Veran Matić – Inat javnog medijskog servisa

23. September 2021.
Prošla je Tviter euforija koja je rezultirala svojevoljnim napuštanjem ove društvene mreže od strane Radio-televizije Srbije.
Twitter Settlement
Ilustracija. Foto: Beta/AP Photo/John Raoux

Piše: Veran Matić

Nisam baš siguran ko je ovim činom više izgubio. Naročito kada vidim istraživanje Demostata koje pokazuje da „manje od trećine gledalaca smatra da preko javnog servisa dobija istinite i aktuelne informacije“.

Otvaranjem naloga na ovoj društvenoj mreži prihvatili ste njene uslove korišćenja. Tviter nalog nije nešto što je obavezno, ali je očekivano da svaki javni medijski servis treba da bude dostupan korisnicima na svim relevatnim platformama. Da je Tviter nebitan, ne bi se ovde u toj meri bavili njegovom uređivačkom politikom (o kojoj možemo da debatujemo). Tim pre ne razumem odluku o napuštanju ove društvene mreže. Izuzev formulacije o bliskosti sa državom, ovaj potez nije doveo u pitanje sadržaj postova koji potvrđuju ili dovode u pitanje ispravnost pomenute formulacije. Znam samo da za razliku od RTS, koji je svojevoljno napustio ovu društvenu mrežu, mi ne možemo svojevoljno da prestanemo da plaćamo taksu za javni medijski servis. I tu je osnovna razlika u nerazumevanju ove zaumne odluke koja se očito neće promeniti. I zbog koje na Tviteru više nema Radio-televizije Srbije. To se valjda zove srpski inat.

Umesto uređivačke politike Tvitera, logičnije bi bilo da se javnost pozabavi godišnjim izveštajem o poslovanju koji je pre izvesnog vremena Radio-televizija Srbije dostavila Narodnoj skupštini. To bi bio očekivani sled događaja u skladu sa njihovom prioritizacijom. Logično je da diskutujemo zašto je Radio-televizija Vojvodine još uvek na budžetu i zbog čega dobija 900 miliona dinara godišnje i pored nove velelepne zgrade koja omogućuje proizvodnju gledanog progama. Nešto ozbiljno ne štima ako se pokrajinski javni medijski servis isključivo hvali drugim programom na jezicima nacionalnih manjina i sadržajima sa prvog kanala poput emisija Ljubice Gojić i Zorana Panovića. Lepo je da država izdvaja sredstva za digitalizaciju sadržaja pokrajinskog javnog medijskog servisa, ali nije dobro što taj program nije gledan i ne privlači zainteresovane oglašivače.

Slaba je uteha kad pogledamo šta se događa u Sloveniji sa tamošnjom državnom novinskom agencijom. Kako stvari stoje, premijer Janša se potrudio da zarati sa Radio Študentom, Radio-televizijom Slovenije i agencijom STA, koja slavi tri decenije postojanja. Sukob je do te mere eskalirao da je tamošnji Vrhovni sud naložio konzervativnoj vladi da plati dug nacionalnoj novinskoj agenciji koja ima devedeset zaposlenih. Slovenački premijer je agenciju STA nazvao „nacionalnom sramotom“ jer je prema njemu isuviše kritična.

Sva je sreća da više nemamo novinsku agenciju u državnom vlasništvu. Buntovnih radija više nema. Ostaju kablovske televizije kao poligon za sukobe poput onih u Sloveniji. Zato me brinu ovdašnji pogledi odobravanja za ono što se događa u Sloveniji, Poljskoj i Mađarskoj. Neke lekcije se izgleda nikada ne nauče.

Click