Veran Matić – Pirova pobeda

23. Jul 2021.
Smanjenje odštetnog zahteva Milenijum tima prema tuženim medijima sa 100 hiljada na „simboličnih” 100 evra, deluje kao Pirova pobeda. Tužioci nisu odustali od tužbe. I dalje misle da su u pravu i nastavljaju spor.
ilyass-seddoug-c4lXkCHuaXY-unsplash
Ilustracija. Foto: Ilyass SEDDOUG / Unsplash

Piše: Veran Matić

Ovakvim stavom se dodatno razotkriva prava priroda SLAPP tužbi. Suština je da su to tužbe protiv javnog interesa koji opravdano postoji u javnosti u odnosu na uticajne pojedince ili moćne kompanije. Po svojoj prirodi neosnovane, SLAPP tužbe imaju svrhu da obreshrabre bilo kakve inicijative koje će ustuknuti kada se suoče sa visinom odštetnog zahteva. Ako se on smanji (kao što je to trenutno slučaj sa Milenijum timom), to ne znači da se nećete suočiti sa komplikovanim i dugotrajnim sudskim postupkom. O tome svedoči i koleginica Ljiljana Stojanović, koja ukazuje na komplikovanu proceduru preuzimanja sudskih poziva, dodatne putne i sudske troškove. Da ne govorimo o tome da se bliskost „MiIenjum tima” sa vlastima reflektuje na odluke lokalnih komisija za projektno sufinansiranje koje po njenim rečima, u širokom luku zaobilaze tuženi „JUG press”.

Kada se sa time suoče, mnogi ustuknu, što je plodno tlo za samocenzuru koja time poprima sve veće razmere. U strahu od SLAPP tužbi, zazire se od otvaranja tema od javnog interesa, što rezultira trendom da od 2018. godine postoji primetan rast ovih tužbi koje postepeno, umesto političara, sve češće pokreću kompanije.  U takvim okolnostima, veoma je značajno kakva će biti reakcija suda pošto su su „sudovi oni koji uspostavljaju praksu.” Drugim rečima, sudovi su ti koji treba da uspostave granice i destimulišu sve one koji pribegavaju SLAPP tužbama.

Sećam se da smo devedesetih blisko sarađivali sa britanskom organizacijom „Article 19” koja se bavi zaštitom medijskih sloboda. Njihov fokus sada je na SLAPP tužbama, kao novom modalitetu pritiska na medije. Prema njihovim navodima „protiv ubijene malteške novinarke Dafne Karuana Galicija, bilo je podneto nekoliko desetina takvih tužbi, ukljućujući i jednu u Americi sa odštetnim zahtevom od čak 40 miliona dolara.”

Evropsko iskustvo nas uči da ustanovljena sudska praksa u mnogim državama obeshrabruje one koji pribegavaju ovakvoj vrsti tužbi. U našoj zemlji, destimulaciju ovog trenda bi trebalo da započnu sami poliitičari koji bi time poslali jasnu poruku da ovakav vid tužbi ne koriste kao pritisak na uređivačku politiku medija. Siguran sam da bi, bez obzira na formalnu nezavisnost sudske grane vlasti, to rezultiralo sudskom praksom „kao nekoj vrsti pokazatelja gde su granice.”

Jasno je da se svim pobrojanim razlozima ponovo vraćamo na atmosferu koja se proizvodi u društvu u odnosu na preovlađujuće mišljenje. Dominacija provladinog narativa u njima naklonjenim medijima rezultira stanjem u kojem se sve češće prelaze crvene linije.  Nepostojanje dijaloga i sve manja tolerancija, vode nas u sve veću društveno-političku, medijsku i profesionalnu polarizaciju. SLAPP tužbe tome doprinose, čak i kada imaju odštetne zahteve od sto evra. To je neuporedivo manje od sto hiljada evra, ali sniženjem cifre ne gubi se razorna priroda ovih tužbi. Zato je bitna suština problema, a ne forma, iskazana sniženjem novčanog zahteva. Ponašanje „MIlenjium grupe” to pokazuje.

Share