Veran Matić: 14 meseci zatvora

12. October 2022.
Vraćam se iz Vranja, posle presude Dejanu Nikoliću Kantaru, i dvojici optuženih za nasilničko ponašanje prema vlasnici OK radija Oliveri Vladković, supruzi našeg kolege Gorana sa kojim smo vodili velike bitke za slobodu medija.
IMG_9618-scaled
Dejan Nikolić Kantar na suđenju. Ilustracija: Marko Somborac

Piše: Veran Matić

Goran nas je zauvek napustio 2017. godine a njegova supruga, iako nije iz naše profesije, u znak sećanja na Goranovu posvećenost, nastavila je da vodi radio čiji je poslovni model u značajnoj meri baziran na prihodima kafea koji je i ugostiteljski ali i zabavni prostor, prostor za diskusiju… Kafe „No comment“ u sklopu OK radija predstavljao je svojevrsnu oazu zdravog razuma u Vranju sve do početka avgusta kada je prestao sa radom u atmosferi straha, nakon demoliranja i nasilničkog ponašanja prema zaposlenima.

Ovo mi je četvrti put kako od početka juna odlazim u Vranje. Pokušavam da pravim beleške o značaju presude i svega što se dogodilo za vreme istrage i tokom suđenja. Stižu mi linkovi na izveštaje sa komemoracije Gorici Nešović, kojoj nažalost, nisam mogao da prisustvujem.

Primećujem da je medijska pažnja izuzetno velika a ton opraštanja dirljiv, odmeren, precizan, snažno jasno usmeren ka onima koji će ga razumeti… bez patetike… sa pominjanjem svih važnih trenutaka iz naših karijera i „svega što nam se događalo“ u proteklih 40 godina. Saša Mirković Mici je to uradio u svom govoru, a Dragan Ilić na komemoraciji ali i putem sjajne retrospektive „Gorice kroz muziku“…

Prisećam se da sam u redakciju Ritma srca ušao u Orvelovoj 1984. a da je ona  već imala karijeru u Mladom novom svetu… Stiže mi poruka od Dragana: „Ispratili smo Goricu kako dolikuje… k’o nekad, ti u ANEMu juriš lokalne kabadahije, mi radimo program u Domu omladine…“

***

Ti naši, sve češći „redakcijski sastanci“ koji se nažalost, formalno nazivaju komemoracijama, nose sa sobom i neke poruke… da ako mi se nešto desi, onda da znate, vodite računa… pa čujem da je juče u nekim slučajevima bilo priče i o grobnom mestu, pa epitafu…

***

Istovremeno sa teškim istragama zbog pretnji i napada na novinare – od onih za nerešena ubistva koleginica i kolega preko nerešenih slučajeva atentata na novinare i napada, vidim ponavljanje istovetne matrice. Od napada do nekažnjivosti, suočavam se sa pitanjem cene koja se plaća, i pitanjima da li je vredelo… Imao sam tu sreću da radim ovaj časni posao u zanimljivim vremenima i svakako da bih voleo da se taj radno životni ciklus posle 40 godina završava sa nekim mirom. No, kao što reče Dragan, i dalje treba juriti lokalne kabadahije koji prete medijima…

***

Ovo suđenje u Vranju, bilo je dosta efikasno vođeno, i sa svim primedbama  kojima sam već pisao, mislim da treba odati priznanje istražnim organima ali i sudiji Jeleni Dimitrijević. Sam slučaj nije jednostavan, odvijao se u uslovima koji su narušavani organizovanim akcijama saradnika optuženog Dejana Nikolića, koji je navikao da neformalno upravlja gradom. Ovaj model efikasnog uticaja na rad institucija najbolje oslikava izgradnja nelegalnog objekta proširenja  kladionice kojom je zazidao deo OK radija, bez ijedne dozvole i sa stalnim rešenjima nadležnih da se obustave radovi i da se sruši nelegalno izgrađen objekat. Na taj ulaz, zaposleni OK radija izbegavaju da ulaze, a meni je uvek zanimljivo da vidim i da se šokiram da radovi i dalje traju… Tako je i juče,  namerno predamnom demonstriran rad na enterijeru…

Marko Somborac je prošli put zaključio da se u izveštajima ne vidi koliko je to veliki objekat, koji bukvalno visi na zgradi i nad ulazom u veliki pakring. Kao bivši upravnik stambene zajednice, detaljno me je informisao o načinima kako takvi objekti nastaju i kako ih je moguće srušiti. Jednom prilikom mi je rekao: kao upravnik imao sam probleme Srbije u malom: otimanje teritorije, fiskalnu konsolidaciju, pretnje, nepostojanje institucija… Iako sam na funkciji uvideo kako je i polticarima ili Vučiću kad treba da urade nešto bolno/nepopularno, ali bitno je reći da nikako te probleme ne rešavaju, bilo da su neki nasleđeni, bilo da su za neke direktno odgovorni. Zapravo, cela Srbija je u vlasti raznih „Kantara“.

Izgubili smo veliku energiju i vreme, da se dogodi neki mikro pomak, jedna presuda u moru krivičnih dela zbog kojih bi dotični Kantar morao da odgovara. Srbija je Vranje, grad sa snažnim Simpo-m u koji pre nekoliko desetina godina dolazi osnivač IKEA, Yumcom, itd… koji su danas oronoli divovi na račun „Kantara“ i sličnih. Bliskost dotičnog Srpskoj desnici rezultira da u jednom gradu Miša Vacić ima čak 13 odbornika u lokalnom parlamentu a da višestruko osuđivani kriminalac (nazvan i biznismenom) na nacionalnom nivou puni budžet putem kockarnica.

***

14 meseci zatvora. Za ugroženu ekonomsku i svaku drugu bezbednost jednog medija, za užasavajući atak na dve žene, vlasnicu, udovicu našeg kolege, i njenu blisku saradnicu koja nije pristala da bude zarobljenica pretnji ili kupovina „jednog Kantara“.

Za mene je svakako odlična vest da je u kratkom vremenskom roku podignuta optužnica, da je sudija odradio svoj posao na nivou koji često ne viđamo ni u nekim prestonim sudovima, da se uvažavao interes svakog učesnika u procesu, da je previše tolerisano nasilno ponašanje optuženog Kantara (što će biti deo novog postupka zbog pretnji), da se osim optuženog vodila civilizovana debata u sudnici i da je doneta prvostepena presuda uz odbacivanje mogućih opstrukcija.

Ovo svakako ne predstavlja kraj ovog sudskog procesa i zato želim dodatno da istaknem i solidarnost medijske zajednice. Nikada na suđenjima nije bilo toliko predstavnika medija, lokalnih i nacionalnih, nikada nije bilo toliko predstavnika Stalne radne grupe za bezbednost novinara, da nadgledaju ceo proces, budu profesionalno solidarnu, nikada nije bilo takvog redovnog međunarodnog prisustva i nadgledanja od strane predstavnika misije OEBS-a.

Sve ovo može biti model, primer dobre prakse, ali treba biti svestan činjenice da su ovaj proces i presuda, samo deo rešavanja problema, da je prvostepeno osuđeni ponovio pretnje oštećenima tokom suđenja, da nema naznaka da je moguće prevaspitavanje takve osobe, da postoje svedočenja da je još gore pretnje uputio javnom službeniku, čuvaru zatvora u CZ, da slede suđenja za pretnje bivšem načelniku Policijske uprave Vranje, za pretnje bivšoj devojci MV… Pred nama je za sada nerešiva enigma rušenja nelegalnog objekta pošto  na nekoliko javnih poziva grada nije bilo zainteresovanih kompanija koji bi obavili rušenje objekta od 55 kvadrata uz mogućnost dobijanja poslova rušenja još pedesetak nelegalnih objekata koji su na čekanju…

Država Srbija se mora uključiti da obavi ovaj posao, jer pored pomenutih postoje još stotine i hiljade kvadrata u vlasništvu istih ili sličnih aktera.

Da se vratimo na početak – nekako ne verujem da se treba predati i da koliko god nam to bilo smarajuće, i činilo se da je gubljenje vremena, treba da budemo uz one koji su ugroženi pretnjama i napadima.

***

A u stvari, hteo sam da pišem o saopštenjima MUPa protiv mene i novinarskih i medijskih udruženja – bilo ih je čak dva u razmaku od samo nekoliko sati tokom jučerašnjeg dana kada sam boravio u Vranju.

Ali o tome sutra i ovih dana, jer očito, neće da stane.

Click