današnji episkop Teodosije i arhimandrit Sava stigli u Dečane iz manastira Crna Reka koji se prvi obnovio monaškim podmlatkom u Eparhiji raško-prizrenskoj, sa njima i današnji igumani Hilandara Metodije, i Ilarion koji danas vodi Draganac.

„Praktično, nema sveštenika i arhijereja Srpske pravoslavne crkve, i uopšte naroda da nisu na neki način vezani za Dečane“, rekao je nedavno otac Sava i podsetio i na to da su u samom manastiru, pored episkopa Teodosija, zamonašeni episkopi Irinej Bački i Porfirije, a za manastir je posebno vezan i mitropolit Amfilohije koji je još kao student u njemu često boravio.

Trenutno je u manastiru i šest novopristiglih mladih iskušenika.

O Svetom Stefanu Dečanskom

Sveti kralj Stefan Uroš III Nemanjić – Stefan Dečanski je po naređenju oca – kralja Milutina bio oslepljen. Pri oslepljenju, prema predanju, javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i obećao mu da će mu vratiti vid. Sveti Stefan je pet godina proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja (Pantokratora), da bi mu nakon pet godina Sveti Nikola čudotvorno vratio vid, a Stefan Dečanski je iz zahvalnosti počeo gradnju manastira Visoki Dečani –„jednu od najlepših građevina vizantijske umetnosti i srednjevekovne arhitekture na tlu srpske države.“ 

Stefan Dečanski se upokojio 24. novembra 1336. godine, a sa Svetim Savom i knezom Lazarom čini „trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod.“ 

Slava Sveti Stefan Dečanski se još naziva i Mratindan, a njegove mošti se čuvaju upravo u manastiru Visoki Dečani.