Veran Matić – Suša srpskog novinarstva

23. Jun 2021.
U sećanjima na Gordanu Sušu urezalo mi se ono što se dogodilo u proleće 2003. godine kada je Vladimir Beba Popović pozvao Gocu telefonom nakon njenog intervjua sa Nebojšom Čovićem, tadašnjim potpredsednikom Vlade.
PREMINULA NOVINARKA GORDANA SUSA
Gordana Suša. Foto: BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIC

Piše: Veran Matić

Pre osamnaest godina, Miloš Vasić je u Vremenu, na sebi svojstven način, opisao šta se desilo: „Kad smo kod g. Popovića: to isto lice pozvalo je telefonom u petak uveče Gordanu Sušu, glavnu urednicu video-produkcije VIN, očito nezadovoljno intervjuom koleginice Suše sa potpredsednikom Vlade Nebojšom Čovićem. Gordana Suša je, naime, dopustila sebi da se kod g. Čovića raspita o stvarnom statusu i ulozi g. Popovića u Vladi Srbije. Nebojša Čović je na to pitanje uredno odgovorio. Nezadovoljan time što se Gordana Suša uopšte usudila da se o tako nečem raspituje, gospodin Beba se okomio na nju pretnjama i prostaklucima nedostojnim jednog vladinog činovnika, a koje ovde nećemo citirati, jer nisu za štampu (iz razloga vulgarnosti, da budemo sasvim jasni). Osim prostakluka, gospodin Beba je sebi dopustio i pretnje prema ličnosti Gordane Suše, njene porodice i producentske kuće kojoj je na čelu. Pri tom se pozvao na “deset ljudi koji ovde sede i slušaju”; Gordana Suša mu je tada prekinula vezu“.

Tim povodom je pre četrnaest godina na sajt NUNS-a Ljiljana Smajlović objavila sledeće: „Ponekad je i novinarima potrebna hrabrost da stvari nazovu pravim imenom. Vladimir Beba Popović imao je mnoge kontakte sa novinarima u Beogradu, ali je samo Gordana Suša javno rekla da je bivši šef Biroa Vlade Srbije na nju vršio pritisak. Neke kolege iz branše su njegov način komuniciranja sa novinarima smatrale dopustivim, ali je verovatno Gordana Suša ta kojoj možemo da zahvalimo što danas političari i njihovi portparoli dobro paze da se ne zamere novinarima. Javnost ne voli da čuje da vlast pritiska štampu, a birači imaju načina da se vlastima osvete – na izborima“.

Pomenuti incident bio je jedan od povoda za poziv na dijalog vlasti i medija 2003. godine, nakon ukidanja vanrednog stanja posle ubistva premijera Zorana Đinđića. Jedan od zahteva bio je vezan i za „odnos vladinih službenika prema medijima, uz poseban osvrt na pretnje koje su oni upućivali pojedinim urednicima“.

Iz sadašnje polarizovane medijske i političke scene deluje neverovatno da je svoj potpis ispod pomenutih zahteva vlastima stavilo čak četrnaest glavnih i odgovornih urednika, od kojih su neki radili i u medijima u kojima je država imala većinsko vlasništvo:

Manojlo Vukotić, glavni i odgovorni urednik lista Večernje novosti

Dragan Janjić, glavni i odgovorni urednik agencije Beta

Slavoljub Kačarević, glavni i odgovorni urednik lista Glas javnosti

Mijat Lakićević, glavni urednik Ekonomist magazina

Veran Matić, glavni i odgovorni urednik RTV B92

Lila Radonjić, glavni i odgovorni urednik Produkcijske grupe Mreža

Dušan Radulović, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda, I program

Slobodan Reljić, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN

Zoran Sekulić, glavni i odgovorni urednik agencije Fonet

Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik lista Blic

Nebojsa Spaić, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda 202

Grujica Spasović, glavni i odgovorni urednik lista Danas

Gordana Suša, glavni urednik Nezavisne TV produkcije VIN

Dragoljub Žarković, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme

Sa ovog spiska prvi je otišao Spaja. Za njim Žare. Onda Gruja. Zatim Janjić. I sada Goca.

Sa njima neumitno odlazi jedna epoha srpskog novinarstva. Jedan po jedan, nestaju potporni stubovi nekadašnje medijske scene. Nisu dočekali bolja vremena. Ovaj spisak i ovi potpisi svedoče o tome kako smo nekada davno bili složni i jedinstveni. Beše davno – pre „čak“ 18 godina.

Share