Veran Matić – Decenija rada Saveta za štampu

15. Septembar 2021.
Na današnji dan, pre tačno deset godina, počeo je sa radom Savet za štampu, nezavisno samoregulatorno telo registrovano 2009. godine, sa ciljem praćenja poštovanja Kodeksa novinara Srbije u štampanim medijima. Osnivači Saveta za štampu su Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Asocijacija medija i Lokal pres.
JAVNA SEDNICA SAVETA ZA STAMPU
Javna sednica Saveta za štampu (2020). Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV

Piše: Veran Matić

Rad na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima trebao bi da afirmišu a ne da dezavuišu dosadašnje napore i nesporna dostignuća Saveta za štampu u borbi za poštovanje profesionalnog Kodeksa koji bi trebalo da svede na minimum svakodnevnu pojavu obmane, manipulacije ili sakrivanja važnih informacija od publike.

Jedan od najvećih problema ovdašnjeg, ne samo medijskog, zakonodavstva je činjenica da od trenutka usvajanja strategije, preko procesa izrade zakona, usvajanja u parlamentu, do njegove praktične primene, protekne isuviše vremena. To u značajnoj meri utiče i na moguće greške koje je teško otkloniti do naredne izmene zakona, kada se opet kasni sa primenom. I tako u krug. Još gore je kada se pokušava izmeniti pravni okvir time što se forsiraju lošija rešenja, poput pokušaja da se marginalizuju nesporni uspesi Saveta za štampu koji je tema brojnih sastanaka Radne grupe za izmenu i dopunu Zakona o javnom informisanju i medijima.

Sa druge strane, imamo dobre primere kada postoji svest o ubrzavanju zastarelosti i prevaziđenosti pravnih normi usled tehnoloških promena koje rezultiraju time da „digitalne pretnje ne može rešiti zakonodavac zaglavljen u analognom svetu.”

U domenu izmena i dopuna Krivičnog zakona, to bi trebalo da bude prevaziđeno na osnovu analize profesora Stojanovića. Parcijalne izmene i dopune bazirane na ovoj studiji, trebalo bi da koncept zaštite bezbednosti usaglase sa realnim stanjem u kojem se ugrožava njihov fizički i profesionalni integritet. Dosadašnje iskustvo daje nam dovoljno osnova da ovoga puta izmene budu sveobuhvatne, i što je najbitnije, da svojim postojanjem i praktičnom primenom odvraćaju potencijalne napadače. Iako postoje mišljenja da je i postojeći zakonski okvir dovoljan i da je ključna „primena zakona i efikasnosti rada institucija uz veći stepen razumevanja policije i tužilaštva za novinarski posao”, činjenica je da postoje ozbiljne „rupe u zakonu” koje se zloupotrebljavaju. Novim zakonskim rešenjima bi te mogućnosti bile svedene na minimum, čime bi se uskratila mogućnost za nerazumevanje, odsustvo primene i izbegavanje odgovarajućeg sankcionisanja počinilaca.

Globalna borba protiv dezinformisanja očito uzima sve više maha i na društvenim mrežama. Tako će Tviter, po prvi put, sarađivati sa novinskim agencijama Rojters i AP na proveri činjenica i razotkrivanju dezinformacija. Ova uticajna društvena mreža trenutno testira opciju koja će korisnicima omogućiti da prijave sadržaj zasnovan na lažnim vestima i ujedno aktivira novu opciju kojom će označavati naloge koji koriste govor mržnje, koji će biti blokirani nedelju dana.

Moć društvenih mreža može se videti tokom aktuelne predibzorne kampanje u Nemačkoj, u kojoj partija desnih populista, osnovana 2013. godine, dominira na internetu, bez obzira na dugovečnost i brojnost konzervativaca i socijaldemokrata. Pravila igre se u toj meri menjaju da je potrebno pratiti događanja u razvijenom svetu, koja će, pre ili kasnije, biti primenjena i kod nas. Imajući u vidu negativne trendove, raste potreba za informativnim, istraživačkim, ‘fektčekerskim’ internet portalima radi upoređivanja sadržaja i donošenja odgovarajućeg zaključka o društveno-političkim događanjima.

Imajući sve ovo u vidu, potrebna je dodatna edukacija. Hvale vredno je objavljivanje „Vodiča za digitalnu bezbednost mladih – zaštita privatnosti i sprečavanje digitalnog nasilja“ sa ciljem jačanja digitalnih kompetencija dece i mladih. Sve raznovrsniji digitalni alati, aplikacije i platforme koje su dostupne mladima, pored njihove upotrebljivosti, šire mogućnosti za zloupotrebu i nastanak ugrađenih grešaka koje je kasnije izuzetno teško ispraviti.

Vraćam se, na kraju, ponovo Savetu za štampu kao jednoj od ključnih svetlih tačaka ovdašnje medijske scene. Tim pre ne razumem zakonodavne tendencije koje dovode njegov legitimitet u pitanje. Shvatam da najviše smeta onima koji svakodnevno krše novinarski kodeks i koji misle da će osnivanjem satelitskih samoregulatora relativizovati istinske domete i profesionalizam jedinog originalnog Sveta za štampu. Biće isto kao i sa svakom kopijom.  Original će biti na ceni. Tako je i sa Savetom za štampu.

Share