Biti mlad i ambiciozan u Srbiji znači stalno proveravati granice onoga što je moguće. Ne možemo se odupreti utisku da mladi žive između dve krajnosti – između želje da veruju i razloga da odustanu. Sve vreme se trudimo da učimo, radimo, verujemo da trud ima smisla, a istovremeno posmatramo kako se vrednosti premeštaju sa znanja na podobnost. Sistem nas uverava da prilike postoje, ali tek kada naučimo kome da se obratimo. Ambicija se ovde često tumači kao nestrpljenje, a želja mladih za nečim većim i boljim kao naivnost. U početku te pokreće želja da napraviš promenu, a onda polako naučiš da svaka promena ima cenu, i da je prevelika za one koji još uvek pokušavaju da opstanu. Ipak, postoji ta tanka linija između razočaranja i upornosti i mnogi od nas po njoj hodaju svakoga dana.

Sadašnje sukobe na ulicama Srbije vidim kao sukob između koncepta kontinuiteta i tranzicije. U nedostatku postizanja konsenzusa između vlasti i građanskog revolta, izgleda kao da će na ulicama biti sve više ljudi i njihovog uverenje da će ulica na kraju rešiti sudbinu politike u Srbiji.

Novinari Radio Prištine Đuro Slavuj i Ranko Perenić nestali su na današnji dan pre tačno dvadeset sedam godina, na putu do manastira Sveti Vrači gde je trebalo da urade prilog o povratku otetih monaha. „Zvanične informacije o njihovom nestanku još uvek nisu poznate javnosti“, oglasio se UNS sa svojim ogrankom na Kosovu.

To što je Aleksandar Vučić izgubio kod Srba sa Kosova oreol patriote i čuvara Srbije, nije umanjilo njegov uticaj na njih. Naprotiv. Srbima na Kosovu je Beograd preko SNS-a i njegovih svih struktura oduzimao godinama autentični politički subjektivitet i teritorijalnu i institucionalnu kontrolu koju su Srbi na Severu imali i iz čega su de fakto crpeli moć da utiču na sopstveni položaj i status.