Veran Matić – Savet (iz) Evrope

21. Jun 2021.
Tokom prethodne sedmice beležimo dve prvostepene osuđujuće presude zbog ugrožavanja bezbednosti novinarki, prvo ročište povodom pretnji upućenih Jeleni Zorić kao i nastavak ponovljenog suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Switzerland Biden Putin
Ilustracija. Foto: Beta/Leandre Duggan/Keystone via AP

Piše: Veran Matić

Viši sud u Beogradu proglasio je krivim i izrekao uslovnu kaznu od godinu dana zatvora, s rokom provere od četiri godine, Dejanu Vulićeviću (49) zbog nasilničkog ponašanja prema novinarkama televizije Pink – Gordani Uzelac i Mari Dragović, tokom protesta Dveri ispred zgrade te televizije u septembru 2017. godine. Vuličeviću je izrečena i novčana kazna od 50.000 dinara. Osuđen je zbog krivičnog dela nasilničkog ponašanje na javnom skupu.

Nastavljeno je ponovljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. Sud je odbio sve predloge tužilaštva i odbrane za izvođenje dodatnih dokaza. Ako je suditi po ovonedeljnom ročištu, stiče se utisak da se približavamo zaključenju glavnog pretresa, odnosno iznošenju završnih reči i kraju ovog ponovljenog suđenja.

U Palati pravde počelo je suđenje za ugrožavanje bezbednosti novinarke Jelene Zorić u kojem je okrivljeni advokat Svetislav Bojić, branilac Predraga Koluvije u slučaju „Jovanjica“. Na prvom ročištu je izložen optužni predlog, predloženi su dokazi i izneta uvodna reč branioca.

Početkom nedelje D. G. je prvostepeno osuđen na uslovnu kaznu od 6 meseci sa rokom provere od godinu dana i dve godine zabrane prilaska i kontakta za ugrožavanje sigurnosti (po članu 138, stav 1) novinarki Jovani Gligorijević.

Jovana je na društvenim mrežama napisala da je po prvi put u njenom životu neko dobio osuđujuću presudu zbog pretnji koje joj je upućivao. Konkretno, osuđeni je u maju prošle godine uputio pretnje putem društvene mreže Instagram, vređajući je i poručujući joj da će „doći dan za naplatu“. Bila je to jedna u nizu pretnji upućenih koleginici zbog posla koji obavlja i vrednosti za koje se zalaže, između ostalog i kao članica grupe „Novinarke protiv nasilja“.

Nekoliko dana ranije u Nikoziji je održana sednica Saveta Evrope na kojoj su učestvovali ministri iz 47 država, zaduženi za medije i informisanje. Između ostalog, ministri su od Saveta Evrope, najveće evropske organizacije za zaštitu ljudskih prava, zatražili da pomogne u izradi nacionalnih akcionih planova za zaštitu novinara čija je bezbednost sve više ugrožena.

Na konferenciji je učestvovala i ministarka Maja Gojković koja je ukazala da je „Vlada Srbije formirala 2013. godine Komisiju za istraživanje ubistava novinara i kao rezultat njihovog rada osuđena je osoba za ubistvo srpskog novinara počinjeno 1999. godine. U Srbiji od 2016. godine radi i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, a u decembru 2020. godine Vlada je formirala Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara. U svim ovim telima učestvuju predstavnici državnih organa i novinarskih i medijskih udruženja. Pored drugih mera, oni su pokrenuli SOS telefon 2021. godine. Ovaj mehanizam obezbeđuje informacije kako bi zaštitili svoja prava“, napomenula je Gojković.

Verujem da u poređenju sa mnogim državama, članicama Saveta Evrope idemo korak unapred. Problem je što se nakon dva koraka obično vratimo korak unazad čime se dovede u pitanje učinjeno ili se obesmisli nekom nepromišljenom izjavom ili reakcijom. I tako ukrug.

Marija Babić iz NUNS-a je na konferenciji primetila da je „čitav mehanizam u početku imao poteškoća, međutim nakon sprovođenja obuka za novinare, policiju i tužioce i podizanja nivoa komunikacije između tih grupa, ovaj mehanizam je funkcionisao mnogo bolje. Imamo pojedinačne pozitivne primere, slučajeve u kojima imamo brza reagovanja nadležnih institucija, posebno kada prolaze kroz pomenuti mehanizam. Međutim, čini se da su to samo pojedinačni slučajevi koji nisu dovoljni da kažu da je bezbednost novinara podignuta na viši nivo”, istakla je Babić.

Slažem se da nam je potreban kontinuitet unutar definisanog mehanizma koji će pokazati da sve što rade tela za istragu ubistava novinara, bezbednost i njihovu zaštitu nemaju jednokratnu upotrebu već predstavljaju sistemski pristup koji definiše pravila za buduće slučajeve kojih će, nadam se, biti sve manje. Između ostalog i zbog presude povodom pretnji Jovani Gligorijević. Priznajem da sam često i sam razočaran inertnošću i indolentnošću sa kojom se suočavam na različtim ravnima u različtim institiucijama. Obradujem se kada primetim da se klima menja nabolje, što je često zasluga pojednaca koji su motorna snaga i koji prepoznaju značaj ove problematike.

Zanimljivo je da je na pomenutoj ministarskoj konferenciji generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutijerez, uz podsećanje da je u poslednjih šest godina u Evropi ubijeno čak 33 novinara, izrazio neslaganje sa tezama da su „ključne pretnje slobodi medija, između ostalog, globalni pad poverenja u sve medije, nedostatak etičke samoregulacije društvenih mreža, te da je potrebno da države uspostave nove oblike regulacije medija. Profesionalnim medijima nisu potrebni novi propisi. Svi znate da su najbolji ‘protivotrovi’ zaštita novinarstva kao javnog dobra, promovisanje medijske pismenosti, promovisanje etike, samoregulacije i pluralizma medija, a pre svega mnogo veća transparentnost onih koji su na vlasti“, rekao je generalni sekretar EFJ.

Mnoge od iznesenih stavova lično delim. Kao član Radne grupe za primenu Akcionog plana za primenu Medijske strategije primećujem da se sve češće insistira na štrikliranju aktivnosti i nužnoj izmeni postojećih zakona. Umesto da se za početak dosledno primene postojeći medijski zakoni. O tome je sa pravom pričao predstavnik Evropske federacije novinara. Nadam se da ga je čula ministarka Gojković.

Share